Business Club

Milica Delević

Evropske integracije su proces, a ne događaj

Milica Delević

Nakon što je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a zatim i magistrirala na Centralno-evropskom univerzitetu u Pragu, završila je doktorske studije na Katedri za međunarodne odnose Univerziteteta Kent u Kenterberiju. Jedno vreme Milica Delević radila je i u MIP Srbije kao pomoćnik ministra za Evropsku uniju. Predavala je na Pravnom fakultetu, a do nedavno i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tokom 2003. i 2004. godine bila je na čelu Kancelarije SCG za pridruživanje EU. Od oktobra 2008. godine je na poziciji direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

Kancelarijska posla

Kancelarija je, suštinski, koordinativno telo u procesu evropskih integracija Srbije. Ona nema nadležnosti da donosi zakone ili da dela umesto ministarstava. Naš osnovni zadatak jeste da koordiniramo rad ministarstava, jer mi vidimo širu sliku, tako da smo im uvek na raspolaganju i pomažemo im na putu ka evropskim integracijama. Na neki način mi smo dodirna tačka Srbije sa Evropskom komisijom, što pored ostalog podrazumeva i pripremu velikog broja tehničkih sastanaka, dokumenata… Ono što je možda najvažnije, to je da je Kancelarija koordinator i inicijator izrade Nacionalnog programa integracija, i o tome objavljujemo kvartalne izveštaje. Jedan deo naših aktivnosti jeste i koordinacija prevođenja dokumentacije sa stranih jezika, kao i poslovi pravno-tehničke i jezičke redakcije. Takođe, bavimo se procesom obuke, obaveštavanja i komunikacije u procesu evropskih integracija. Jedan deo naše Kancelarije zadužen je za komunikaciju sa nevladinim sektorom. Pomažemo i u obuci naše administracije i pokušavamo da je podignemo na onaj nivo koji je potreban da bismo pregovarali, a zatim i bili punopravni članovi Evropske unije. Proces približavanja Evropskoj uniji suštinski je tehnički, ali je u Srbiji on često natkriven nekakvim političkim pitanjima. Od samog osnivanja Kancelarija se posmatra kao organ državne uprave koji doprinosi procesima evropske integracije, i zato se naš rad uvek prikazuje u izveštajima Evropske komisije. Oduvek su nas percipirali kao motor integracija i mislim da se to nije promenilo.

Koordinacija kao izazov

Uvek kada ste na čelu nekog državnog organa to podrazmeva i određene upravljačke poslove, a to je znatno teže u situacijama kada vam nedostaju potrebni resursi. U Kancelariji sam od oktobra 2008. godine i sada pripremamo već treći budžet za godinu dana. Svesna sam da je trenutna situacija teška, delimo je sa drugim organima u Vladi, prilično smo uslovljeni budžetom, ali trudim se da napravim plan aktivnosti sa kojim ćemo izvući maksimum iz raspoloživih resursa. Sa te strane moj posao je jako izazovan. Takođe, veliki izazov je i da podstaknemo druge organe državne uprave da obavljaju svoj deo posla u okolnostima koje nisu uvek lake.

Uloga Kancelarije veoma je značajna, ali dobri smo samo onoliko koliko cela Vlada Srbije ide napred. Naša uloga je suštinski koordinativna, jer je sama priroda procesa takva. Ka cilju moramo da idemo svi, kao jedna celina, što je i definisano Nacionalninim programom integracija. Ministarstva su sama preuzela obaveze koje su precizirane ovim programom, a mi pratimo njihove aktivnosti. U našem prvom izveštaju, iz februara 2009. godine, Skupština nije radila dovoljno brzo i to je bilo primetno. Sada ona radi mnogo brže i na neki način vrši pritisak na Vladu da i ona brže radi svoj deo posla na putu ka evropskim integracijama.

Integracije su proces, a ne događaj

U već pomenutom našem februarskom izveštaju procenat ispunjenosti zacrtanog plana iznosio je 29 %. Poslednji izveštaj pokazuje nivo ispunjenosti od 77 %, iako su sada okolnosti znatno teže. Svi su svesni da će se izveštaj na kraju tromesečnog perioda pojaviti, da će biti javan, pa verujem da niko ne želi da bude obeležen kao kočničar u procesu integracija. Plan se, međutim, menjao nakon rebalansa budžeta, pošto donošenje zakona podrazumeva izdvajanje određene količine novca za njihovu primenu. Suština zakona nije u njegovom usvajanju, već u sprovođenju, a samo sprovođenje nekih zakona, na primer o ekološkim standardima, zahteva i znatno više novca. Dakle, rebalans budžeta uticao je na dinamiku usvajanja i primene zakona iz procesa evropskih integracija. Nedavni događaji, od ubistva i premlaćivanja stranih državljana, svakako će se se negativno odraziti na Izveštaj o napretku, ali ne verujem da će zaustaviti celokupan proces. Oni će, na žalost, uticati na mišljenje ljudi o Srbiji, i to ne samo onih koji se nama bave i donose odluke u vezi sa nama. Ipak, ne treba zaboraviti da su evropske integracije jedan proces, a ne događaj, nezavisno od toga da li je on dobar ili loš. Najvažnije je da nastavimo sa usvajanjem i primenom odgovarajućih zakona. Na nama je sada da pokažemo da ono što se dešavalo u našoj zemlji nije model ponašanja niti stav celog društva, a naročito ne države.

Nevažna proročanstva

Najčešće pitanje koje nam postavljaju jeste „kada ćemo konačno ispuniti uslove za članstvo u Evropskoj uniji?“ Po meni, važniji je sam put od ulaska u Evropsku uniju. Kada bi nam dozvolili da, na primer, sutra uđemo u Evropsku uniju, Srbija ne bi doživela nikakvu promenu. Ništa se suštinski ne bi promenilo. Građani žele da vide Srbiju u Evropskoj uniji jer će se na tom putu desiti promene zbog kojih to članstvo i želimo toliko. Jer, dinamiku promena određujemo mi sami. Juče su građani Irske na referendumu potvrdili Lisabonski sporazum i to je i za nas jedan veliki korak, jer stvara jednu povoljniju klimu, jednu mogućnost koju unutrašnjim radom treba da iskoristimo. Datuma i prognoza o našem ulasku čuli smo mnogo, a ja mislim da je važnije da građani razumeju da je dinamika ulaska direktno uslovljena onim što mi radimo, i da u najvećoj meri zavisi od nas samih. Usvajanje odgovarajućih zakona Evropske unije samo je prvi korak.

Milica Delević

Velika i mala očekivanja

Građani Srbije u velikoj većini podržavaju ulazak u EU, prema našem poslednjem istraživanju čak 61 % njih. A kada ih pitate šta očekuju od članstva, oni su prilično racionalni i svesni da neće sve koristi od toga doći odmah. Pre svega, oni očekuju mogućnost putovanja bez viza i bolju mogućnost zapošljavanja. Ulazak u Evropsku uniju učiniće nas uporedivim sa drugim zemljama, konkurentnim, i dovešće do usvajanja nekih standarda koji će nas uskladiti sa drugim zemljama. To znači da će investitori moći slobodnije i sigurnije da investiraju u našu zemlju. Opet, svi ti standardi nisu važni samo za investitore, već i za nas. Bezbednost na putevima, ekološki standardi, bolji rad sudova, borba protiv korupcije i slične stvari – to je nešto što će naši građani osetiti kao pogodnost još pre samog ulaska u Evropsku uniju. Ulazak će značiti i učestvovanje na jednom tržištu od pola milijarde ljudi i mogućnost apsorpcije novčanih sredstava, koja je kao što vidimo, već transformisala mnoge države – Grčku, Španiju, Portugal, Irsku. Najvažnije stvari dešavaju se tokom samog procesa približavanja, kada se način na koji funkcioniše jedno društvo menja

Sasvim lično

Često me posao odvede na različita mesta. Mnogo putujem i volim da putujem, ma koliko to ponekad bilo zamorno. Luksemburg mi je ostao u lepom sećanju, verovatno i zato što smo tamo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Jedan od gradova koji mi se najviše dopao je Instanbul, nesvakidašnje živahan grad sa fascinantnom istorijom.

Zaista volim hranu, mada se to po meni verovatno ne vidi. Volim da isprobavam različite i nove ukuse, i volela bih kada bi Beograd imao raznovrsniju ponudu. Za zemlju koja ima toliko šarenu pijacu, mislim da smo previše usmereni na jednu vrstu kuhinje. Vina volim, i to naročito crvena. Ipak, od boje, mirisa i aroma vina mnogo mi je važnije dobro društvo. Mislim da je smisao uživanja u vinu upravo u tome da druženje sa ljudima učini još kvalitetnijim.

This entry was posted in Business Club. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Sandra Štajner
Jelena Bulatović
Julija Žigić, Senior Brend menadžer za vodu Rosa
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS