Business Club

Miloš Đurković

ICT je biznis budućnosti

Nakon završenih studija elektrotehnike profesionalnu karijeru započinje u kompaniji „Ei Pupin GTE“ koja je bila join-venture sa američkom kompanijom „GTE“, zatim u „Spinnakeru“, pa u kompaniji „Cisco Systems“. Od pre šest meseci Miloš Đurković je generalni direktor američke kompanije „IBM“ za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju

WS: Pa, sada, kada ste došli do prilično visoke pozicije na našem tržištu, kako izgleda biti generalni menadžer „IBM“- a u Srbiji?

Ukratko, lepo i izazovno. Ovaj posao je za mene veliki izazov, jer ’IBM’ je ogromna i jako uspešna kompanija u svetskim razmerama ali samim tim i jako zahtevna. Iako je naša kancelarija tenutno mala, ima svega 36 zaposlenih, stres je sastavni deo posla jer se od nas, kao tržišta u razvoju, očekuju veliki rezultati. Ako hoćete da budete lider, onda morate mnogo da radite, a tada trpi vaš privatni život. Možda je zato sve ovo tako zanimljivo, jer kada bi čovek stalno uživao i imao miran život onda bi mu verovatno posle izvesnog vremena to dosadilo. Ukratko, poenta je u dobroj organizaciji jer dobar menadžer mora uvek da ima dovoljno vremena za sve.

WS: Kakva iskustva donosi rad u jednoj velikoj multinacionalnoj kompaniji?

Velika je razlika između rada u domaćim i svetskim kompanijama, pre svega, u organizaciji i uređenosti sistema. Imao sam sreću da sam skoro sve vreme radio u takvim sistemima. Možda bi najbolje bilo da ljudi rade i u našim i u stranim firmama, pa da uporede iskustva, i onda da odaberu ono što im se više sviđa. Konkretno, mnogo putujem i ta razmena iskustava koje naša kompanija ima u drugim zemljama je od neprocenjive vrednosti. Mislim da je nedostatak te razmene najveći problem za ljude koji rade u domaćim kompanijama.

WS: Da li je ICT biznis budućnosti?

Ne bih da zvučim pretenciozno, ali ICT je osnovni alat i podrška svakom poslu. Informacione i komunikacione tehnologije omogućuju nam da posao vodimo mnogo brže i jednostavnije, a samim tim i efikasnije. Vrlo je lako zaključiti koliko je ova oblast važna, ako se samo setimo kako se ranije odvijala komunikacija, a kako sada kada postoji e-mail, Internet, koji je jedno polje neograničenih mogućnosti, mobilni telefoni… Naravno, ukoliko se razumno i disciplinovano koriste, jer u suprotnom može samo da oduzima vreme. Da ne pričamo o e-vladi, e-poslovanju i e-komercu, jer, ako se bavite na primer prodajom, korisnici mogu da kupuju elektronskim putem, iz svoje dnevne sobe ili kancelarije, što svima smanjuje troškove a i povećava promet. Takav vid poslovanja kod nas nije dovoljno razvijen, ali polako postaje sve prisutniji. U svetu, recimo, i-pod beleži ubedljivo najveću prodaju upravo preko Interneta. Ukratko, informacione tehnologije zaista jesu posao sadašnjosti i budućnosti.

WS: U kom pravcu se razvija ICT?

Ja sam u ovom poslu dugo. Sećam se da je početkom osamdesetih časopis Galaksija stidljivo počeo da objavljuje prve članke o kompjuterima. Tada se pisalo o dva uređaja,  koji su funkcionisali kao digitroni sa programskim funkcijama, Texas Instruments 59 i HP  41 cv. Pojavili su se takođe i prvi kućni kompjuteri: Atari, Apple, pa kasnije Sinclair sa Z80 i Spectrum-om, koji je mnogo popularizovao kućne kompjutere. Nikada neću zaboraviti 1983. g. kada sam se dokopao svog prvog računara, Spectruma. Onda se pojavio ’IBM’ sa prvim konceptom PC računara, što je otvorilo jednu potpuno novu platformu, koja je omogućila da računari budu dostupni svima i da mogu da ih proizvode i druge firme. To je bilo pre nešto više od dvadeset godina, i tada verovatno niko nije ni slutio da će ICT dostići ovakve razmere. Sada je aktuelna SOA – Servisno Orjentisana Arhitektura i to je jedan od pravaca razvoja ICT-a. U komunikacijama se ide ka drugoj generaciji interneta i takozvanoj tripple-play usluzi, gde krajnji korisnik dobija objedinjen prenos podataka, slike i glasa. Dakle, odgovor na Vaše pitanje jeste da se ljudi bave razvojem i vizijom ICT-a u budućnosti, ali da niko tačno ne može da predvidi u kom pravcu će se to razvijati u periodu dužem od 10 godina, pa i manje. Generalno, ICT se razvija neverovatnom brzinom.

WS: Koliko je za „IBM“ interesantno srpsko tržište i kavi su planovi ?

