Putopis

Rajski plodovi

L1060178Oakville u oktobru. U četiri sata ujutru počinje berba. Svežih devet stepeni Celzijusa meri termometar. Mrak je oko nas. Na horizontu su senke MayacamasMountain Range-a očigledne. Još davne 1868. godine ovde je posađena vinova loza – danas je ovaj ravan komad zemlje u Kaliforniji jedan od najviše cenjenih teroara u svetu. Kratke instrukcije, radnici između loze, beru grožđe u rekordno kratkom vremenu, pažljivo ga pakuju u tamnoplave sanduke sa crnim slovima Opus One. Niko ne bere grožđe brže i elegantnije od meksičkih berača, to je sigurno; vešt berač ubere više od tone dnevno. Ovaj tempo, zajedno sa svežinom noći obezbeđuje da grožđe stigne u optimalnom kvalitetu u vinariju. Tona ove robe vredi čak 20.000 dolara, a podseća na svetlucavu savršenost beluga kavijara. Kada je obrađena, značajno joj se povećava vrednost. Trenutno jedna flaša iz kultne vinarije Opus One košta oko 350 dolara u prestižnim prodajnim salonima u okolini St. Helena. „Sa svakom berbom želeo bih da prenesem osećaj vremena i prostora“, kaže vinar ove vinarije Michael Silacci na uporednoj degustaciji zrelih Napa Cabernets vina. Posebno je berba 2005, sa svojom aromom tabaka, kasisa i šiblja ostala u sećanju. I posle više od 20 godina nakon što je završena, ova moderna vinarija reflektuje vreme i prostor na svoj specifičan način.

 

Zakrivljena vinska katedrala i na horizontu izlazeće sunce simbolizuju meteorski uspon oblasti NapaValley – od hipi vinske oblasti do jedne od najsjajnijih zvezda na svodu vinskog sveta. Godine 1980. baron Philipp de Rothschild i Robert Mondavi započeli su najpoznatiji zajednički poduhvat u vinskom svetu. Oplemenili su usku dolinu, pretvarajući je u vrhunski region za vinogradarstvo. Još jedna prekretnica desila se četiri godine posle legendarne degustacije u Parizu, kada su kalifornijska vina po prvi put pobedila francuske kolege na slepoj degustaciji – Chateau Montelena, Stag´s Leap Wine Cellars i druga ostavili su iza sebe najveće bele burgundce i crvene bordoe. Od tada je ova uspavana dolina procvetala kao mašinerija novca i doprinosi američkoj ekonomiji sa oko 50 milijardi evra godišnje. Napa je danas kult, a uz Diznilend je i najveća turistička atrakcija u zemlji – oko 2,9 miliona posetilaca došlo je samo 2012. godine. Na auto-putu 29, koji prolazi kroz svega trideset milja dugu i pet milja široku dolinu, ima gužve vikendom, kao što je ovaj; jedan branik luksuznog automobila naleže na drugi, tako izgleda.

L1060309Kao pečurke posle kiše, u proteklih trideset godina nikle su vinarije, često finansirane kapitalom koji je zarađen izvan vinske industrije. Advokati i IT preduzetnici iz obližnje Silikonske doline naselili su se u idiličnoj dolini, očigledno sa velikim ambicijama. Imena duž Highway 29 i Silverado Trails čitaju se kao „ko je ko“ američke vinske aristokratije. Heitz, Beringer, Niebaum – Coppola, Caymus, Mondavi, da pomenemo samo neke. Ukupno 430 vinarija u Napa dolini je zvanično na listi, uz nekih 700 nezavisnih uzgajivača grožđa. Većina vinarija su u vlasništvu porodica – proizvode više od 2/3, a manje od 5.000 sanduka. Mnoga od ovih vina nikada neće naći svoj put do prodajnih polica u Evropi.

Ipak, vinska scena u dolini nikada nije bila tako raznovrsna kao ovih dana. Pre svega, zato jer se mogu naći riesling, viognier ili grenache i syrah, koji rastu pored lokalnih heroja kao što su cabenet sauvignon, merlot, zinfandel ili chardonnay. Trefethen porodica, na primer, koja ne proizvodi samo sveprisutne klasike u svojim vinogradima u okrugu Oak Knoll, zahvaljujući hladnim večernjim povetarcima koji dolaze sa Sankt Pablo Bay-a nudi i divan, svež i ne tako u kalifornijskom stilu rađen rizling. Zapravo je to ekonomska besmislica – raditi na komadu zemlje koji vredi više od 750.000 dolara po hektaru, jer cabernet bi dao najmanje tri puta više dobiti. „Upravo smo probali rizling“, smeje se dirktor Jon Ruel i sipa mi još vina.

Drugo, stilistike se razvijaju dalje. Osim poznatih, snažnih vina sa dosta voća i mekih tanina, sve češće se sreću i elegantnija vina uzdržanog stila, ali ne samo zbog nedavnih godina, koji su se ispostavile kao hladnije nego u periodu od 1999. do 2004. godine. Jean Hoeflinger se takođe oslanja na uzdržan stil pod evropskim uticajem, koji ipak pokazuje bogatu kalifornijsku voćnu aromatiku. On je rođen u Švajcarskoj, a odgovoran je za proizvodnju vina u Alpha Omega, jednoj od najnovijih vinarija. Danas on podešava optički sorter – najnovije dostignuće u pogledu preciznosti proizvodnje vina. Preko velikobrzinske fotografije grožđe se meri, a nezrelo grožđe, lišće i druge supstance koje tu ne pripadaju, odstranjuju se. Oko pet hiljada dolara košta iznajmljivanje po jedinici – dnevno, ali trud i ulaganje se isplate. „Mi smo sada tri puta brži i precizniji nego što je moguće kod isporučene količine grožđa ako radimo ručno“, rekao je Hoeflinger. „Ovo je izuzetan doprinos kvalitetu vina.“

Čak i u Newton Vineyardu radi se sa visokom tehnologijom za stalno unapređenje kvaliteta vina. Koristeći infracrvene avio-snimke manadžeri jednom godišnje mere bujnost loze, za utvrđivanje potrebe za vodom i korišćenjem organskih đubriva. „Mi pokušavamo da postignemo savršen balans između vegetativnog rasta i razvoja ploda (voća)“, kaže direktor Raymond Reyes. Slike iz vazduha pomažu nam da podešavamo vinograde i strukturu zemljišta, kako bi bili još bolji u odnosu jedan prema drugom. U principu, zemljište kao ključni faktor u kvalitetu vina i stilistici je sve više u fokusu vinara – takođe i kod onih koji nemaju boca iz single vineyards, ali imaju cuvees. „Blending je za mene mešanje geografije (položaja/teroara), kao i varietals (sorti)“, opisuje Charles Thomas glavni winemaker iz biodinamičke vinarije Quintessa.

Pet brda, četiri klimatske mikrozone i različita zemljišta čine specifičnost vina. Recimo, bogato vino iz Valley Floora u kombinaciji sa vinima iz vitkih delova doline kao rezultat daje mešavinu u bordoškom stilu, koja nudi duboke i precizne tanine i savršen voćni karakter. Charles Thomas bio je jedan od prvih u dolini koji je eksperimentisao sa betonom u obliku jajeta kao tankom za fermentaciju. „Ono što smo fermentisali u betonu ima mekšu teksturu od delova koji odležavaju u francuskom hrastu“, kaže on. Međutim, beton nije samo beton. Postoje razlike, kao što objašnjava Delia Viader, koja proizvodi cabernet na planinama Howell. „Pokušali smo sa obe vrste betona, i onim iz Sonome i francuskim“, rekla je harizmatična Argentinka, koja daje prednost poslednjoj varijanti. „Cabenet franc i petit verdot razvijaju bolji ukus na nepcu ako odležavaju u betonu u odnosu na fermentaciju u čeliku, što zauzvrat naglašava voćnu aromu.“

Uključivanje kiseonika u neobrađeni beton rezultira obiljem teksture, jer bazna sredina takođe smanjuje kiselinu. Osim toga, oblik jajeta dozvoljava slobodan protok čestica kvasca u tankovima, što takođe doprinosi dobrom ukusu u ustima.

Kao posed Viader i mnoge druge uzbudljive adrese u Napi leže skrivene na dnu doline u brdima. Kao recimo, Colgin Cellars. Glavni operativni direktor Paul Roberts (MS) iz predostrožnosti mi šalje detaljna uputstva za vožnju: „U suprotnom, nema šanse da nas pronađeš.“ Bio je u pravu. Vinarija je vrlo skrivena, ali sa spektakularnim pogledom koji se razleže visoko iznad jezera Hennessey na brdu Pritchard. Komad rajskog vrta. Ovde je napravljen jedan od najdetaljnijih i najskupljih primera vinograda širom Kalifornije. Rezultat je precizno vinogradarstvo, jer više podseća na dizajn vrta nego na poljoprivredni posed.

Minimalni prihod, precizno upravljanje vodom i canopy management za savršeno zrelo grožđe i strukturu tanina, pažljiv izbor i izuzetno nežno rukovanje sa grožđem u podrumu, to su njihove glavne karakteristike. „Mi nismo imali kišu od decembra 2012“, kaže mi Roberts tokom šetnje kroz vinograde. „Dakle, simulirali smo sa minimalnim zalivima prirodne padavine u kritičnim fazama razvoja. Jedan litar po biljci tokom cvetanja i jedan i po litar tokom sezone da obezbedi ujednačenu zrelost. U septembru smo imali najveću vrućinu, 37 stepeni Celzijusa, tako sa smo dali ponovo 0,75 litara po čokotu i sprečili dehidraciju grožđa“, kaže on. A trud se isplati. Vino Ann Colgin – bordoški stil kupaže i Cabernet sauvignon su zvezde među kultnim vinima. Retka vertikala Cariad (1999-2006) u magnumima dobila je 250.000 dolara na dobrotvornoj aukciji 2010. godine u Napa Valley-ju. Robert Parker dao je savršenih 100 poena za čak pet Colgins vina, mnoga druga su dobila 97, 98 i 99 poena.

Za mene je Roberts pripremio vina za degustaciju iz berbi između 2005. i 2010. godine, vinarija Cariad i Ix Estate Proprietary. Obe su uradile bordoške kupaže cabernet sauvignona, merlota i cabernet franca. Da skratim: sva četiri vina su jednostavno senzacionalna. Nažalost, vina Colgin je teško dobiti. Ukupna proizvodnja je oko 30.000 flaša, koje se prodaju odabranim restoranima i oko 8.000 pojedinačnim kupcima na mailing listi (najviše možete dobiti šest boca). Ko želi da ih dobije mora da bude strpljiv, jer je oko 3.000 ljudi na listi čekanja. Na tržištu se ova vina retko nalaze – u proseku su cene od oko 400 pa do 600 evra po flaši, u Nemačkoj.

Isto važi i za Kongsgaard, jednu od najboljih adresa za šardone u Kaliforniji. Atlas Peak Road je put pun rupa, vodi miljama do jedne od najviših tačaka Bergkamms na istočnoj strani doline. Nema znakova, tragova… Ni raskošnih vila, samo kapija sa brojem 4375, kao i vrsta podzemnog tunela koji horizontalno vodi u vulkanske stene. Mocart odjekuje kroz podrum, pomešan sa klokotanjem novog vina fermentisalog u francuskim hrastovim buradima. Ovde proizvodi John Kongsgaard, jedan od najpoznatijih učenika kalifornijskog elitnog univerziteta UC Daviesm, stvarajući enološko remek-delo u malim količinama. Čovek koji je savladao sve trikove u podrumu koristi u svojim vinima konstantno malo tehnologije. Rukom brani grozdovi, selekcija najboljih, dugo ležanje na suvom kvascu, bez dodavanja sumpora tokom procesa racking-phase. „Kontrolisani kontakt sa kiseonikom povećava složenost naših vina i doprinosi dužini/završetku,“ kaže generalni direktor Evan Frazier. Najpoznatije vino iz vinarije Kongsgaard je njihov šardone The Judge. On potiče sa oko jednog hektara najboljeg dela imanja koje je zasađeno 1970. i nazvano je po profesiji Kongsgaardovog oca. Prinos je samo pola boce po lozi. The Judge je fascinantno po svojim suprotnostima, neukroćeno i elegantno vino. Koncentracija mineralne srži na nepcu, zajedno sa dodirom „neukroćenosti“ i gotovo beskonačnom dužinom. Za mene jedan od najboljih šardonea Kalifonije. Ima samo jednu manu: praktično ga je nemoguće dobiti. Samo 215 kutija je proizvedeno 2011. godine, a njih možete dobiti samo preko mailing liste.

 

Broj:
Piše:
Foto:
This entry was posted in Putopis. Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Šta sve možeš u...
Berlin
Abruzzo, Italija

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS