Putopis

Jug Italije

Poznato je da je jug Italije siromašniji od severa, pa ćete u nekim delovima naići na puteve sa dve umesto tri trake, malo niže cene i skromnije kuće, ali to nikako ne znači da je manje lep. Naprotiv, južna Italija opčiniće vas na neki drugačiji način, možda čak i više nego severna

 

Predlog je da putovanje kroz jug Italije započnete iz Napulja, glavnog grada regije Kampanija. Iako nema baš dobar imidž zbog čestih krađa, kao i haotične i nervozne vožnje lokalaca, vrlo je interesantan i ima neki specifičan mediteranski šarm. Ne ispunjava baš estetske kriterijume na kakve smo navikli u većini italijanskih gradova, ali šetnje uskim živopisnim ulicama istorijskog jezgra grada koje je uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine, kao i obilasci zamkova ili muzeja, učiniće nekoliko dana u Napulju sasvim zanimljivim. I obavezno probajte picu, jer se Napulj smatra postojbinom ovog čuvenog jela.

POMPEJA

Na samo nekoliko kilometara jugoistočno od Napulja nalazi se Pompeja. Za obilazak nalazišta nekada bogatog grada koji je potpuno nastradao u erupciji Vezuva 79. godine n.e. potrebno je najmanje tri-četiri sata, a vodič je svakako dobrodošao da biste stekli pravu sliku o tome kako je to izgledalo pre dve hiljade godina. Zahvaljujući debelom sloju pepela građevine su vrlo očuvane, pa možete obići ostatke brojnih kuća, hramova, kupatila, arene. U mnogim kupatilima ili tadašnjim banjama moći ćete da nazrete koliki su hedonisti bili i kako su uživali u toplim i hladnim kupkama, masažama, tretmanima, a možda i u nešto drugačijim i lascivnijim zadovoljstvima. Naime, brojni primerci erotske umetnosti koji su pronađeni prilikom iskopavanja Pompeje, neki veoma drastični, sablaznili su arheologe XVIII veka kada su vršena detaljnija istraživanja, tako da su čak bili nedostupni za javnost sve do 2000. godine. Na nekoliko lokacija mogu se videti i okamenjena tela poginulih. Zapravo, pošto se pepeo vremenom stvrdnuo ostale su šupljine u obliku tela, pa je naknadnim izlivanjem gipsa dobijen i pravi oblik, sa čak očuvanim nekim kostima lobanje i zuba. Proizvodnja i ispijanje vina je u to vreme bilo široko rasprostranjeno, a na nekoliko mesta šetnjom ulicama možete naići na vinograde, koji su posađeni u savremeno doba, ali na istim mestima, sa istim položajem čokota i istim sortama kao nekada. Vrsta uzgajanog grožđa i položaj vinovih loza ustanovljeni su istraživanjem zemljišta, odnosno ostataka korenja na tim lokacijama, a danas se zahvaljujući projektu Villa dei Misteri i vinariji Mastroberardino, koriščćenjem nekadašnjih rimskih tehnika dobija vino slično onom iz vremena Pompeje. Najveći deo vina Villa dei Misteri prodaje se na aukcijama čiji se prihod koristi za dalja istraživanja ovog drevnog lokaliteta.

SORENTO

Naša sledeća destinacija bio je Sorento, simpatičan gradić smešten na samoj litici, sa prelepim pogledom na Napuljski zaliv i ostrvo Kapri. Centar Sorenta ćete relativno brzo obići, ali ćete svakako uživati u brojnim suvenirnicama, tratorijama, kafeima. Podrazumeva se da ćete probati limončelo, jer je ovaj gradić najpoznatiji po proizvodnji ovog digestiva od limuna, vode, šećera i alkohola. U celoj oblasti je razvijen uzgoj limuna i na svakom koraku ćete naići na neki od proizvoda od ove voćke – sladoled, smrznuti sok sličan sorbeu bez alkohola, sapun, parfem ili na sam limun, koji nekada ima veličinu poveće dinje.

KAPRI

Sorento može da bude dobra polazna tačka za obilazak čuvenog mondenskog ostrva Kapri. Autobusom, taksijem ili uspinjačom, odnosno funikularom možete da se popnete do centra zbivanja – do grada Kaprija. U celom gradu preovlađuje bela boja, koja je u savršenom kontrastu sa jarkim bojama obilja cveća. Šetajući prelepim ulicama pored butika poznatih modnih brendova videćete da su cene zaista vrtoglave, ali to je između ostalog ono što Kapri čini toliko poznatim i glamuroznim. Ukoliko imate vremena možete otići i do grada Anakapri ili brodićem ploviti oko ostrva, kada ćete imati priliku da vidite brojne uvale, skrivene plaže i čuvenu Plavu pećinu.

POZITANO

Brodom iz Sorenta možete otići i do gradića Pozitano, a tu se spremite na veličanstveni pogled na obalu Amalfi. Ovaj šarmantni gradić, smešten na oštroj litici iznad mora i prošaran uskim kaldrmisanim ulicama, bio je siromašan  i prilično nepoznat do pedesetih godina prošlog veka, kada ga je nobelovac Džon Stajnbek opisao u svom eseju kao „mesto iz snova“. To je dovelo do nagle ekspanzije turizma, pa su ovde boravile mnoge slavne ličnosti, poput Lorensa Olivijea, Elizabet Tejlor, Roberta de Nira… I ovde ćete, kao u gotovo celoj Italiji, uživati u mirisima citrusa, jasmina, lokalne kuhinje i kafe. Limun i proizvodi na bazi limuna nalaze se svuda oko vas i verovatno nećete moći da odolite da odete odavde bez nekog suvenirčića. Kada se spustite do obale sačekaće vas ne toliko lepa plaža, ali hoće spektakularan pogled na ceo grad koji iz te perspekive izgleda još bajkovitije. Ukoliko ste spremni na još krivudanja po putevima italijanskog primorja, predlažemo da posetite grad Amalfi po kojem je i cela ova obala dobila ime. Još jednom ćete ostati impresionirani lepotom grada gotovo usečenog u padine, sa kućama pastelnih boja i krivudavim strmim ulicama. Odatle možete nastaviti put prema Salernu, pa na krajnji jug, odnosno „špic čizme“ i grada Ređo Kalabrija, ali nas je put odveo malo severnije i istočnije – u oblast Bazilikata i drugi grad po veličini u toj oblasti, Materu.

MATERA

Matera je za nas bila potpuno iznenađenje. Ne toliko poznata kao turistička destinacija kod nas, ostavila nas je zatečene svojom originalnošću. Ukoliko imate prilike ostanite da prenoćite u Materi, i to u starom gradu, jer je jednako zanimljiva za istraživanje i danju i noću. Dok šetate ulicama koje su gotovo uvek prazne, tek ponekad se pojavi neka grupa turista, osetićete se kao da ste zalutali među kulise nekog filma. Potpuno suprotan od svega što ste do sada videli i čuli o Italiji, ovaj grad više podseća na neko bliskoistočno nego na evropsko mesto. Stari grad je uvršten u Uneskovu listu svetske baštine i to prvenstveno zato što postoje dokazi da su ovde bili nastanjeni prvi ljudi još u doba paleolita. Ovaj deo grada inače nosi naziv Sasi i poznat je po pećinama i kavernama nekada korišćenim za stanovanje, koje su kasnije, u srednjem veku, poslužile kao baza za klasične srednjovekovne građevine. U starom gradu se nalazi nekoliko značajnih crkava, većina su danas muzeji i veoma su zanimljive jer ćete se, nakon što uđete u građevinu koja spolja koliko-toliko podseća na crkvu od kamena, u stvari obresti u pećini u kojoj se i dalje naziru ostaci fresaka iz različitih perioda, od XII do XVIII veka, a negde su slike na zidovima sasvim lepo očuvane. Ulice grada su popločane uglačanim krupnim kamenjem i čini ih čitav splet izukrštanih stepeništa u različitim nivoima, tako da ćete se u nekom trenutku, nakon što se popnete nekoliko stepenika, šetati po krovu kućice koja je ostala ispod vas. Gledajući Materu iz daljine, a to je i moguće zahvaljujući vidikovcu koji je udaljen dva-tri kilometra od grada, činiće vam se da gledate sablasni grad duhova, ali opet grad koji ima neviđenu draž i privlačnost.

OSTUNI

Daljim putovanjem prema istoku, odnosno prema Jadranu, ulazite u regiju Apulija, poznatoj kao „peta čizme“. Ukoliko se odlučite da letujete u ovoj oblasti nećete pogrešiti, jer su plaže, po nekima, u rangu onih na Sardiniji. Jedan od gradova koje bi trebalo posetiti je Ostuni. Do njega se dolazi blago krivudavim putem koji ćete pamtiti po nepreglednim maslinjacima i neodoljivom mirisu maslinovog ulja. Ostuni je poznat i pod nazivom „beli grad“ i čim ga ugledate biće vam jasno zašto je to tako. Opet nas je Italija iznenadila jer je ovog puta više ličila na Grčku. Bele kuće poput krede, trošne ali sa patinom, oble ivice, bokori bugenvilija i jasmina i ponegde plavo ofarbana vrata i prozori – zaista ćete u nekom trenutku pomisliti da ste na Santoriniju ili Mikonosu. Sa najviše tačke grada pruža se divan pogled na polja maslina i Jadransko more koje je udaljeno nekoliko kilometara.

ALBEROBELO

Alberobelo je još jedno mesto sa Uneskove liste. Već ćete na putu prema njemu naići na više kućica interesantnog oblika, ali kada stignete u grad na jednom mestu ćete zateći mnoštvo ovih kupastih kućica poznatih pod nazivom truli. Naime, od XV veka kućice se zidaju samo od kamena, bez vezivnog materijala, pa je čak tadašnji vojvoda doneo i zakon o tome, kako bi prilikom dolaska inspekcije mogli brzo da ih sruše i na taj način izbegnu porez. To se praktikovalo sve do 1797. godine kada je počelo da se koristi vezivo. Danas najveći broj ovih kućica služi za smeštaj turista ili prodaju suvenira, mada u pojedinim živi i lokalno stanovništvo. Nizovi fantastičnih belih kućica sivih kamenih krovova, ponegde išaranih simbolima koji su služili kao dekoracija ili zaštita od demona i zle sreće, zaista plene i imaćete utisak da su u njima nekada živela složna mala bića poput hobita.

Za kraj našeg putovanja ostavili smo glavni grad regije Apulija – Bari. Ovaj lučki grad sa preko 300 hiljada stanovnika privlači veliki broj turista i zbog Crkve svetog Nikole, odnosno zbog moštiju ovog svetitelja koji se u njoj nalaze. Katolici i pravoslavci iz svih zemalja s poštovanjem prilaze ovoj velikoj svetinji smeštenoj u kripti ispod crkve. Osim toga, u Bariju možete uživati u šetnji trgovima i karakterističnim uskim uličicama, pa čak i da prisustvujete pravljenju tradicionalne italijanske paste jer ćete često nailaziti na neki otvoren prozor ili kapiju gde domaćice seckaju ili valjaju testo.

HRANA I VINO

Jedan od kulinarskih simbola južne Italije je pica, a na jugo-istoku je prilično zastupljena i fokača koja se sprema ili u vidu debljeg testa sa ponekim paradajzom i maslinom na vrhu ili kao duplo testo sa određenim prilozima između. U Bazilikati i Apuliji je slična kuhinja i uglavnom se bazira na pečurkama, povrću i maslinovom ulju. Karakteristično jelo za ove oblasti su takozvane orecchiette – školjkasta pasta koja se najčešće služi sa prelivom od paradajza, rikotom, tartufima i prepečenim parčićima hleba. Nemojte propustiti kupovinu maslinovog ulja, jer se od ukupne proizvodnje maslinovog ulja u Italiji u Apuliji proizvodi čak oko 40% i važi za vrlo kvalitetno.

Kampanija je oblast koja nije toliko čuvena po vinima, ali ipak ima mnogo toga da ponudi, podjednako što se tiče belih i crvenih vina. Najpoznatija vina ove oblasti dolaze iz okoline Napulja: Taurasi, Fiano di Avellino, Greco di Tufo, a Aglianico del Taburno je iz oblasti Beneventa. Bazilikata je najpoznatija po crnoj sorti grožđa aglianico, koja se uzgaja i u Kampaniji i potiče od grčkih doseljenika. Najpoznatije i najbolje vino iz ove oblasti je nastalo od ove sorte i nosi naziv Aglianico del Vulture. Sa Apulijom je situacija malo drugačija. Naime, čuveni primitivo uzgaja se u ovoj oblasti dajući neka od najpoznatijih vina, a još jedna veoma raširena sorta koja se uzgaja gotovo isključivo u Apuliji je negroamaro.

 

 

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Putopis. Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Berlin
Pariz
Rajski plodovi

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS