Vinske priče

Pa­žnja, Cha­te­au La­Fa­ke!

No­vi iz­gled svet­ske vin­ske ma­pe

 

Mla­di ki­ne­ski le­kar iz Hongkon­ga, ko­ji ća­ska sa mnom pre­ko Fa­ce­bo­o­ka o stil­skim raz­li­ka­ma ne­mač­kog ri­zlin­ga. Ru­ski bi­zni­smen, ko­ji na­ru­ču­je ne­ko­li­ko bor­do­ških pre­mi­er cru vi­na za žur­ku u Mo­skvi. I in­dij­ski ko­le­ga ko­ji mi sav po­no­san e-po­štom ša­lje pr­ve fo­to­gra­fi­je svo­je ber­be so­vi­njon bla­na.

Tri do­ga­đa­ja tog jed­nog ju­tra ja­sno i sli­ko­vi­to go­vo­re o to­me ka­ko se svet vi­na fun­da­men­tal­no pro­me­nio u po­sled­njih de­set go­di­na. Sve su prog­no­ze da će vo­de­će tr­ži­šte pro­da­je vi­na u na­red­nim go­di­na­ma bi­ti Ki­na i Hongkong, sa nji­ma mo­žda i In­di­ja, ko­ji be­le­že ne­ve­ro­va­tan rast po­tro­šnje. Ta­ko­đe, no­va ki­ne­ska bo­ga­ta­ška eli­ta ne ža­li no­vac za naj­bo­lja vi­na iz Bor­doa, što je, za­hva­lju­ju­ći već po­zna­toj ki­ne­skoj ve­šti­ni fal­si­fi­ko­va­nja, do­ve­lo i do po­ja­ve la­žnih fran­cu­skih vi­na u Ki­ni

 

Da­nas se vi­na vi­so­kog kva­li­te­ta pro­iz­vo­de u sve ve­ćim ko­li­či­na­ma i u sve ve­ćem bro­ju ze­ma­lja vi­še ne­go ika­da ra­ni­je u pro­te­klih 3.000 go­di­na isto­ri­je vi­no­gra­dar­stva. Ta­ko­đe, vi­no je vi­še ko­smo­po­lit­sko ne­go ikad: vi­še od tre­ći­ne go­di­šnje pro­iz­vod­nje u sve­tu, oko 270 mi­li­o­na hek­to­li­ta­ra, sa­da se kon­zu­mi­ra iz­van gra­ni­ca ze­ma­lja u ko­ji­ma je pro­iz­ve­de­no, što je sko­ro dva pu­ta vi­še ne­go pre 30 go­di­na. Ovaj trend je u ve­li­kom uspo­nu i to zbog ne­ko­li­ko fak­to­ra – sve in­ten­ziv­ni­je hi­per­pro­duk­ci­je, ula­ska no­vih kon­ku­re­na­ta na iona­ko već za­si­će­na tr­ži­šta, li­be­ra­li­za­ci­je me­đu­na­rod­ne tr­go­vi­ne, a po­seb­no zbog pro­me­na u na­či­nu ži­vo­ta i po­tro­šač­kim tren­do­vi­ma. Šta god da je u pi­ta­nju, ja­sno je da su se u sve­tu vi­na do­go­di­li ogrom­ni pre­o­kre­ti ko­ji su po­me­ri­li cen­tar gra­vi­ta­ci­je.

Na­i­me, sa­vre­me­ni po­tro­ša­či vi­no do­ži­vlja­va­ju kao pi­će ko­je go­vo­ri o na­či­nu ži­vo­ta pa je ono po­sta­lo ta­ko­zva­ni li­festyle-drink, za raz­li­ku od ra­ni­je ka­da je ima­lo sta­tus ne­ke vr­ste „hra­ne za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu“, što je ra­ni­je bio slu­čaj na­ro­či­to u tra­di­ci­o­nal­nim vin­skim ze­mlja­ma kao što su Fran­cu­ska, Ita­li­ja ili Špa­ni­ja. Kao po­sle­di­ca to­ga, ta­mo je po­tro­šnja opa­la dok je u „no­vim“ tr­ži­šti­ma ja­ko po­ve­ća­na, jer su ta­mo­šnji kon­zu­men­ti vi­no po­če­li da do­ži­vlja­va­ju kao deo mo­der­ne kul­tu­re. Ta­ko je, na pri­mer, po­tro­šnja vi­na po gla­vi sta­nov­ni­ka sko­ro pre­po­lo­vlje­na u Fran­cu­skoj od 1965. go­di­ne, ali je go­to­vo utro­stru­če­na u SAD u istom pe­ri­o­du. U me­đu­vre­me­nu, Ame­ri­ka je za­me­ni­la Fran­cu­sku kao naj­ve­će tr­ži­šte vi­na na sve­tu. Pro­se­čan Ame­ri­ka­nac pi­je oko 10 li­ta­ra, još uvek ma­nje od pe­ti­ne fran­cu­skog kon­zu­men­ta (ko­ji pi­je 52 li­tra), ali sa svo­jom sko­ro pet pu­ta ve­ćom po­pu­la­ci­jom SAD po­se­du­ju ogrom­nu tr­ži­šnu moć.

Hi­per­pro­duk­ci­ju (u 2010. go­di­ni pro­iz­ve­de­no je vi­še od 20 mi­li­o­na hek­to­li­ta­ra vi­na u sve­tu) ne mo­gu sva­ka­ko ap­sor­bo­va­ti sta­ra tr­ži­šta, po­go­to­vo jer je sve vi­še no­vih igra­ča ko­ji ula­ze u svet­sku are­nu vi­na. Za­to su sa­da sve na­de usme­re­ne ka „tr­ži­šti­ma u raz­vo­ju“, kao što su In­di­ja i Ki­na, što i ne ču­di s ob­zi­rom na nji­hov ogro­man tr­ži­šni po­ten­ci­jal. Sa svo­jim mi­li­jar­da­ma sta­nov­ni­ka, bi­la bi do­volj­na če­tvr­ti­na ili pe­ti­na od po­tro­šnje po gla­vi sta­nov­ni­ka SAD pa da ove ze­mlje po­sta­nu naj­ve­ći po­tro­ša­či vi­na.

Za­hva­lju­ju­ći ubr­za­nom eko­nom­skom raz­vo­ju i na­glom po­ve­ća­nju ži­vot­nog stan­dar­da, kao i či­nje­ni­ci da ta­mo­šnji bo­ga­ti po­tro­ša­či tek po­či­nju da ot­kri­va­ju vi­no kao mod­ni i sta­tu­sni sim­bol, Ki­na je po­sta­la naj­u­zbu­dlji­vi­je i naj­br­že ras­tu­će tr­ži­šte vi­na u sve­tu (pre­ma po­da­ci­ma Vi­nex­po po­tro­šnja vi­na se u ovoj ze­mlji udvo­stru­či­la od 2005. do 2009. go­di­ne). Go­di­ne 2010. Ki­ne­zi su pi­li ukup­no oko mi­li­jar­du fla­ša vi­na u vred­no­sti od šest mi­li­jar­di evra, što mo­že da zvu­či kao mno­go, ali u stva­ri je ma­nje od jed­ne bo­ce po oso­bi. Ka­ko pro­seč­na po­tro­šnja na svet­skom ni­vou iz­no­si oko pet fla­ša vi­na po oso­bi, ja­sno je da Ki­na ima gi­gant­ski po­ten­ci­jal za rast ovog tr­ži­šta. Ta­ko­đe, stal­ni rast bro­ja pri­pad­ni­ka sred­nje kla­se u gra­do­vi­ma kao sto su Pe­king, Šen­žen ili Šang­haj, ko­ji tre­nut­no či­ne oko 10 od­sto sta­nov­ni­štva, uzro­ku­je sve ve­ću ak­tiv­nost mar­ke­tin­ških stra­te­ga. Vi­nex­po struč­nja­ci ve­ru­ju da će se po­tro­šnja vi­na u Ki­ni to­kom na­red­ne tri go­di­ne po­ve­ća­ti za sko­ro 20 od­sto, od če­ga će ko­rist ima­ti na­ro­či­to stra­ni pro­iz­vo­đa­či. Pre­ma prog­no­za­ma In­ter­na­ti­o­nal Wi­ne & Spi­rit Re­se­arch (IW­SR), do 2015. go­di­ne uvoz vi­na za Ki­nu će se utro­stru­či­ti, što bi zna­či­lo da će po­tro­šnja uvo­znih vi­na iz­no­si­ti ne­ve­ro­vat­nih go­to­vo 720 mi­li­o­na bo­ca! Osim Ki­ne, Hongkong i još ne­ke ze­mlje ta­ko­đe po­sta­ju sve ozbilj­ni­ja tr­ži­šta, pa je ge­ne­ral­no Azi­ja no­vi vin­ski gi­gant pre­ma svim prog­no­za­ma.

Već sa­da su naj­bo­lja vi­na iz Bor­doa do­bit­ni­ci ove glo­ba­li­za­cij­ske tr­ke, jer fo­ku­si­ra­nje bo­ga­tih u Ki­ni i Hongkon­gu na pre­mi­er cru i su­per se­conds vi­na kon­stant­no po­di­že nji­ho­ve ce­ne. Ta­ko je 2010. go­di­ne Liv-Ex Fi­ne Wi­ne 50 (tr­ži­šni in­deks fran­cu­skih grand crus vi­na) po­ras­tao za 57 od­sto, upra­vo zbog ve­li­ke po­tra­žnje iz Azi­je! A Hongkong se odav­no eta­bli­rao kao va­žan cen­tar vin­ske tr­go­vi­ne u Azi­ji, osta­viv­ši iza se­be Lon­don i Nju­jork. O to­me mo­žda naj­bo­lje go­vo­ri je­dan do­ga­đaj iz pro­šle go­di­ne, ka­da je je­dan ko­lek­ci­o­nar na auk­ci­ji u Sot­bi­ju ku­pio tri bo­ce Cha­te­au La­fi­te iz 1869. go­di­ne za re­kord­nu su­mu od 233.000 do­la­ra po bo­ci! Pre­ma ne­kim iz­ve­šta­ji­ma, čak i vo­de­ći lon­don­ski tr­go­vac vi­nom Fa­rr Vint­ners sa­da 40 od­sto svo­je pro­da­je pri­me­ur bor­do­ških vi­na ostva­ru­je u Hongkon­gu. Do­mi­na­ci­ja ki­ne­skih ku­pa­ca bi­la je oči­gled­na i na ne­kim Pri­me­ur de­gu­sta­ci­ja­ma u Bor­dou ovog pro­le­ća, što do­ka­zu­je ko­li­ko su oni po­sta­li va­žna kli­jen­te­la za ša­toe. U me­đu­vre­me­nu, vi­še od če­tvr­ti­ne kom­plet­nog iz­vo­za vi­na iz Bor­doa, či­ja ukup­na vred­nost iz­no­si oko 500 mi­li­o­na do­la­ra, ide u Ki­nu i Hongkong, či­ne­ći ova tr­ži­šta glav­nim pro­daj­nim obla­sti­ma u sve­tu.

Ali „Bor­do-bum“ u Ki­ni ima i svo­ju dru­gu stra­nu. Na­i­me, ka­ko je već du­ži niz go­di­na u svet­skoj eko­no­mi­ji po­znat fe­no­men „la­žne ki­ne­ske ro­be“, ta­ko je i tr­ži­šte vi­na za­hva­ti­la ova po­šast. Ta­ko je Cha­te­au La­Fa­ke (en­gle­ski iz­raz fa­ke, u pre­vo­du imi­ta­ci­ja/fal­si­fi­kat) po­sta­la odo­ma­će­na reč, a na­sta­la je po­vo­dom fal­si­fi­ka­ta Cha­te­au La­fi­te 1982, ko­ji je bes­kru­pu­lo­zna la­žna va­ri­jan­ta ču­ve­ne ber­be vi­na­ri­je Cha­te­au La­fi­te iz Bor­doa. Ina­če, ovo vi­no u Ki­ni va­ži za oli­če­nje sa­vr­še­nog bor­do­škog vi­na, ta­ko­đe i za ul­ti­ma­tiv­ni sta­tu­sni sim­bol, ko­ji je svo­ju ce­nu pet pu­ta uve­ćao od 2001. go­di­ne do sko­ro 7.000 do­la­ra po bo­ci! Struč­nja­ci ve­ru­ju da po pro­da­ji jed­ne bo­ce pra­vih vi­na iz bor­do­ških ša­toa u Ki­ni do­la­ze naj­ma­nje dve la­žne ko­pi­je.

Ki­ne­zi idu i ko­rak da­lje, pa se ta­ko sa pra­zna bo­ca ori­gi­nal­nog vi­na Cha­te­au La­fi­te pro­da­je po ce­ni i do 550 do­la­ra. Na­rav­no, kup­ci ovih bo­ca su fal­si­fi­ka­to­ri ko­ji ih po­no­vo pu­ne, ali ovog pu­ta la­žnim vi­nom. Po­sle­di­ca to­ga je ve­li­ka re­vol­ti­ra­nost vla­sni­ka re­no­mi­ra­nih re­sto­ra­na i tr­go­va­ca, ko­ji su već po­če­li da uni­šta­va­ju pra­zne bo­ce pre­mi­jum vi­na, ka­ko bi fal­si­fi­ka­to­ri­ma ote­ža­li po­sao. Čak i sa vi­ni­ma ne­što ma­njeg kva­li­te­ta sa­da se oči­gled­no tr­gu­je u dve ver­zi­je – pra­voj i la­žnoj. Na­i­me, u jed­nom eks­klu­ziv­nom re­sto­ra­nu u bli­zi­ni ču­ve­nog bu­le­va­ra Bund u Šan­ga­ju so­me­li­jer nas je pi­tao, po­sle na­ru­žbi­ne jed­nog ugled­nog Cru Bo­ur­ge­o­is vi­na, po­no­vo za sva­ki slu­čaj, da li tre­ba da do­ne­se ori­gi­nal ovog fran­cu­skog vi­na ili mno­go jef­ti­ni­ju „lo­kal­nu ver­zi­ju“. Mi smo se  za sva­ki slu­čaj ipak od­lu­či­li za ne­što lo­kal­no – ki­ne­sko pi­vo!

Ima­ju­ći u vi­du astro­nom­ske ce­na vr­hun­skih bor­do­ških vi­na, sa­da već ra­ste in­te­re­so­va­nje za vi­na pro­seč­nih ce­na i pro­iz­vo­da iz dru­gih vin­skih re­gi­o­na ili ze­ma­lja. Osim to­ga, po­ve­ća­va se broj po­tro­ša­ča ko­ji su ori­jen­ti­sa­ni ne sa­mo pre­ma bren­du i sta­tu­su, već ko­ji sta­vlja­ju sop­stve­no uži­va­nje u pr­vi plan. To je omo­gu­ći­lo Austra­li­ji da kroz ci­lja­ne mar­ke­tin­ške ak­ci­je u mno­gim no­vim tr­ži­šti­ma po­stig­ne vi­še ce­ne u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju iz Špa­ni­je, Či­lea, Ar­gen­ti­ne. Je­dan od pri­me­ra je upra­vo ki­ne­sko tr­ži­šte, gde je Austra­li­ja u bor­bi pro­tiv ja­sno do­mi­ni­ra­ju­će Fran­cu­ske ne­dav­no iz­gu­bi­la udeo na tr­ži­štu, ali je sa pro­seč­nom uvo­znom ce­nom od oko 5 do­la­ra po fla­ši ipak iz­nad kon­ku­ren­ci­je, kao što su Či­le, SAD, Ita­li­ja (sve oko 3,5 do­la­ra) i Špa­ni­ja (ma­nje od 3 do­la­ra). „U no­vim tr­ži­šti­ma, gde po­tro­ša­či ne­ma­ju una­pred for­mi­ra­na mi­šlje­nja o od­re­đe­nim vin­skim re­gi­o­ni­ma, vre­di da se in­ve­sti­ra u obra­zo­va­nje po­tro­ša­ča u ci­lju po­sti­za­nja du­go­roč­ne vi­še ce­ne na tr­ži­štu“, re­kao je Step­hen Ran­ne­kle­iv iz austra­lij­ske vi­na­ri­je Ra­bo­bank. „Me­đu­tim, ko­ri­šće­nje no­vih tr­ži­šta sa­mo za­to da bi se pro­ćer­dao vi­šak ko­li­či­na vi­na sa ni­skim ce­na­ma, mo­že da zna­či pro­pu­šte­na pri­li­ka.“

Da li je Ki­na zbog to­ga „El Do­ra­do“ vi­na u 21 ve­ku? Vi­de­će­mo, vre­me će po­ka­za­ti. S jed­ne stra­ne ni­je ja­sno ka­ko će se u Ki­ni od­vi­ja­ti po­li­tič­ka i eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, a s dru­ge stra­ne, ne­mi­nov­no je da će ki­ne­ska vin­ska in­du­stri­ja sve vi­še bi­ti uklju­če­na u glo­bal­no tr­ži­šte. Ova ogrom­na ze­mlja već pro­iz­vo­di vi­še od 12 mi­li­o­na hek­to­li­ta­ra vi­na – u ro­ku od tri go­di­ne do­spe­la je sa 10. na 7. me­sto me­đu vin­skim na­ci­ja­ma i oče­ku­je se da pro­iz­vod­nja vi­na po­ra­ste za još 77 od­sto do 2014. go­di­ne. Iako je kva­li­tet tre­nut­no još uvek skro­man, ipak ova ze­mlja ima do­bar te­ro­ar i neo­p­ho­dan ka­pi­tal za pro­iz­vod­nju me­đu­na­rod­no kon­ku­rent­nih vi­na.

Za­to mo­že­mo ve­ro­va­ti da ne­će pro­ći mno­go vre­me­na dok kva­li­tet­na vi­na iz Ki­ne ne osvo­je in­ter­na­ci­o­nal­ne na­gra­de. I ko­nač­no, da će kao ozbilj­na al­ter­na­ti­va bi­ti na vin­skim po­li­ca­ma za­jed­no uz već eta­bli­ra­ne pro­iz­vo­de sa za­pa­da – i to ne sa­mo u Pe­kin­gu, već i u vi­no­te­ci iza ugla u bi­lo kom de­lu sve­ta.

 

 

U Kini se trenutno prodaju prazne boce francuskih vina koje falsifikatori kasnije pune lažnim vinom. Tako se, na primer, prazna boca, originalnog vina Chateau Lafite prodaje po ceni i do 550 dolara. Posledica toga je velika revoltiranost vlasnika renomiranih restorana i trgovaca, koji su već počeli da uništavaju prazne boce premijum vina, kako bi falsifikatorima otežali posao.

 

 

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Vinske priče and tagged , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Aleš Kristančić
Galerija boje vina
Vinarija Atelje vina Šapat

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS