Putopis

Argentina

Strast u čaši crvenog vina

“Argentina ima bolji terroir nego Čile, Australija, Kalifornija, ili bilo ko u Novom, ili Starom (Evropa) vinarskom svetu. Međutim, jedini ozbiljan problem su Argentinci”, rekao je jedan od vodećih evropskih enologa, u želji da opiše svoje vinarske doživljaje u ovoj zemlji. Objašnjenje ove kontradiktorne istine, sa ljudske strane stvari, zahteva dugačku priču. Priču koja je i mene privukla da bolje upoznam gaučoski vinarski stil.

U centru zbivanja, u Mendozi, u pravo vreme, na početku berbe 2006, kao deo francuskog tima enologa bio sam u mogućnosti da neposredno učestvujem u zabavi koju pruza berba. Inače, one su specifične za svaki vinarski region i predstavljaju mnogo veći doživljaj od pukog manuelnog branja grožđa, a naročito u Argentini. Na osnovu iskustava koja sam tamo doživeo, Argentinu mogu opisati kao jedinu oblast na svetu gde stogodisnji vinogradi predstavljaju spomenik svetskom vinogradarstvu i vinarstvu. To je istinska oaza, a s punim pravom može se reći i evropska kolonija u Južnoj Americi. Osim specifične klime, zemljišta i velike tradicije koja privlači vinare iz celog sveta, vinarstvo Argentine ima neke jedinstvene karakteristike.

Posebna priča su Argentinci – njihov buntovnički mentalitet, fantastičan ritam života, rasterećenost. Mnogi ističu da je poštovanje znaka STOP u vožnji jedan od esencijalnih, ekstra-enoloskih faktora, koji je od presudnog značaja za kvalitet vina. Mislim da će argentinska vina postati hit i da će doživeti pravu eksploziju na svetskom tržistu upravo onda kada Argentinci nauče da postuju pravila u vožnji (kao i pravila života), poput Čileanaca, Australijanaca ili Amerikanaca. Medutim, upravo taj buntovnički duh, izlazak iz vinarskih normi i tehnoloskih klišea, rezultira neponovljivim vinima.

U poslednjoj deceniji 20. veka Argentina je prošla kroz nekoliko kontradiktornih procesa. Radikalni kulturoloski, tehnološki i ekonomski obrti uslovili su da 3/4 proizvodnje vrhunskih vina preuzmu strani investitori. Potpuna denacionalizacija vinarija tokom devedesetih dovela je do toga da samo četiri velike argentinske porodične vinarije ostanu u vlasništvu osnivača. Prisustvo stranih investitora ogleda se i u podizanju novih, ultra modernih vinarija. Sa tehnološkim inovacijama, promenom pristupa prozivodnji i prezentaciji vina, i podizanjem nivoa kvaliteta (posledica francuskog i italijanskog prisustva), proizvodači se okreću direktnim potrošačima, prilagodivši njihovim zahtevima način i stil proizvodnje. Odnedavno argentinska vina postaju popularna i priznata u inostranstvu, sve intenzivnije učestvujući na sajmovima, a ljubitelji vina sirom sveta postaju svesni postojanja vrhunskih vina iz Argentine.

Na severu, u subtropskoj klimi, Calchaqui Valley, sa vinogradima na 1.800 metara nadmorske visine, a na jugu Patagonia, sa vinogradima u nivou Pacifika. Izmedu dva ekstrema – najstarijeg i najvišeg, najnovijeg i najnižeg, nizu se argentinska vinogorja, 1.800 km sa severa na jug, zaštićena Andima sa zapadne strane. Vinogradi su najčešće na zaravnima ili blagim dolinama, na velikoj nadmorskoj visini, okrenuti ka istoku, celodnevno obasjani suncem (istočna ekspozicija arg. vinograda odgovara jugo-zapadnoj ekspoziciji vinograda na severnoj hemisferi). Zbog obilja raspoložive, lako dostupne zemlje, još uvek nema vinograda na višim padinama ili na terasama, kakvi se mogu videti u susednom Čileu. Na mestu gde je nekada bila kamena pustara niču brojne moderne butik-vinarije. Praktično, javlja se “Napa Valley efekat”.

Raspon vinogradarskih terena, i više različitih mikro i makro klimata kroz koje se protežu vinogradi, omogućuje gajenje velikog broja sorti grožđa. U vinogradima dominiraju crne sorte grožđa: izdvaja se malbec, bordoška sorta kojoj više odgovara argentinski terroir, a vrhunski kvalitet daje i italijanska sorta bonarda. Prate ih cabernet sauvignon, merlot i syrah, a na krajnjem jugu i nešto pinot noir-a. Sve popularniji je i tannat, takođe farncuska sorta, simbol vinograda Urugvaja. Od belih sorti najinteresantnija je muskatna autohtona sorta torrontes (zastupljena u vinogradima na severu), standardno dobar chardonnay i interesantan sauvignon blanc.

Sa oko 205.000 ha vinograda (145.000 ha Mendoza, 46.000 ha San Huan), dva miliona tona ubranog grožđa i 800 vinarija, Argentina je vodeca juznoamericka zemlja u proizvodnji vina i vanevropska zemlja sa najvećom godišnjom potrošnjom vina po glavi stanovnika – svake godine Argentinci popiju 90% sopstvene proizvodnje, odnosno količinu ekvivalentnu ukupnom izvozu SAD-a, Australije, Čilea i Novog Zelanda.

Argentinci žive sa vinom i uživaju u vinu svakodnevno – u barovima, kafeima, klubovima… U svakom restoranu naći ćete zavidnu ponudu etiketa, uglavnom domaćih proizvođača, a u onim malo boljim, videćete vinske podrume sa izuzetnim kolekcijama. Naravno, dobitna kombinacija su malbec i biftek, ali uz bezbroj varijacija. Ukratko, argentiski restorani idealni su poligoni za ispoljavanje maste i kreativnosti.

Istrazivanje ove zemlje, upoznavanje ljudi, njihovih navika, mentaliteta i lakoće življenja (bez obzira na težinu realnosti svakodnevice), uz degustaciju rezultata, fantastično je iskustvo!

Danas je Argentina zemlja sa najdinamičnijim razvojem vinogradarstva i vinirastva, ne samo u Južnoj Americi, već u čitavom vinarskom svetu – “pospani div, spreman za buđenje”. Međutim, nalazi se na raskršću dva puta: francuskog starog sveta – prodati vina koja si proizveo, i novog australijskog modela – proizvesti vina koja ćeš prodati! Čini se da su ipak bliži ovom drugom, ali ga usporavaju mentalitet i tradicionalizam.

Antrfile:

Argentinu ćete najlepše upoznati kroz vina, pa počnite sa malbecom:

  1. Afincado (Terazzas)
  2. Grande Reserve las Compuertas (Alta Vista)
  3. Perdriel Coleccion (Bodega Norton)

I kupazama malbec –cabernet sauvignon

  1. CARO (Catena-Rothschild)
  2. Alto (Alta Vista)
  3. Cheval des Andes (Terrazas)
Piše:
Foto:
This entry was posted in Putopis. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Toskana, Italija
Šta sve možeš...
ISTANBUL
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS