Reč sommeliera

Karakteristike sorti belog grožđa

U ovom broju upoznaćemo se sa osnovnim karakteristikama nekoliko sorti belog grožđa, od kojih se proizvode najpopularnije vrste vina na nasem tržištu.

U vinarstvu se velika pažnja poklanja poboljsanju kvaliteta sorti grožđa, a samim tim mnogo i eksperimentiše, tako da se broj sorti svake godine uvećava, a kvalitet postojećih znatno poboljšava. Od belog grožđa danas se u svetu proizvode mnogobrojna lepa i pitka bela vina, a u ovom broju osvrnućemo se na najznačajnije sorte, a koje su popularne na našem tržištu: sardone, sovinjon blan, semilion, rizling i muskat. Od svake od ovih sorti proizvode se vina sa specifičnim stilom, dok se od poznate i kvalitetne sorte senin blan (chenin blanc) proizvode vina u svim stilovima – suvom, polusuvom, slatkom, penušavom i dezertnom. Iako karakteristike grožđa variraju u zavisnosti od klime i tla na kojima raste, dok na stil vina utiče i način vinifikacije, postoje neke generalne specifičnosti za svaku sortu.

1) Šardone (chardonnay) – Veoma rasprostranjena sorta, naročito u hladnijim klimatskim uslovima, a podjednako je popularna i u Evropi i u Novom svetu. Od nje se proizvode osvežavajuća, pitka, elegantna i aromatična vina mineralnog karaktera, sa cvetnim i voćnim aromama. Punoća i sočnost razlikuju se u zavisnosti od podneblja, tako da se proizvodi u više stilova. Sardone svoje najbolje karakteristike ispoljava u Burgundiji, i to u selima Mersault i Montrachet – vino je pune, žućkaste boje sa svetlim, zlatkastim tonovima i dobrim odsjajem, puno je, sočno i teže u svom telu. Izvanredan je i sardone iz Sablija – on je svetliji, prozirne, čiste bledo-zućkaste boje sa zelenim tonovima, lagan, pucketav, sa mineralnim notama i aromama zelene jabuke, limuna i grejpfruta. Ova dva sardonea smatraju se francuskom klasikom. Takode, specifičan je i sardone koji dolazi iz Novog sveta, koji je barikiran i sa izrazenim aromama egzotičnog voća, za razliku od evropskog, u kome preovladuju arome breskve i kajsije, a često može biti i puterast. Ova sorta je veoma važna i u proizvodnji penušavih vina u hladnijim regionima, gde vino izrazava svoju aromu limuna i zelenih jabuka kvasastog karaktera, sa velikom sadržajnosću i elegantnim notama badema, toplog hleba i biskvita. Generalno, sardone u severnim delovima je čvršći, osvežavajuć i pucketav.

2) Sovinjon blan (sauvignon blanc) – Od ove sorte proizvode se osvežavajuća aromatična bela vina, sa visokom kiselošću, umerenim alkoholom, mineralnim karakterom, sa suvim završetkom i aromama limuna i sveže posečene trave. Imaju svetlo-žućkastu boju sa sivim i zelenim tonovima. Sovinjon blan je veoma popularna sorta u Francuskoj, a izvrstan je u proizvodnji vina Sancerre i Pouilly fume. Jedna od najboljih vina od ove sorte proizvode se u dolini reke Loare i drugačija su od onih iz Bordoa, gde se sovinjon blan kupazira se semilionom. U poslednje vreme ova sorta veoma je napredna i na Novom Zelandu u regionu Marlborough, kao i u delovima Australije i Juzne Afrike.

3) Semilion (semillon) – Koristi se za proizvodnju punih, suvih, slatkih i dezertnih vina, i ona su pune, tamno-žute boje. U Australiji su, recimo, semilion vina suva, puna i robusna sa notama egzotičnog voća, dok su u Bordou rezervisana ali kompleksnija. Često se meša sa sortom sovinjon blan, da bi se izbalansirao njegov uljasti i bogati sastav. Semilion je najvažnija sorta u čuvenoj francuskoj oblasti Sauternes, gde se proizvode jedna od najboljih dezertnih vina na svetu. Zahvaljujući ovoj sorti slatka vina su nežna i mekana, sa snažnim sadržajem aroma. Ova sorta ima potencijal da dobro sazreva i stari, tako da ima izrazen karakter i nakon nekoliko godina. Za razliku od Evrope, u Novom svetu semilion je nekako lepljiviji i moze se ranije konzumirati, tako da mu nije potreban period sazrevanja i starenja.

4) Rizling (riesling) – Ovo je klasična nemačka sorta sa divnim cvetnim i lajm karakterom, vina od ove sorte koja dolaze iz severnih delova su prozirnije boje od onih koja dolaze iz južnh oblasti. Najbolji rizling uzgaja se u dolini reke Rajne, a dobar je i u francuskoj oblasti Alzas. Puno se uzgaja i u Austriji, nekim delovima Svajcarske, a u poslednje vreme sve više i u Novom svetu. Rizling se koristi za proizvodnju suvih, slatkih i penušavih vina i u Starom i u Novom svetu. Rizling je suv, aromatičan, izražajan, elegantan, kremenast i prodimljen, ima izvanredan balans kiselosti i voća, i jedno je od najdugovečnijih belih vina. Sorta rizling koristi se i za proizvodnju jednih od najboljih i retkih dezertnih vina. Zahvaljujuci kiselosti, koja zna da bude visoka, ima potencijala za starenje kojim dobija na kvalitetu. Od ove sorte proizvodi se i Sekt, nemačko penušavo vino sa laganim slatkim kartakterom.

5) Muskat (muscat) – Ova, nekada veoma važna sorta, dugo je bila skoro potpuno zaboravljena, a sada se vraća na velika vrata. Od ove sorte proizvode se slatka, blaga, aromatična vina, puna cvetnih i aroma egzoticnog voća. Takođe se koristi i za proizvodnju laganog penušavog vina, i naročito je popularna u Italiji, Francuskoj, Španiji i Portugaliji, kao i u Novom svetu, a najbolje karakteristike daje na jugu Francuske i u španskoj oblasti Rioha. Slatka vina od muskata su lepršava, sa izrazenim grožđanim karakterom, i postoji više vrsta – mogu biti lagana u svom telu, ali i tamna i lepljiva sa jakim ukusom. Muskatna vina nemaju potencijal za neko duze starenje, uprkos svojoj zadovoljavajućoj kiselosti, ali fortifidovani stil, kao sto je kod Madeire i Setubala, omogućava im da imaju duži vek starenja.

This entry was posted in Reč sommeliera. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Merano International Wine Festival & Culinaria
Sovinjon beli izbliza
Benvenuto Brunello
  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS