Profesionalne degustacije najvećih vina Bordoa iz poslednje berbe
I četvrtu godinu zaredom magazin Wine Style aktivno učestvuje na Primeur degustaciji bordoških vina iz prethodne berbe, najinteresantnijem događaju koji okuplja najuticajnije svetske kritičare, kreatore mišljenja, stručnjake i svakako trgovce. U tih desetak dana celodnevnih maratonskih degustacija, određuje se sudbina mnogih prestižnih vina, odnosno vinara.
O samom fenomenu Primeur degustacije pisao sam više puta od kada aktivno pratimo događaj, ali su odnosi relevantnih ocenjivača i proizvođača, najblaže rečeno, sve čudniji.
Naime, tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina proteklog veka trebalo je čekati izuzetnu godinu da bismo govorili o „ozbiljnom“ uspehu bordoških vina. Od tada se pamte 1975, 1982, 1989, 1996… kao izuzetne. Međutim, u XXI veku pamtimo 2000. kao „najbolju ikada“, zatim 2001. kao izuzetnu, nažalost u senci 2000, onda 2003. sa izuzetno zrelim vinima, 2004. kao solidnu, 2005. kao najbolju do tada, 2007. kao dobru, 2008. kao „kriznu“ ali sa izuzetnim ocenama, 2009. kao najbolju do tada… a tek najave za 2010…
Zapravo, delom zbog klimatskih promena a više zbog nove tehnološke „revolucije“, odnosno dostupnih novih tehnika i znanja, više ne govorimo o kvalitetu „berbe“, već o izuzetnim vinima koja se pojavljuju!
To, nažalost, vodi abnormalnom porastu cena vina i to odmah nakon Primeur degustacije, što je umnogome podržano i otvaranjem azijskog tržišta za Grand Cru Classe vina!
Prateći pomalo klimatske karakteristike 2010. sezone sazrevanja, i nakon berbe i prvih razgovora sa bordoškim proizvođačima sa kojima sarađujem, a nakon enormnih cena vina iz ’09, za Primeur 2010. „ozbiljno sam se spremao! “
Međutim, da ne prođe sve po planu, pobrinuo se g. James Suckling, koji je pre nego što smo probali vina, već objavio svoj utisak o vinima, sa enormnim ocenama i opisom 2010. kao „idealne bordoške godine“, best ever. A šatoi su to dočekali širokog osmeha…
Trudeći se da ne budem pod utiskom pregledanih rezultata i napomena pomenutog gospodina, za pet dana probao sam približno 700 vina. Zbog brojnih obaveza i nedostatka vremena za sistematizaciju, sa ovogodišnjeg Primeura predstavljam kratak pregled, kao i opise nekih od najinteresantnijih vina, dok istovremeno proizvođači obelodanjuju cene vina.
Godina 2010. počela je kao tipična godina naglašenih sezona. Zima je bila duga i hladna sa periodičnim jakim mrazevima sve do kraja februara, veoma slična 2009. Proleće je bilo na nivou sezonskog proseka, a april i maj sunčani i topli, bez mnogo padavina. Jun je bio kišovit, a jul, avgust i septembar suvi i topli, ali ne sa previsokim temeperaturama. Zapravo, 2010. je bila najsušnija godina u Bordou u poslednjoj dekadi, ali sa nižim temperaturama u poređenju sa 2005. i 2009. godinom.
Sezona sazrevanja grožđa umnogome se može smatrati idealnom – cvetanje i zametanje bobice kod kabernea i merloa bilo je brzo i precizno. Nakon junskih padavina bilo je dovoljno vlage da grožđe započne pravilno i pravovremeno sazrevanje, a duga sezona sa niskim večernjim i umerenim dnevnim temperaturama omogućila je potpuno sazrevanje svih sorti ovog vinogorja.
Uglavnom, sezona je više pogodovala kaberneu, dok su merloi često sa previsokim alkoholima, preekstrahovani i sa viškom suvih tanina.
Zbog izražene subjektivnosti i pristrasnosti prema belim vinima Pessac-Leognana, nestrpljivo iščekujući pojedina vina njima sam i započeo petodnevno traganje za aromama, balansom i potencijalom.
Najkraće rečeno, 2010. nije godina u kojoj su sva suva bela vina Bordoa izuzetna, ali pažnju treba obratiti na:
Chateau Baret, Chateau Carbonnieux, Chateau Couhins, Chateau de Fieuzal, Chateau de France, Chateau la Garde, Chateau Latour-Martillac, Chateau Picque Caillou, Chateau Papae Clement, Chateau Limbourg i Chateau le Sartre.
Što se tiče crvenih vina, predstaviću neka od najboljih:
Ch. Cheval Blanc
1er Grand Cru Classe „A“
Saint-Emilion
(56% cabernet franc, 44% merlot; 14,5 vol%)
Prvi utisak najavljuje veoma koncentrisano vino, mesnato i robusno. Izraženog voćnog mirisa, zrelog crnog bobičastog voća, upotpunjenog mirisima hrastovine; dužim mirisanjem možete osetiti i alkohol, što je i za očekivati od ovako bogatog mladog vina. Na ukusu sve pršti od strukturalnih tanina! Koncentrisana voćna aroma traje, i traje, lagano se, u naknadnom ukusu transformiše, kada vidljivije postaju i arome hrastovine. Vino na duge staze.
Chateau Ausone
1er Grand Cru Classe „A“
Saint-Emilion
(55% cabernet franc, 45% merlot; 14,0 vol%)
Miris je veoma kompleksan, i u prvi mah zbunjuje šta tačno dominira. Zapravo, ovo vino karakteriše izuzetan balans voća i drveta već u ranoj fazi, što samo govori o potencijalu vina za sazrevanje. Ukus u potpunosti opravdava ono što očekujete nakon mirisa – bogato i živo vino, aromatično i koncentrisano, vino koje ispunjava. Kombinacija tanina i kiselina omogućiće mu dug život u boci, a prvi pravi trenuci za uživanje u ovom vinu doći će nakon petnaestak godina.
Chateau Pichon Longueville Baron
Pauillac
(79% cabernet sauvignon, 21% merlot)
Izuzetno obojeno, tamno, ekstraktivno vino. Dominantan karakter zrelog kaberne sovinjona, prefinjene začinske arome u kojoj se mešaju mirisi ogrozda, suvog grožđa, smokava i čokolade. Na ukusu puno i ekstraktivno, izuzetno izbalansirano, sa pregrštom strukturalnih tanina. Potencijal za napredak u boci više od trideset godina.
Chateau Margaux
Margaux
(90% cabernet sauvignon, 7% merlot, 1,5% petit verdot, 1,5% cabernet franc; 14,0 vol%)
Umerenog intenziteta arome, malo zatvoreno, treba mu dati desetak minuta da se otvori i pokaže pravi aromatski sklop. Na mirisu dominira koncentrisana aroma crne ribizle i borovnice, a drvo se može tek naslutiti. Na ukusu pažnju prvenstveno privlači somotasta strukutra punog vina, istovremeno sa mekim i uklopljenim taninima. Kiseline su na zavidnom nivou, i preko potrebne za pravilno dalje sazrevanje vina u boci, ali su dobro maskirane ekstraktivnošću.
Daleko najbolji Ch. Margaux koji sam do sada probao!
Ch. Lafite Rothschild
Pauillac
(87,2% cabernet sauvignon, 12,8% merlot)
Koncentraciju vina mogli smo da primetimo već dok su nam prinosili čaše sa izuzetno tamno obojenim vinim, teško pokretljivim, čak i kod drugog i trećeg vina Lafita. Miris u startu na kafu i čokoladu, drvo je u ovoj fazi još uvek ispred voća, ali u prvi plan ubrzo izbijaju karakteristične arome zrelog kabernea, a pre svega crna ribizla. Na ukusu primetne povišene kiseline, zatim punoća i snaga, i gomila teških tanina. Vino za ozbiljno dugo sazrevanje, veoma ekstraktivno, sa značajnim uticajem hrastovine na aromatski sklop i strukturu.
Ch. Mouton Rothschild
Pauillac
(94% cabernet sauvignon, 6% merlot)
Nestvarno tamno obojen, gotovo crn! Izrazito kompleksan miris razvija se na vazduhu, a prepliću se arome zrelog bobičastog voća, začina, i karakteristične arome hrastovine. Na ukusu, pažnju zaokupi punoća vina – veliko telo, mnogo mesa, ozbiljna struktura… Kompleksno i zahtevno vino, bogato teškim taninima koji nose telo vina. Frakcija arome koja dominira naknadnim ukusom samo govori o potencijalu vina za sazrevanje.
Ch. Cos d’Estournel
Saint-Estephe
(78% cabernet sauvignon, 19% merlot, 1% petit verdot, 2% cabernet franc; 14,5 vol%)
Izrazito obojeno vino, visoke koncentracije. Na mirisu dominiraju arome hrastovine, pre svega kafa i dim, uz karakteristične note začina. Puno vino značajnog aromatskog potencijala i dobre taninske strukture, ali alkohol postaje primetan u naknadnom ukusu. Potrebno duže vreme za potpuno sazrevanje u boci.
Ch. Pontet Canet
Pauillac
(cabernet sauvignon 65%, merlot 30%, 4% cabernet franc, 1% petit verdot; 13 vol %)
Na mirisu izražena voćnost, u kojoj dominiraju arome zrelih trešanja i kupina. U pozadini se naslućuju arome fine hrastovine, odlično uklopljene u profil vina – upotpunjuju, ne remete. Na ukusu puno i ekstraktivno, ali živo vino prijatnih kiselina, i odlično integrisanih tanina. Puno slatkoće od ekstraktivnosti i iz drveta, a u naknadnom ukusu dominiraju arome hrastovine. Iako deluje veoma izbalansirano i meko, vino sa velikim potencijalom za duže odležavanje u boci!
Leave A Comment