’IBM’ je najstarija i najveća ICT kompanija na svetu. Osnovana je 1911. i sve vreme je diktirala trendove u razvoju ICT-a. Uostalom, brojke sve govore – 340.000 zaposlenih u svetu, imamo najviše patenata i skoro 100 milijardi dolara prodaje godišnje. Što se tiče ovog tržišta, ’IBM’ je to što jeste upravo zato što poklanja podjednaku pažnju svim tržištima i svim korisnicima. Nakon pet godina poslovanja kao predstavništvo osnovali smo lokalnu kompaniju ’IBM Srbija’, a razlog za otvaranje lokalne kompanije jeste namera ’IBM’-a da u Srbiji, kao i svuda u svetu, krene sa ’IBM Global Servisima’, tj. da nudi visoko tehnološke usluge našim korisnicima. Takođe, ’IBM’ je najveća konsultantska kuća na svetu i namera nam je da korisnicima nudimo usluge u segmentu poslovnih konsultacija. ’IBM’ je najveći globalni sistem integrator, najveći proizvođač hardvera i drugi po veličini proizvođač softvera. Naša snaga je u velikom broju korisnika, a to su mnoge najveće svetske korporacija, vlade, između ostalih i američka vlada. Mnogi korisnici ne žele da kupuju na više mesta, već hoće da sve dobiju na jednom mestu. Za njih je ICT servis koji treba da im olakša poslovanje, tako da ga mnoge kompanije outsorsuju i prepuštaju ga nama. ’IBM’ je za većinu korisnika One Stop Shop.

WS: Očigledno, za realizaciju tih ciljeva biće potrebno mnogo rada i vremena. Pa, kako provodite svoje slobodno vreme, kojeg, rekli ste, nemate na pretek?

Imam jako malo slobodnog vremena, naročito od pre godinu dana kada sam dobio blizance. Upravo zbog toga se trudim da što više vremena provodim sa porodicom. Vreme koje mogu da posvetim isključivo sebi koristim da se bavim sportom – tenisom, fitnesom. Volim i da posećujem restorane, jer obožavam hranu. Ona za mene nije samo puka potreba, već institucija. Volim da eksperimentišem sa hranom i ne postoji jelo koje nisam hteo da probam. Moja supruga odlično kuva, i to uglavnom neka neobična jela, a ja sam zadužen za selekciju vina, pošto mi je slaganje hrane i vina veoma inspirativno. Imam svoju malu kolekciju, to je, uslovno rečeno, potrošna kolekcija, od nekih 50-tak boca, u kojoj je uvek neki šardone, kaberne, merlo, sovinjon…

WS: Da li ste zadovoljni ponudom hrane i vina u našim restoranima?

Da. Imao sam priliku da po svetu jedem u vrhunskim restoranima i mogu da kažem da naši idu polako tim stopama. Ali, slažem se sa mišljenjem nekih ljudi, kao što je gospodin Piker rekao u intervjuu za Vaš magazin, da naši restorani moraju da imaju konzistentnost.

Ljudi koji stvarno uživaju u hrani i vinu treba uvek da imaju pozitivan pristup. Jedan od mojih najdražih partnera u hrani i vinu je jedan bivši kolega iz Hrvatske. Njegov komentar je uvek pozitivan: ‘odlično je’ ili ‘dobro je’. To odslikava ličnost čoveka i pozitivan pristup ka stvarima.

Volim da otkrivam neke manje poznate restorane u kojima je odlična hrana, a ima takvih.

WS: U kojim vinima najviše uživate?

Ja sam veliki ljubitelj vina, što je možda i porodično nasleđe, jer moj deda je imao svoj vinograd. Konkretno, ne postoji neka zemlja čija vina bih izdvojio – volim i francuska i italijanska i vina Novog sveta… Naročito sam osetljiv na kalifornijska, jer sam često boravio tamo i imao priliku da posetim neke njihove poznate vinarije, kao što su „Robert Mondavi“ i „Niebaum-Coppola“, čiji je vlasnik poznati filmski režiser Francis Ford Coppola. Dopadaju mi se i hrvatska i slovenačka. Bugari, recimo, imaju odlična crvena vina. Nije bitno odakle dolazi, važno je da je vino kvalitetno, a i sam doživljaj nekog vina mnogo zavisi od hrane i od prilike u kojoj se konzumira. Vina koja zadovoljavaju neke moje kriterijume i koje kupujem nisu preskupa.

Od crvenih vina volim bordo, toskanska vina, širaz, dok od belih najviše volim sovinjon, šardone i  sivi pino.

Ne smatram da sam ekspert za vino. Ja sam samo obožavalac vina i volim da učim o tome, da kupujem knjige o vinu, da pričam sa ljudima koji znaju više od mene. Ali, ne izdajem se za velikog poznavaoca, jer vino je jako kompleksna stvar i lako možete da se nađete na klizavom terenu. Kada odem na neko putovanje uvek kupim po neku bocu vina, kao suvenir, jer to je nešto što me asocira na mesto u kome sam bio. Kada su u pitanju domaća vina, mislim da Srbija ima veliki potencijal, i drago mi je da vinska kultura kod nas počinje da se razvija.

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Business Club and tagged , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Goran Pitić
Mihailo Janković, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš A.D.
Julija Žigić, Senior Brend menadžer za vodu Rosa

2 Comments

  1. VLADAN NIKOLIC
    Posted January 15, 2014 at 6:03 pm | Permalink

    MOLIM VAS KONTAKTIRAJTE ME NA MAIL,VEOMA JE BITNO ZA ZIVOT JEDNOG MLADOG COVEKA!UNAPRED HVALA!

  2. VLADAN NIKOLIC
    Posted January 15, 2014 at 6:05 pm | Permalink

    MOJ MAIL JE:
    lesterurban011@gmail.com unapred hvala,Vladan Nikolic

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS