Moj Izbor

Ivana Stanković

Jedna od naših najuspešnijih manekenki, kao predsednica žirija uspešno je privela kraju prvi domaći rijaliti šou program u kojem je među nekoliko stotina prijavljenih devojaka izabrana jedna kao prvi srpski top model. U međuvremenu, Ivana Stanković stigla je da uradi i modne kataloge u Beču i Minhenu, kampanju za nakit u Belgiji, ali i da napravi priličan uspeh na domaćoj književnoj sceni. Autentičnom autobiografskom knjigom Bez daha smestila se u sam vrh najprodavanijih autora izdavačke kuće Laguna. Prvi tiraž rasprodat je u 2.000 primeraka, a Ivana očekuje da će se rasprodati tri izdanja, dodajući da već razmišlja o novim književnim poduhvatima:

„Polako sam počela da pišem novi roman. Otkriću vam samo da je u pitanju fikcija.“

 

HRANA

 

Strastveni sam ljubitelj slatke hrane. Doduše, ne jedem slatko onoliko koliko bih želela, ali s obzirom na to da liniju održavam plivanjem i mezoterapijom, neke ustupke sebi zaista, bez ikakvih problema, mogu da napravim. Na primer, da nikako ne odolim tulumbama i beloj čokoladi. Ovu čokoladu sam zavolela još 1987,  kada mi ju je tata prvi put doneo iz Nemačke. U to vreme, ova čokolada nije mogla da se kupi kod nas. Sećam se da smo je viđali samo na reklamama u tinejdžerskom časopisu Bravo. Zaista sam izbirljiva po pitanju mesa, s tim što kod mene roštilj uvek ima prođu! Naročito pljeskavice i ćevapi… Iako moram da priznam da ubedljivo najukusnijim smatram meso jastoga, jer ima onu, za mene jednostavno neodoljivu kombinaciju slatkog i slanog ukusa. Kada smo kod te kombinacije ukusa, obožavam i zelenu salatu sa šećerom. Prvi put sam je probala u Nemačkoj i oduševila se! U pauzi najradije prezalogajim nešto od roštilja kod Lokija, a desi mi se i da se odlučim za sladoled od jagode ili neku dobru pitu iz Meka.

Žao mi je što u Beogradu nema više neobičnijih mesta, poput jednog restorana u kojem sam svojevremeno bila u Majamiju, čiji su zidovi i pod napravljeni od pleksiglasa ispod kojeg se nalazi veliki akvarijum. Zaista neobično i impresivno! Osećala sam se kao da sedim usred okeana. Volela bih da u Beogradu ima i bar jedan running sushibar, ili nešto poput austrijskog lanca suši-restorana Akakiko.

 

VINO

 

Volim slatka vina sa manjim procentom alkohola. Uz dobar obrok najbolje mi „legne“ belo vino, a crvena jednostavno ne volim. Inače, bez dvojbe moje omiljeno vino je italijansko – Monte bella guardia, moscato vino spumante aromatico di qualita dolce, koje sam prvi put probala u restoranu Madera. Mislim da domaće etikete, pre svega kvalitetom, bez problema mogu da pariraju stranim. Primat na mojoj listi svakako drže bela vina iz podruma Živković i Radovanović, koja su veoma pitka i ukusna. U posebnim prilikama rado naručim čašu slatkog šampanjca, ali sam uvek otvorena i za sugestije konobara, naročito u mojim omiljenim restoranima.

Ukus vina me često podseti na nešto što mi se pre nekoliko godina dogodilo u San Francisku. Naime, kada sam u tom gradu snimala katalog za čuveni lanac radnji Macy’s, jedan bračni par, inače delimični vlasnici ove marke, poklonili su Evi Hercigovoj i meni, u znak dobre saradnje, vino iz svoje vinarije. Kada sam se iz San Franciska vratila u Njujork zatekla me je vest da je spremačici koja je radila za moju tadašnju agenciju Ford rođendan, pa sam, pošto sam znala da je Argentinka i da sigurno voli dobro vino, odlučila da joj poklonim onu bocu. A onda, na povratku iz Njujorka, zavalim se na svom mestu u avionu i uzmem novine koje su mi bile pri ruci, kad tamo slika onog vina sa cenom – ni manje ni više nego 700 dolara! Svaki dalji komentar je, rekla bih, suvišan. Osim, možda, da je spremačica sigurno bila više nego zadovoljna mojim rođendanskim poklonom.

 

IZLAZAK

 

Moja tri omiljena restorana su Šaran, Franš i Golub. Ova mesta predstavljaju idealan spoj dobre kuhinje i prijatnog ambijenta. Pod prijatnim ambijentom podrazumevam arhaično i romantično dekorisana mesta, na kojima se osećam ušuškano i zaštićeno. Ne osećam se prijatno u sterilnim, minimalistički uređenim prostorima sa visokim plafonima… Često odem do restorana Tribeca, i to uvek u deo smešten na spratu. Taj ambijent, koji je prepun jarkih boja, smatram jednim od najlepše uređenih enterijera u gradu. Idealnim mestom za popodnevnu kafu sa prijateljicama smatram zemunski kafić Jedro, koji inače ima jednu od najlepših bašta. Uvek je lepo opustiti se i u nekom od kafića na Gardošu, jer se iz svakog pruža neverovatno lep pogled. S obzirom na to da sam sebe opisala kao nepopravljivog slatkokusca, dužna sam vam informaciju gde možete da gustirate ubedljivo najbolje tulumbe u gradu – to je poslastičarnica Lion, u koju su me roditelji vodili još kao devojčicu. Te dobre stare poslastičarnice deo su duha ovoga grada…

Uveče najviše volim da izađem na splav Hua-Hua. Tamo je ubedljivo najopuštenija atmosfera i najbolja klupska svirka, te se provod uvek nekako završi igranjem na stolu. Među splavovima sa savske strane nadraži mi je Skalar. Posle dobrog noćnog provoda, na primer, oko četiri ujutro, nema ničeg lepšeg od toga da stanete u red ispred Lokija na leskovačku pljeskavicu sa kajmakom. A, ako vas interesuje kako bi po mom ukusu trebalo da izgleda idealna romantična večera, odgovor je više nego jednostavan: moj mladić pije pivo, a ja vino uz porciju dobre paste; posle toga odlazimo na splav Hua-Hua, gde nam na uvo sviraju Čudna jada od Mostara grada ili Navali se Šar-planina; a na povratku kući, u kolima slušamo Shade

This entry was posted in Moj Izbor and tagged , , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Aleksandar Gajšek
Jovana Balašević
Adriana Čortan

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS