Putopis

Austrija-Italija

Šta sve možeš u Tirolu za sedam dana

Većina turista Tirol bira kao zimsku, skijašku destinaciju, ali naša preporuka je da Tirol posetite u leto ili ranu jesen. Velike su šanse da se zaljubite u moćne planinske vrhove i sočne pašnjake; mir koji oni pružaju, čistoću kojom sve odiše, kao i šarm arhitekture kojom su ljudi koji ovde žive akcentirali pejzaž, bez arogantne ambicije da ga impozantnošću prevaziđu.

Bilo da u njega putujete kroz Sloveniju i Austriju, preko Salzburga i Minhena ili dolazite s južne strane preko Venecije, Verone, a zatim Trenta, do Tirola će vam trebati desetak sati vožnje. U prvom slučaju put će vas dovesti u Severni Tirol koji pripada Austriji (najveći grad ove oblasti je Insbruk), a u drugom, stići ćete u severnu italijansku autonomnu regiju Trentino – Južni Tirol.

Nekada su severni i južni deo Tirola činili celinu – bila je to grofovija, zatim deo Habsburške monarhije sve do Prvog svetskog rata, kada je mirovnim ugovorom u Sen Žermenu podeljen između dve države. Međutim, kulturološko jedinstvo ostalo je i nadalje izraženo, a oslikava se u arthitekturi, običajima i dvojezičnosti, čemu se, čini se, veći značaj pridaje u italijanskom delu regije. Očigledno je istorija učinila svoje, pa je tako germanska kultura izvršila snažniji uticaj.

Južni Tirol

Ipak, gradovi u italijanskom delu Tirola odišu značajnim prisustvom mediteranskog duha, koji ćete naći i u ostalim mestima širom Italije. Kamene kuće sa muškatlama na prozorima, nanizane u tesnim, krivudavim ulicama iza kojih se povremeno prostire neki kameni trg kružnog oblika, sa Južnim Alpima kao dekorom iznad krovova zaista su neobičan prizor.

Na ulicama živopisnih gradova Trenta i Bolzana dočekaće vas uzavreli život, pijace na otvorenom, mnogobrojne bašte kafića i restorana u kojima se pije makijato i jedu paste uz nezaobilazno vino, a naročito je popularan spritz apperol.

Inače, vino je jedan od najvažnijih proizvoda oblasti Trentino-Južni Tirol, pa ćete tako, putujući ovom regijom, uživati u slikovitim pejzažima, u kojima vrhovi Alpa nadvisuju nepregledne nizove vinograda čuvajući lozu od vetrova. Čini se da je svaki pedalj zemlje podređen vinu, a brojni terasasti vinogradi na strmim padinama deluju zaista impozantno. S obzirom na tako razvijenu vinsku kulturu, uopšte i ne čudi što se jedan od najprestižnijih festivala vina na svetu održava upravo u ovom kraju, tačnije u Meranu.

Na kraju, stiče se utisak da je Južni Tirol jedna fenomenalna simbioza u kojoj su spojene najbolje osobine dve različite kulture, dva različita životna stila. Lako, lepršavo i estetizovano na italijanski način, a krajnje uredno, čisto i precizno na nemači način – tako otprilike izgleda Južni Tirol.

 

Severni Tirol

 

Alpe ćete u severnom delu Tirola videti u njihovom najboljem izdanju… Oštri vrhovi planina koji okružuju doline pašnjaka nestvarno zelene boje, po kojima se slobodno šetaju krave čiste i simpatične baš kao u reklamama za čokoladu, koketna seoca sa crkvom u sredini, jednostavna, čista, ukrašena samo onim što priroda pruža i što se u ovaj ambijent najbolje uklapa – drvenim krovovima, uredno poslaganim cepanicama za zimu, cvećem u najrazličitijim bojama, sve je to fantastično ukomponovano u jedan netaknuti prirodni mozaik koji, opet, toliko savršeno izgleda da se čini kao da ga ljudska ruka svakodnevno uređuje.

U letnjem periodu ovde je pravi greh koristiti automobil. Mnogo bolji izbor je vožnja bicikla ili šetnja u obaveznim gojzericama, potpomognuta štapovima za planinarenje. Hoteli u Tirolu u želji da privuku turiste i van zimske sezone pružaju i odličan spa program, pa vam se tako može dogoditi da se relaksirate u sauni i da na 90 stepeni uživate u pogledu na okolne vrhove Alpa prekrivene snegom.

 

Vino

Proizvodnja vina u Južnom Tirolu nije velika, ali se svojim kvalitetom izborila za internacionalni ugled. Ovdašnja klima pod snažnim je uticajem mediteranske i alpske; letnji dani su veoma topli, a noći sveže, rashlađen vazduh se spušta sa alpskih vrhova, što doprinosi sporijem sazrevanju grožđa.  Kombinacija dugog sazrevanja, mineralima bogatog tla i rada umešnih vinara čini njihova bela vina jednim od najkvalitetnijih u Italiji.

Vinogradi Južnog Tirola prostiru se u nekoliko dolina – Val d’Adige; u basenu oko Bolzana; na padinama doline Isarko, oko Brešanonea, Val Venoste, Merana i Silandra. Dve poslednje čuvene su po svojim belim vinima, dok je u centralnom delu regije dominantno gajenje crnih sorti.

Površina vinograda je oko 5.000 hektara, sa kojih se proizvede oko pet miliona boca vina godišnje. Kvalitet tih vina je takav da 98 odsto ukupne proizvodnje nosi oznaku DOC, koja je pandan francuskoj oznaci Appellation controlée.

Simbol vina ove oblasti jeste čuvena aromatična sorta gewürztraminer, koja je ime dobila po selu Tramin u Južnom Tirolu, a gaje se još dve lokalne – lagrein i vernatsch, kao i neke internacionalne sorte: kaberne sovinjon, merlo, pino noar, šardone, pino blan i pino griđo.

Hrana

Austrijski deo Tirola van granica ove zemlje poznat je po različitim „špecijama“, pre svega po kvalitetnim suhomesnatim proizvodima, od kojih je najpoznatija tirolska kobasica, zatim po mleku i mlečnim proizvodima kao što je čuveni sir graukäse, kao i po drugim autentičnim delikatesnim specijalitetima – tradicionalnim knedlama koje se prave sa dodatkom spanaća ili slanine (speckknödel), goveđim odrescima, štrudlama sa jabukom…

Kulinarska praksa južnog dela Tirola u sebi sublimira obe tradicije. Na meniju ćete ovde naći knedle sa slaninom speckknödel, desert kaiserschmarren (kolač nalik na rezance iseckanoj palačinki, koji je prvi put napravljen na Bečkom dvoru po zahtevu Franca Jozefa te se zato u nazivu ovog kolača pominje reč „car“). Ali u istoj meri i paste, pice, rižota… O kakvom miksu kultura je reč potvrđuje južnotirolska „klasika na tanjiru“ – italijanske raviole koje ovde pripremaju sa spanaćem i mladim sirom. Kuhinju inače odlikuju upotreba lokalnih namirnica i privrženost tradicionalnim recepturama. Dobri primeri za to su tirolski špek – mesnata slanina kojoj se dodaju začini, a čiji je sastav predmet tajnog porodičnog recepta koji se prenosi generacijama, i schüttelbrot – hrskav hleb po obliku nalik lepinji.

Naš predlog je da svoje putovanje u Tirol isplanirate tako da smeštaj pronađete u nekom manjem mestu u okolini Insbruka (nikako u samom gradu). Odatle ste na pola sata vožnje do Nemačke granice, gde bi obavezno trebalo posetiti Garmiš Partenkirhen, simpatičan gradić, inače čuven po jednoj od najvećih ski–skakaonica na svetu. Zamak Nojšvanštajn, nedaleko od grada Fuzen, takođe je vredan posete. Tu ćete u arhitekturi zateći autentični bavarski kitnjasti stil, koji se u punom sjaju može videti u selu Oberamergau – iscrtane fasade, u kombinaciji sa rojem muškatli i figurama od drveta uredno razmeštenih po dvorištima stvaraju sliku koja pre podseća na jednu veliku bajku uživo nego na naseljeno mesto.

Ukoliko sa odredišta krenete južno za četrdesetak minuta bićete u Italiji, u Dolomitima, gde preporučujemo posetu Bolzanu. Poseta Insbruku se podrazumeva, a od svega toga zanimljiviji je obilazak tirolskih sela, koji nisu čuveni ni po čemu, ali vas svojim šarmom u najmanju ruku neće ostaviti nimalo ravnodušnim.

 

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Putopis. Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Šta sve možeš za sedam dana na Azurnoj obali
Neka druga dimenzija uživanja
Pariz

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS