Reč sommeliera

Karakteristike sorti belog grožđa

U ovom broju upoznaćemo se sa osnovnim karakteristikama nekoliko sorti belog grožđa, od kojih se proizvode najpopularnije vrste vina na nasem tržištu.

U vinarstvu se velika pažnja poklanja poboljsanju kvaliteta sorti grožđa, a samim tim mnogo i eksperimentiše, tako da se broj sorti svake godine uvećava, a kvalitet postojećih znatno poboljšava. Od belog grožđa danas se u svetu proizvode mnogobrojna lepa i pitka bela vina, a u ovom broju osvrnućemo se na najznačajnije sorte, a koje su popularne na našem tržištu: sardone, sovinjon blan, semilion, rizling i muskat. Od svake od ovih sorti proizvode se vina sa specifičnim stilom, dok se od poznate i kvalitetne sorte senin blan (chenin blanc) proizvode vina u svim stilovima – suvom, polusuvom, slatkom, penušavom i dezertnom. Iako karakteristike grožđa variraju u zavisnosti od klime i tla na kojima raste, dok na stil vina utiče i način vinifikacije, postoje neke generalne specifičnosti za svaku sortu.

1) Šardone (chardonnay) – Veoma rasprostranjena sorta, naročito u hladnijim klimatskim uslovima, a podjednako je popularna i u Evropi i u Novom svetu. Od nje se proizvode osvežavajuća, pitka, elegantna i aromatična vina mineralnog karaktera, sa cvetnim i voćnim aromama. Punoća i sočnost razlikuju se u zavisnosti od podneblja, tako da se proizvodi u više stilova. Sardone svoje najbolje karakteristike ispoljava u Burgundiji, i to u selima Mersault i Montrachet – vino je pune, žućkaste boje sa svetlim, zlatkastim tonovima i dobrim odsjajem, puno je, sočno i teže u svom telu. Izvanredan je i sardone iz Sablija – on je svetliji, prozirne, čiste bledo-zućkaste boje sa zelenim tonovima, lagan, pucketav, sa mineralnim notama i aromama zelene jabuke, limuna i grejpfruta. Ova dva sardonea smatraju se francuskom klasikom. Takode, specifičan je i sardone koji dolazi iz Novog sveta, koji je barikiran i sa izrazenim aromama egzotičnog voća, za razliku od evropskog, u kome preovladuju arome breskve i kajsije, a često može biti i puterast. Ova sorta je veoma važna i u proizvodnji penušavih vina u hladnijim regionima, gde vino izrazava svoju aromu limuna i zelenih jabuka kvasastog karaktera, sa velikom sadržajnosću i elegantnim notama badema, toplog hleba i biskvita. Generalno, sardone u severnim delovima je čvršći, osvežavajuć i pucketav.

2) Sovinjon blan (sauvignon blanc) – Od ove sorte proizvode se osvežavajuća aromatična bela vina, sa visokom kiselošću, umerenim alkoholom, mineralnim karakterom, sa suvim završetkom i aromama limuna i sveže posečene trave. Imaju svetlo-žućkastu boju sa sivim i zelenim tonovima. Sovinjon blan je veoma popularna sorta u Francuskoj, a izvrstan je u proizvodnji vina Sancerre i Pouilly fume. Jedna od najboljih vina od ove sorte proizvode se u dolini reke Loare i drugačija su od onih iz Bordoa, gde se sovinjon blan kupazira se semilionom. U poslednje vreme ova sorta veoma je napredna i na Novom Zelandu u regionu Marlborough, kao i u delovima Australije i Juzne Afrike.

3) Semilion (semillon) – Koristi se za proizvodnju punih, suvih, slatkih i dezertnih vina, i ona su pune, tamno-žute boje. U Australiji su, recimo, semilion vina suva, puna i robusna sa notama egzotičnog voća, dok su u Bordou rezervisana ali kompleksnija. Često se meša sa sortom sovinjon blan, da bi se izbalansirao njegov uljasti i bogati sastav. Semilion je najvažnija sorta u čuvenoj francuskoj oblasti Sauternes, gde se proizvode jedna od najboljih dezertnih vina na svetu. Zahvaljujući ovoj sorti slatka vina su nežna i mekana, sa snažnim sadržajem aroma. Ova sorta ima potencijal da dobro sazreva i stari, tako da ima izrazen karakter i nakon nekoliko godina. Za razliku od Evrope, u Novom svetu semilion je nekako lepljiviji i moze se ranije konzumirati, tako da mu nije potreban period sazrevanja i starenja.

4) Rizling (riesling) – Ovo je klasična nemačka sorta sa divnim cvetnim i lajm karakterom, vina od ove sorte koja dolaze iz severnih delova su prozirnije boje od onih koja dolaze iz južnh oblasti. Najbolji rizling uzgaja se u dolini reke Rajne, a dobar je i u francuskoj oblasti Alzas. Puno se uzgaja i u Austriji, nekim delovima Svajcarske, a u poslednje vreme sve više i u Novom svetu. Rizling se koristi za proizvodnju suvih, slatkih i penušavih vina i u Starom i u Novom svetu. Rizling je suv, aromatičan, izražajan, elegantan, kremenast i prodimljen, ima izvanredan balans kiselosti i voća, i jedno je od najdugovečnijih belih vina. Sorta rizling koristi se i za proizvodnju jednih od najboljih i retkih dezertnih vina. Zahvaljujuci kiselosti, koja zna da bude visoka, ima potencijala za starenje kojim dobija na kvalitetu. Od ove sorte proizvodi se i Sekt, nemačko penušavo vino sa laganim slatkim kartakterom.

5) Muskat (muscat) – Ova, nekada veoma važna sorta, dugo je bila skoro potpuno zaboravljena, a sada se vraća na velika vrata. Od ove sorte proizvode se slatka, blaga, aromatična vina, puna cvetnih i aroma egzoticnog voća. Takođe se koristi i za proizvodnju laganog penušavog vina, i naročito je popularna u Italiji, Francuskoj, Španiji i Portugaliji, kao i u Novom svetu, a najbolje karakteristike daje na jugu Francuske i u španskoj oblasti Rioha. Slatka vina od muskata su lepršava, sa izrazenim grožđanim karakterom, i postoji više vrsta – mogu biti lagana u svom telu, ali i tamna i lepljiva sa jakim ukusom. Muskatna vina nemaju potencijal za neko duze starenje, uprkos svojoj zadovoljavajućoj kiselosti, ali fortifidovani stil, kao sto je kod Madeire i Setubala, omogućava im da imaju duži vek starenja.

This entry was posted in Reč sommeliera. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Arome crvenih vina
Sovinjon beli izbliza
Karakteristike sorti crnog grožda
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS