Putopis

Slovenija – Goriška Brda

Mesto gde je lepo biti vinar

Slovenija

Postoje neka mesta i ljudi koja vas istog trenutka opčine nekim posebnim sarmom. Vinari iz Goriskih Brda naterace vas da zavolite njihova vina, prethodno vas fascinirajuci svojom marljivoscu i posvecenoscu tradiciji na koju su neizmerno ponosni. Usput ce vas srdacno voditi kroz zavodljivi vinski svet njihove rebule. A, mesto cete vec sami lako da zavolite.

 

“Kako je lepo i čisto, fantastično je uređeno”, prvo je što smo pomislili kad smo kročili u Goriška Brda, dok smo kao deca pokušavali da pogledom uhvatimo svaki detalj pitoresknog seoskog ambijenta, u kome su se savršeno ravni putevi, prolazeći kroz vinograde, slivali u uske ulice koje vijugaju izmedu pažljivo složenih redova malih kuća zivopisnih boja. Jedna takva uličica dovela nas je u Dobrovo, malo mesto podno Alpa, na granici sa Italijom na jugozapadu Slovenije, nedaleko od Nove Gorice. Bilo je mirno. Tiha jesenja noc prenela nam je neku umirujuću, nadasve pozitivnu energiju – ispostavilo se, ona je sastavni deo života u tih šest malih spojenih sela oko Dobrova koja zajedno sa njim čine Opštinu Brda.

Možda takvoj energiji doprinosi i sam polozaj mesta, koje se nalazi na obroncima Furlanske nizije (sama sela su na vrhovima brda na nadmorskoj visini od 80 – 400 metara) uklješteno između mora sa jedne i Alpa sa druge strane. Iako je, i samo ime to kaže, predeo brdovit, mraza gotovo nikada nema. A, ta fantastična kombinacija uticaja planinskog i morskog okruzenja cini ovdasnju klimu posebnom, i što je naročito važno, idealnom za vinovu lozu.

“Ovde je naša vinoteka. To je udruženje koje okuplja skoro sve vinare iz naše opstine”, rekla je Erika Kovačić Marinić, predsednik Turističko-informativnog centra Brda i nas domacin tokom boravka, dok smo stajali ispred stare kamene kule sa čije se terase pruza fantastičan pogled na idiličnu panoramu talasastih vinograda, voćnjaka i maslinjaka. Spustajući se u autentičan vinski ambijent odmah nam je bilo jasno da su ovdašnji ljudi do kraja posvećeni onome što rade, u ovom slučaju – vinarstvu. Inače, vecina stanovnika, od njih 6.000, bavi se voćarstvom i vinarstvom, i to sa porodicnom tradicijom dugom više od dva veka. Nije se ovde mnogo toga promenilo od tada, osim što su proizvodači, poučeni iskustvima okolnih zemalja, odlučili da unaprede svoju delatnost i usmere je ka tržištu. Danas su to ozbiljna gazdinstva, koja, iako opremljena najmodernijom tehnologijom za proizvodnju, čvrsto drže nit sa tradicionalnim metodama proizvodnje. Sa penušavom rebulom za dobrodošlicu nas je dočekao Toni Gomiscek, direktor “Vinoteke Brda”. Stamen, srdačan, odaje utisak čoveka koji savršeno zna kako treba voditi jednu ovakvu organizaciju. Uveo nas je u vinsku priču ovog kraja, prethodno nas učtivo ostavivši da se prvo upoznamo sa domaćom pršutom, salamama, sirom i maslinama koji su stizali na drvenim platoima.

“’Vinoteka Brda” postoji osam godina i ona je vezivno tkivo, centar vinarstva naseg kraja. To je praktično regionalna vinoteka i najpre je radila u sklopu restorana koji i danas postoji u kuli, a danas je u vlasnistvu samog Udruženja vinara i opštine. Naš cilj je promocija vinarstva Brda i to radimo na dva načina – jedan je promocija vina ovde kod nas i ona je namenjena nasim gostima koji u finom ambijentu mogu da probaju naša vina. Zato ovde služimo i hranu, naše, domaće proizvode. Okupili smo najbolje proizvođače sireva, kozjih, kravljih i ovcijih, zatim prsuta, salama i maslina, i svi oni imaju sertifikate za svoje proizvode. Drugi, možda i važniji vid naših aktivnosti jeste promocija nasih vina na strani, izvan Brda, jer tako možemo da zainteresujemo sto vise ljudi da dodu ovde. Sam koncept organizacije osmislili smo na osnovu iskustava koja smo stekli putujući po Italiji i iz kojih smo uzeli ono što je optimalno za nas”, pričao je taman koliko treba na tečnom slovenačko-srpskom jeziku i isto toliko bio srdačan i ljubazan, dok smo mi lagano tonuli u topli svet ove zanimljive vinske avanture.

Goriška BrdaA vinari Goriskih Brda, uverili smo se u to kasnije, zaista su fantastično organizovani i čini se da sa lakoćom nose svoj posao, pa vinarstvo deluje kao najlakše i najlepše zanimanje na svetu. I još nešto – ne postoji među njima ni trunka one loše strane konkurencije, netrpeljivosti, zavisti… Naprotiv. Ako pitate nekoga od njih da li u Brdima postoji jos neka dobra vinarija osim njegove, odmah ce krenuti da nabraja i to nadahnuto. Jer, svi su svesni jedne stvari – uspeh svakoga od njih doprineće i promociji Brda kao vinske regije, a samim tim i ostalih vinarija u kraju. I onda i nije tako čudno što su uspeli da postanu vrlo cenjeni i prisutni na trzistima u okruzenju. Priznacete, to nije ni malo lako, i pored cinjenice da se veliki deo njihovih vinograda nalazi u čuvenoj vinskoj regiji Kolio koju dele sa Italijanima.

Inače, biti vinar u Brdima nije ništa neobično, jer skoro svako domaćinstvo proizvodi vino za sopstvene potrebe i to se ovde radi već vekovima. Moderna epoha vinarstva zapoceta je 1989. godine, kada je nekolicina vinara u Italiji kupila mašinu za flaširanje vina. Kako je punjenje u privatnoj režiji tada bilo zabranjeno akciju je pratio niz dogodovstina: izigravsi carinu da se radi o masini za flasiranje mleka, uspeli su da je uvezu, a pošto nisu imali podrume, vino su flasirali ispred kuća premeštajući mašinu od jednog do drugog mesta.

Trenutno je u ovom kraju oko 130 ozbiljnijih proizvođača, a njih 65 ima licencu za flasiranje i prodaju vina na tržištu. U vinoteci je u ponudi oko 300 etiketa, a spektar vina je vrlo širok. Iako se gaji i furlanski tokaj (njegovo novo ime je sovinjonaz), te druge internacionalne sorte, poput sardonea, sivog pinoa, sovinjona belog, kaberne sovinjona, merloa, crnog pinoa, najzastupljenija je lokalna autohtona bela sorta rebula, ponos ovdasnjih vinara. Upoznali smo tokom naredna dva dana razne rebule, ali generalno, bez obzira da li je u pitanju zlatna ili rumena, vina od ove sorte su sveza, pucketava i leprsava, sa povisenim, vrlo prijatnim kiselinama. Istovremeno su i topla, i reklo bi se, pravi su odraz podneblja u kome nastaju.

“Vinarstvo je postalo nacin za izražavanje vinara. Sada je mnogo vazan autorski pristup i sve je više onih koji se trude da vinu dodaju neke svoje finese kako bi ono bilo prepoznatljivo. Taj lični pečat se sve više potencira i mislim da su ovdasnji vinari postali umetnici. Recimo, od cetrdeset proizvodaca rebule u nasem kraju mi imamo 35 prilično različitih vrsta i svaka je posebna. Postoje dve struje među proizvodačima, dva pristupa proizvodnji – tradicionalan i moderan. Mozda će to dovesti do toga da Brda izgube neku svoju prepoznatljivost kao regija, a mozda ce baš doprineti poboljšanju kvaliteta. Videćemo koja struja je bolja. Inace, trendovi se menjaju, ali lokalne sorte su najtrazenije, a rebula je sve vreme na prvom mestu. U poslednje vreme počinje sve više da se gaji modri pino, a raste i prodaja penušavih vina, najviše penušave rebule proizvedene sarmat metodom. Brda imaju siroku paletu vina i to ni malo jednostavnih, tako da moramo da ih približimo potrošačima”, kaže Toni.

Ulazak Slovenije u EU otvorio je neke nove mogucnosti i olakšiće ovdašnjim vinarima, ali i stvorio potrebu za dodatni angazmanom, jer, ponuda na trzistu je ogromna i nije lako pronaći svoje mesto. Svesni su toga i sami.

“Imali smo sreće na početku; ja sam bio u slow food udruzenju i imao sam kontakte sa Španijom, tako da smo imali neku publiku. Ranijih godina smo belezili veliki rast, i prodaje vina i posete samim Brdima, međutim, u vreme ove finansijske krize ako odrzimo postojeci nivo to ce biti odlicno. Nasi gosti su najcesce Italijani, Austrijanci i Nemci, a najveća posećenost je u vreme letnjih odmora, kada ljudi putuju na more pa svraćaju ovde, kupuju vina i nose ih kuci. U jesen je druga struktura gostiju, to su oni koji hoce da borave ovde nekoliko dana”, zakljućio je Toni, sa kojim smo se rastali pričajući viceve čija su glavna tema dva poznata lika iz nekad nam bratske republike i bilo je vise nego jasno da se neke stvari i nisu bas toliko izmenile tokom poslednjih dvadeset godina.

Prvo jutro u Goriskim Brdima započelo je uz cvrkut ptiča, tek poneki priguseni zvuk traktora, i pricom o vinu. I to u Medani, najpoznatijem selu ovog kraja, kod naseg domaćina Stojana Scureka. Ali, o njemu ćemo malo kasnije. A tog prvog dana, zapravo nismo znali sta bismo pre radili: samo setali brdima i hranili oci idilicnim pejzazima vinogradarskih predela, ili pili njhova vina, ili pričali sa mestanima…

Priroda je u ovim krajevima bila velikodušna, a ljudi su se pobrinuli da to postuju i očuvaju. Nije mnogo toga uradeno ljudskom rukom, a ono sto jeste, urađeno je tačno gde treba i kako treba. Zato i ne čudi što je seoski, ili, kako ovde kazu, “kmetski turizam“ toliko razvijen i da su Brda gotovo svakodnevno preplavljena stranim turistima. A ako budete jedan od njih, neće vam biti ni malo teško da se snadete jer su turističke informacije, pocev od kataloga, prospekata, do obavestenja pored puteva, besprekorno organizovani i lako dostupni. O tradiciji kraja kao turisticke destinacije svedoci i jedna mala maketa koju smo zatekli u jednom dvorištu pored vidikovca, na kojoj je prikazano kako preko, inace najvećeg kamenog mosta na svetu, koji se proteze iznad Soce, rebula kamionima putuje u Italiju iz koje turisti dolaze autobusima.

GradSavrpen jesenji dan, u punom zamahu sa svojom raskosnom igrom boja, naveo nas je da neprestano zastajkujemo kako bismo mogli da fotografisemo sve te neodoljive prizore. Od tog čarobnog sveta na neko vreme nas je odvojio susret sa istorijom Goriskih Brda, koja je kao i svuda u delovima bivše Jugoslavije, uglavnom ispunjena secanjima na neke ratove. Odlazak na najvisi vrh Sabatin, odakle se pruza impresivan pogled na klanac koji preseca reka Soca, naterao nas je i na kratak kurs planinarenja. Ali, vredelo je – sa vrha ove planine istovremeno smo gledali more na jednoj, i Alpe na drugoj strani, pokušavajući da shvatimo ko je uopšte imao volje da u ovakvom okruženju tako žestoko ratuje.

Deo istorijskog nasleđa Brda je i etno-selo Smartno, u kome se u ambijentu identičnom onom s početka pretprošlog veka organizuju brojne umetničke aktivnosti i kolonije. Jedna uska ulica prekrivena kamenim pločama, krivudajući između niskih starinskih kuća uredenih u autentičnom stilu tadašnjeg vremena, dovela nas je i do likovne galerije. U vreme nase posete bio je Dan svetog Martina, njihovog religijskog zastitnika vina i vinogradarstva, pa je bilo lepo videti nekoliko slika na temu vina.

I kaki. Bilo bi nefer ne pomenuti ga, tu čudnu voćku koja raste samo ovde, u Brdima; kao neka strkljava jabuka, sa narandžasto-crvenkastim plodovima, a ima ih nekoliko vrsta, koji ukusom podsecaju na mango. I nije kaki jedina voce značajno za ovaj kraj, jer voćarstvo je uz vinogradarstvo najvažnija delatnost ovog kraja, a najzastupljenije kulture su trešnje i breskve. U poslednje vreme sve više se sade masline od kojih proizvode sasvim dobro maslinovo ulje, a trenutno ima oko 40.000 stabala.

Uopste, u Brdima je interesantna ta interakcija čoveka i prirode u kojoj ljudi maksimalno brinu o očuvanju okoline, i ceo kraj deluje kao veliki ekoloski park. Poljoprivreda ovde ima neku drugu dimenziju, moderniju i leprsaviju. Mir koji smo od samog dolaska osećali u vazduhu i koji je u prvi mah možda najavljivao previše neuzbudljivo mesto, pokazao se, u stvari, samo kao logičan dodatak jednom savršeno organizovanom, iz perspektive domaćina uobičajenom, načinu života kome duh i poetika ni malo ne nedostaju.

“Za dug život, recept je: dve-tri čaše vina i dve-tri cigarete na dan. I jesti sto više voća”, rekao je onako usput prilično vitalan dedica, nakon što su nam ga predstavili kao najstarijeg mestanina starog 107 godina. I otišao je u svoju omiljenu kafanu u kojoj ceo svoj život nedeljom igra karte. Mi smo iz Smartnog jos malo napajali oči pogledom na “niziju sastavljenu od brda”, a dan smo završili upožnavanjem ovdašnjih tradicionalnih kulinarskih specijaliteta (inače, odličnih), u malom simpatičnom restoranu “Breg”.

Nakon dana provedenog u upoznavanju predela i njegovih znamenitosti, naoruzani pozitivnom energijom krenuli smo u obilazak vinarija. Usledila su dva divna, zanimljiva i uzbudljiva dana druženja sa najpoznatijim vinarima Goriskih Brda i njihovim vinima. Ovi neverovatno vredni i posvećeni ljudi, kreativni i inovativni, ali krajnje racionalni, iskreno srdacni i trezveni, ostavili su podjednako snazan utisak kao jedno Veliko belo, Stara Brajda, Mihael, Teodor, Carga, Bagueri i ostala vina u koja su pretocili svoj život. Upoznali smo ove ljude i upoznali njihova vina, ili obrnuto, svejedno je. Jedno je tačno – teza da je “vinarstvo autorski rad” ovde zaista živi u stvarnosti.

U slavu tradicije u Brdima se svake godine u maju proslavljaju Dani otvorenih vinskih podruma, a sredinom juna Praznik tresanja. A do Brda je svega šest sati vožnje kolima.

Aleš Kristančić

Vinarija “Movia”, Ceglo

O njemu smo već pisali, ali svaki novi susret sa njim je novi dozivljaj. Jednostavno, takav je. Možete ga voleti ili ne, ali jedno je sigurno – ne može vas ostaviti ravnodušnim. Tako je bilo i te večeri. Prepuna degustaciona sala u njegovoj kući u Medani, slow food večera, gosti su iz Hrvatske i Slovenije, povod je bratimljenje Opstina Vodnjan i Goriska Brda. Veče je već bilo poodmaklo, svi su čekali da on nešto kaže, da se obrati gostima, ali nije ga bilo. A onda se pojavio, ispričao priču o sebi, grožđu, vinu, tradiciji i poeziji, prosuo tonu pozitivne energije i svi su zaboravili da su ga čekali.

Ales Kristančić nesumnjivo je najupečatljivija figura u Goriskim brdima, ali ne samo zbog osobenog ličnog šarma i harizme koje ima u izobilju. Nećete pronaći ni jednu osobu iz vinskog sveta u Brdima koja o njemu nece pricati sa velikim poštovanjem. A najčešće ćete čuti da je on jedan od najboljih promotera ovdašnjih vina u svetu.

I tačno je to – putuje često u Njujork, gde su njegova vina prisutna u brojnim prestižnim restoranima, ide svuda po svetu, priča o sebi, o Brdima… Pojavljivao se u mnogim life style magazinima i usput stizao da proizvodi izuzetna vina. Nagrade se vec podrazumevaju. Takode, jedan je od vodecih proizvodaca organskih vina u regionu, a njegova vizija vinarstva upravo se zasniva na što većoj interakciji vinara sa prirodom.

“Vino je dobro onda kada u njemu možemo da prepoznamo i osetimo prirodu iz koje grožđe dolazi. Vinar je taj koji samo treba da spreči da vino skrene sa puta od prirode do boce. Mi ne treba da proizvodimo vino, treba samo da ga pronademo u prirodi. Tehnologija nam ne treba da bismo kvarili prirodne procese, već da bismo ih sacuvali onakvim kakvi jesu”, poskakivao je Ales, covek koji deluje kao da zaista vina pravi srcem i dušom.

Lepo je danas videti njegovu veliku i lepu kucu i vinograde koji se od nje protezu po okolnim padinama. Ali nije uvek bilo tako. Vinarija “Movia” postoji od 1820. godine i pratili su je dobri, ali i losi dani poput onog kada su ostali van zadruge i bili prinudeni da se sami izbore za svoje mesto. Ali, upornost i dalekosezna vizija urodili su plodom.

“Movia” danas ima 22 hektara pod vinogradima, od 100.000 cokota godisnje se proizvodi oko 130.000 boca, a njena vina su i najskuplja iz Goriskih Brda. Ali, ne bez razloga, konstatovali smo dok smo uzivali u snaznom i energicnom Velikom Belom i intrigantnom Lunaru. Veče je kraju priveo smireni Puro, koji nam je poručio da se od ovog coveka ocekuje jos mnogo velikih vina.

“Moja vina, to smo priroda i ja. Priroda ih proizvodi, ja ih samo čuvam. Moj uticaj na vina je samo onoliki da bude dovoljan da se prepozna da su ona moja. I ja to mogu da osetim i trudim se da i drugi ljudi mogu to da osete. Dok god je tako, onda je dobro. Biti autor vina, to znaci biti cuvar vina. Nacin na koji ih ja čuvam, jeste slika mog zivota koja je pretocena u tu bocu.”

Paleta vina:

  • Vila Marija – belo, rdeče
  • Movia –Veliko Belo(sauvignon blanc, sivi pinot, rebula), Rebula, Sauvignon, Chardonnay, Sivi Pinot, Modri Pinot, Cabernet Sauvignon, Merlot, Veliko Rdece, Lunar
  • Penušava vina – Puro, Puro Rose
  • Predikatna vina – Esenca
  • Nasi favoriti: Movia – Veliko Belo i Lunar

Stoja Sčurek

Vinarija “Sčurek”, Medana

Kada u Brdima pitate nekoga za Scureka, svi ce vam prvo reci da je on veliki i pravi domaćin. Uverili smo se u to tokom tri dana, koliko smo proveli boraveći u njegovoj kući. Krupan, staložen čovek, ne priča mnogo i jedan je od onih ljudi u cijem se društvu osećate vrlo sigurno. Stojan Scurek zaista izgleda kao neko ko mnogo radi, a sve sto ima stvorio je sopstvenim rukama. Isto to zahteva i od svojih petorice sinova, od kojih dvojica studiraju enologiju. Kako red i tradicija nalazu, planira da oni jednog dana preuzmu posao kao što je i on zamenio svog oca.

“Rodio sam se ovde, na ovoj zemlji i do petnaeste godine nisam razmisljao šta cu raditi, a onda se sve okrenulo. Ovo je bilo malo domaćinstvo, otac nikad nije bio u zadruzi, drzali smo se porodično. Bilo smo priznati, ali bilo je i teških trenutaka. Imali smo 2-3 hektara, prodavali smo grožđe u Italiji i malo vina ovde. Sav zaradeni novac ulagali smo u podrum, ali su nas 1986. godine izbacili iz zadruge. Kad padnes, treba se dignuti i poceti hodati.”

A Scurek je brzo prohodao. Danas izvozi vina u nekoliko zemalja, ima ga u skoro svim ozbiljnim svetskim vinskim vodicima, a njegova vina redovno osvajaju nagrade na prestiznim takmičenjima.

Inace, prvi put u zvaničnim spisima vinarija “Scurek” pominje se 1800. godine. Danas se na 17 hektara imanja porodice Scurek uzgaja 100.000 cokota loze od kojih se proizvodi oko 100.000 boca vina, od čega je 65 odsto belih. Većina proizvodnje, oko 80 odsto, bazira se na svezim, mladim vinima, a u poslednje vreme sve vipe se usmerava na proizvodnju organskih vina. Trenutno je najzastupljeniji sivi pino, zatim rebula, pa merlo i kaberne franc. Stojan je jedan od najvećih i najboljih vinara u Brdima, pa i sire. I vina su mu takva. Strukturirana, konkretna, precizna, jednom recju – vrlo ozbiljna vina.

Vinarija “Scurek” zanimljiva je i po drugim stvarima; dva puta godišnje tu se organizuje likovna kolonija – dolaze tu umetnici iz cele Evrope, njih dvadesetak, i sa njim imaju zanimljiv dogovor – on im da smeštaj i hranu u jednoj od svoje dve lepe kuće, a oni tokom tih deset dana oslikaju nekoliko buradi. On kasnije iz tih buradi flasira vino, sa etiketama na kojima su upravo te slike i umetnici dobijaju neku količinu tih vina na poklon. Takođe, nakon kolonije u lokalnoj galeriji organizuje se izložba njihovih radova.

U podrumu kuće, pored vinarije, nalazi se vinski trezor, sa sefovima u kojima njegovi vazni kupci mogu čuvati svoja vina. I to ne samo iz njegove, vec i iz drugih vinarija, a kaze da svoje sefove imaju i neki kupci iz Srbije.

Cena je pitanje tehnologije vina. Ti si veliki vinar kad imas deset dobrih vina, a ne samo jedno, jer treba da imas vina za razlicite ukuse potrošača.

Ljudi nas poznaju kao kucu koja nema hitrih uspona i padova; drzimo svoju ravnu liniju. Kad si mnogo gore, mozes caskom pasti dole. Kažu da vina nastaju u glavi, i moras da naučis da razmišljaš, a kad ga imaš u glavi, lako ga je posle napraviti. Moras upoznati zemlju oko tebe, pa onda dalje. Vinarstvo je dug projekat, ne može da se uspe preko noći, za dve-tri godine. Kad posadiš prve vinograde verovatno ćes u nečemu pogrešiti, pa ćes to vremenom ispravljati. Kod nas svaka generacija donese nesto novo. Mi sada odlučujemo šta ćemo raditi za 7-8 godina. Ako sad probamo vina od pre dvadeset godina i ova danas, ogromna je razlika. Svi se sad vraćmo iz ere tehnološke revolucije prirodi i zemlji i trudimo se da se što manje radi sa vinom – samo da se grožđe ubere i posle vino puni u flaše. Poenta je u tome “kako vinu ništa ne raditi, a da bude dobro” i zato se trudimo da što manje koristimo tehnologiju i da vino bude što prisnije sa prirodom. Eto, vi vec tri dana ovde pijete vino i delujete dobro, zdravi ste. Kad dodete u Beograd, mislim da ćete tražiti ova vina. Kazu grozde nikad nije bilo bolje od vinograda, a vino nije bolje od grozda, a barikirano vino nije bolje od običnog vina. To sam čuo od jednog poznatog svetskog stručnjaka. Kad se mnogo radi sa grožđem, onda dobijemo umorno vino, isto je kao i sa čovekom.

Paleta vina:

  • Bela: Sivi pinot, Beli pinot, Stara brajda bela (11 meseci u buradima), Rebula, Suvignonasse, Chardonnay, Sauvignon blanc
  • Crvena: Stara brajda rdeca (20 meseci u buradima), Merlot, Cabernet sauvignon, Cabernet franc, Pikolit (kontra-natur bez sumpora, 36 meseci u novim 350 litarskim buradima, sorta merlot-cabernet sauvignon)
  • Specijalno (slatko vino od susenog grožđa): Story, belo i rdece
  • Nasi favoriti: Stara brajda bela i Sivi pinot

Tomaz Prinčić

Vinarija “Prinčić”, Kozana

“Momci, hoćemo odmah probat vina”, dočekao nas je energični Tomaz Prinčić ispred svoje porodične kuće. Čim smo ušli morali smo da se prihvatimo tradicionalne dobrodošlice – prsuta, sira i maslina, a zatim sišli u podrum kuće da vidimo gde proizvodi vina. Zivahan, sa nekom iskrom dečačkog poleta u očima, pričao je Tomaz o svojoj vinariji, o istoriji njegove porodice koja već dva veka proizvodi vina. Pokazao nam kuću u kojoj je njegov deda živeo, svojih lepo uređenih devet hektara vinograda na kojima se uzgaja pretezno rumena rebula, zatim sivi pino, sardone i sovinjon od belih, a od crnih sorti uglavnom merlo, pa kaberne sovinjon i crni pino.

A onda je ponosno za što izneo Mihael beli, vino koje nosi ime po njegovom dedi i koje je dobilo priznanja na vaznim svetskim ocenjivanjima. Odlicno vino, zanimljiva kupaza rebule, sovinjona i sardonea. Pa zatim rebula, opet drugacija od prethodnih.

Tomaz, po profesiji poljoprivredni inzenjer, ne proizvodi mnogo vina, oko 35.000 litara godisnje, a ove godine planira proširenje na 50-60.000.

“U nasoj kući je uvek bilo vina, a tradicija traje od 1848. godine. Onda se jedno vreme to prekinulo, a ja sam podigao tu napu porodilnu priču na malo viši nivo. Uvek kažem: “Radi dobro i onda ćes biti veliki. Nije važna količina, nego kvalitet.”

“Kad kupuješ vino, ne kupuješ samo bocu, nego i vinara. Kuda ide moje vino, tuda idem i ja. Moja vina su autorska, pravim ih onako kako ih ja osećam i trudim se da prezentujem autentičnost ovog podneblja. Zadovoljan sam – svaki posao je težak, traži velika odricanja, ali ovaj posao jedino može da se radi sa ljubavlju. Moj otac je govorio: zemlja ti da, ali te zemlja i uzme. Rođen sam da stalno radim i moram da radim.”

Paleta vina:

  • Bela: Sivi Pinot, Chardonnay, Sauvignon, Mihael rebula, Mihael beli
  • Crvena: Merlot, Cabernet Sauvignon, Modri Pinot, Mihael rdece
  • Slatka vina: slatki Mihael
  • Naši favoriti: Mihael beli i Mihael rebula

Aleksij Erzetic

Vinarija “Erzetic”, Visnjevik

Rebula iz Goriskih Brda, i to ona iz sela Visnjevik, prvi put se pominje još u XIV veku i navodno je korišćena za proizvodnju vina u manastirima na Svetoj Gori. Upravo u selu Visnjevik, koje leži na 219 metara nadmorske visine, svoju vinariju podigla je porodica Erzetic. Po nekim spisima vinarija datira jos iz 1725. godine, a danas ovu kucu vodi Aleksij Erzetic, još jedan veliki vinar ovog kraja.

“Naše domaćinstvo nekada se bavilo mesovitim delatnostima: voćarstvom, živinarstvom i vinogradarstvom. Pre 20 godina odlucili smo se da svu paznju i energiju posvetimo vinarstvu i to je bila ideja moje supruge”, kaže Aleksij.

Površina pod vinogradima u posedu vinarije “Erzetic” iznosi 11 hektara, vinogradi su starosti od pet do dvadeset pet godina, a uzgajaju se rebula, sivi pino, sovinjon blan, sardone. Godišnja proizvodnja je 60.000 litara godisnje, a sva vina su suva, izuzev Damskog rosea koje je polusuvo.

Prosle godine izgrađen je novi, moderan vinski podrum, a Aleksij smatra da će im to, uz novu tehnologiju i postojece znanje, omogućiti da podignu kvalitet svojih vina. Kao i u svakoj vinariji u Brdima, i ovde je u posao ukljucena cela porodica, pa zajedno sa Aleksijem rade i njegovi sinovi, supruga i roditelji.

“Nasa ideja od samog pocetka bila je da ocuvamo nasu porodicnu tradiciju, i to nam je i sada cilj. Nadam se da ce tako i biti, a jedan sin već pokazuje veliko interesovanje za vinarstvo.”

Paleta vina:

  • Sveža vina: Sivi pinot, Chardonnay, Rebula, Sauvignon, Damski rose (polusuvo), Don (kupaza cabernet sauvignon – merlot)
  • Barikirana i vina negovana u glinenim amforama: Sivi pinot Amfora, Cabernet sauvignon Amfora, Pepi (kupaza cabernet sauvignon – merlot, magnum boca)
  • Naši favoriti: Sivi pinot Amfora i Rebula

Marjan Simčić

Vinarija “Simčić”, Ceglo

Jos jedan od ovdašnjih velikih vinara. Njegova vina uzivaju veliko poštovanje, piju se u Amerci i u drugim zemljama širom sveta, a sam ima velike zasluge za promociju Brda kao vinske regije. Njegovo imanje i vinarija ostavili su impresivan utisak. Podrazumeva se da iza toga stoji mnogo truda, mada Marjan Simčić deluje kao čovek koji se prilično lako nosi sa tim. On je od svog oca preuzeo vodstvo ovom porodičnom vinarijom, koja datira jos od 1860. godine kada je Jozef Simčić kupio u Brdima imanje sa vinogradima. Danas vinarija “Simcic” sa 18 hektara vinograda proizvodi 90.000 boca vina godišnje.

“Već kao dete znao sam čime ću se baviti. Porodica me nikad nije gurala u to, jednostavno, sam sam izabrao vinarstvo kao svoje životno opredeljenje. Znao sam da od porodične vinarije, koju mu je kao vrlo mladom prepustio otac jos pre dvadeste godina, možemo stvoriti vinariju koja će biti prepoznatljiva u svetu po prirodnim vinima koja ce nosti pečat briskog teroara”, kaže Marjan, koji je uložio mnogo novca i truda u vinariju – njegovi su podrumi jedni od lepsih u Brdima, proizvodni deo opremljen modernom opremom, degustaciona sala vrlo reprezentativna. Ukratko, ima se sta videti u njegovoj vinariji.

“Sebe vidim kao vinara koji će u budućnosti rditi isto što i danas, dakle, baviću se proizvodnjom tradicionalnih, prirodnih, visoko kvalitetnih vina sa autorskim potpisom i mislim da moje vreme tek dolazi. Ne odstupam od ovoga i necu, iako se vinska moda i trendovi menjaju. Iza svih velikih vina sveta stoje autor i tradicija, tako da je bez ovih okolnosti skoro nemoguće dostići taj vinski vrh”.

Paleta vina:

  • Klasična vina (jednostavnija vina, proizvedena od grozda iz mladih vinograda): Sivi Pinot 2007, Chardonnay 2007
  • Selekcije (kompleksnija vina, proizvedena od selekcionisanog grozda iz starijih vinograda): Chardonnay Selekcija 2006, Sauvignon Selekcija 2006, Teodor Belo Selekcija 2006, Pinot Noir Selekcija 2006, Teodor Rdece Selekcija 2006
  • Opoka (nova i najprestiznija linija vina ove kuce, proizvedena od posebne selekcije grozda iz vinograda na najboljim polozajima, starih i vise od pedeset godina): Chardonnay Opoka 2006, Sauvignon Blanc Opoka 2006, Rebula Opoka 2006
  • Specijalno (vino iz susenih bobica): Leonardo 2004
  • Naši favoriti: Teodor Belo Selekcija, Sauvignon Blanc Opoka

Edbin Erzetić

Vinarija “Carga 1767”, Pristavo

Na padinama brdašca ciji je nagib 73 odsto, terasasti vinogradi delovali su pomalo nestvarno.

“To je jedan od najvećih nagiba terena na svetu na kome se gaji vinova loza”, ponosno je rekao Edbin Erzetić i poveo nas do svoje besprekorno uredene kuce kojoj je i vinarija i imanja sa bazenom koji se nalazi tik iznad samih vinograda.

Smiren, staložen i odličan domaćin prvo nam je pokazao staru austrijsku vojnu mapu na kojoj je kuća bila obelezena kao vinarija, a zatim i staru knjigu krstenih sa upisanim imenom Simon Carga.

“Po tim knjigama vino se ovde proizvodi od 1767. godine i tada je porodicno ime bilo Carga, po kojem vinarija danas nosi ime. Posle je sticajem okolnosti promenjeno u Erzetić. Novija istorija započinje 1976. godine, kada je moj otac sticajem okolnosti, posle jedne godine clanstva izasao iz Zadruge. U nasim vinogradima prinos je bio do sedam tona po hektaru, a to je bilo premalo za preziveti i zato smo 1988. godine uradili prve boce litarskog programa i sami započeli sa trgovinom. Tada nismo imali ni etikete, bilo je drugacije”, pričao je Edbin, a zatim nas poveo u svoj podrum u kome je namerno ostavio jedan deo zida ogoljen, kako bi, rekao nam je, “moglo da se vidi kakvo je zemljište, ta krečnjacka-glina koja je odlicna za lozu”.

Imanje Edbina Erzetića jedno je od najvećih u Brdima – od ukupno 24 hektara koji se prostiru na desetak lokacija, na 12 hektara gaji se ukupno 39.000 cokota vinove loze. Proizvodnja iznosi oko 20-30.000 litara vina, od cega je 80 odsto belih vina. Veliki deo izvozi se u Belgiju i Italiju, u Sloveniji je „Carga“ intenzivno prisutna, ali ono što je najvažnije, stalno se eksperimentise u potrazi za novim vinima.

“Sad smo napravili zanimljivu kupazu merloa, kaberne sovinjona i kaberne frana. U poslednje vreme veliku paznju posvećujemo i proizvodnji organskih kao i penusavih”, objasnio je Edbin i pokazao nam nove etikete. „Stalno mora nešto novo da se radi. Odlucili smo se za malo komplikovanija vina, ali jednostavniju ambalazu i etikete.”

Mada, i prethodne su bile odlične, jedne od najinteresantnijih koje smo videli u Brdima. I njegova rebula je odlicna, specificna na svoj nacin, pa vrlo mirisni sovinjon i sveza penušava rebula.

“Ja uvek nastupam sa kvalitetom, to je pocetak svega. Ako hoces da prezentiraš svoja vina, uzalud trošiš vreme ako iza cele price ne stoji dobro vino. Kad napraviš dobro vino, tek onda možeš da tražiš mesto na trzistu. U vinarstvu uspeh dolazi postepeno. Ljude prvo treba upoznati sa svojim vinom, nije dovoljno samo ga ponuditi. Svet mora da ide napred, cekanje je gubljenje vremena, i ja moram da pratim trendove”

Paleta vina:

  • Bela: Rebula, Malvazija, Chardonnay, Sivi pinot, Sauvignon blanc
  • Crvena: Pinot Noar, Merlot, Cabernet sauvignon, Cabernet franc
  • Penušava: Donna Regina
  • Slatko vino iz susenih bobica: Car vina
  • Naši favoriti: Sauvignon blanc i Rebula

Vinska klet Dobrovo

Kada se pomenu veliki vinski sistemi prva asocijacija najcesce je ‘masovna proizvodnja sa vinima niskog kvaliteta’. Međutim, “Vinska klet Dobrovo” jedna je od onih velikih vinarija koje razbijaju te predrasude. To je bilo jasno već na samom početku obilaska vinarije, kada nam je direktor prodaje ove kuce Janez Zobec pokazao opremu kojom raspolazu, o tehnologiji vrlo vode racuna, a mi pri tom nismo videli ni najmanji trag nemara ili nečistoće u tako velikoj vinariji. Dakle, o svemu se vodi racuna, kao i o show roomu, maloj, simpaticnoj radnji uredenoj sa mnogo paznje u kojima brojni turisti kupuju razna poklon-pakovanja sa proizvodima ove vinarije.

“Vinska klet Dobrovo” trenutno raspolaže sa 1.400 hektara vinograda, u kojima se najvise uzgaja rebula (27 %), zatim merlo (20 %), pa sardone (16 %) i sovinjonaz (12 %). Takode, postoje i zasadi sorti sivi pino, sovinjon beli, kaberne sovinjon, kaberne fran, beli pino, pikolit, verduc, modri pino i sira.

“Vinska klet Dobrovo” proizvodi vina postujući tradiciju proizvodnje vina u Brdima koja traje stotinama godina, pri tom prateci nove trendove i u proizvodnji vina i na samom trzistu. Nasa kuca je i nosilac vinarstva u ovom kraju. Prvi smo zapoceli ozbiljniju proizvodnju, a narocito izvoz vina, i od nas je krenuo taj novi talas ovdasnjeg vinarstva. To nije bilo lako, ali mi smo imali konkretnu viziju – da proizvodimo ni previse jeftina, ni previse skupa vina, i da cena mora da bude srazmerna kvalitetu”, predstavio nam je vinariju harizmaticni Janez na tečnom srpskom jeziku, a mi zaključujemo da i nije čudno to što uspeva da prodaje toliko vina. Što ne znaci da je u pitanju samo njegova sposobnost. Naprotiv, “Vinska klet” proizvodi nekoliko linija vina, razlicitih po ceni i naravno, po kvalitetu. Recimo, jedan Bagueri ili Quercus, jasno su stavili do znanja da ova kuca nije postigla takav uspeh bez razloga.

Pre nego sto smo obisli deo za proizvodnju i odlezavanje vina, Janez nam je pokazao arhivu vina, kakva se ne može baš često videti – na devet metara ispod povšine zemlje, u podrumu nalik katakombama, na betonskim platformama tu, prekrivene paucinom, leze pazljivo slozene palete boca. Cuvaju se tu uredno vina iz najboljih berbi, a najstarija boca, od njih 10.000, potice iz 1965. godine. Proizvodni kapaciteti vinarije “Vinska klet Dobrovo” iznose oko 18 miliona litara godisnje, od cega se najveći deo izvozi u Ameriku, a zatim i u zemlje bivse Jugoslavije. “Mi pakujemo vino u ove velike boce od litar i po samo za americko trziste, jer je njima mnogo bitan gabarit proizvoda. Za nas je veliki uspeh to sto smo tamo prisutni, jer to je probirljivo trziste. A tamo svi hoce da budu, to je centar i ogromna je konkurencija. Nama je mnogo drago da su još neki naši vinari uspeli da se probiju na americkom tržistu. Sada tamo ima mnogo ljubitelja vina koji znaju za Goriska Brda, a Amerika je sada i jedna od najznacajnijih vinskih regija u svetu, i to iz koje dolaze vrhunska vina.”

Paleta vina: vise od trideset etiketa, podeljenih u nekoliko linija:

  • A+ – mesavina selektovanog grozda raznih sorti iz vinograda “Vinske kleti Goriska brda”
  • Bagueri – prestizna serija, stvorena jos 1991, jedan od zastitnih znakova kuce
  • Quercus – serija vina viseg kvaliteta
  • Villa Brici – sveža voćna vina, prikladna za svakodnevnu konzumaciju
  • Penine – sveža penušava vina kroz koja odiše rebula
  • Posebne serije – Pikolit, Verduc, Markiz – vina vrhunskog kvaliteta
  • Arhivska vina – velika kolekcija belih i crvenih arhivskih vina, od kojih neka datiraju jos od 1965. godine
  • Vina na točenje – vina različitih sorti, koja se mogu naći u prodavnicama vina sirom Slovenije
  • Naši favoriti: Bagueri rebula i Quercus sauvignonasse
This entry was posted in Putopis and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Hotel-vinarija Zdjelarević
Austrija-Italija
Dubai
  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS