Vinske priče

TIGNANELLO

Povratak korenima

 

theestateentrance-particularonthesign_resizeKada kažemo Toskana, pomislimo na prelepu prirodu, na nasmejane ljude, na umetnost… Zato je Tignanello, vino nastalo u ovoj italijanskoj regiji, spoj onog najboljeg što se može dobiti iz nje i revolucionarne ideje u kreiranju ovog vina – ideje o čistoj selekciji sanđoveze sorte grožđa koja se uzgaja na plodnom zemljištu Chianti Classico, najstarijeg i najautentičnijeg područja oblasti Chianti

 

Priča počinje krajem šezdesetih godina prošlog veka. U to vreme, proizvodnju chianti classico vina zahvatio je težak period – stvaranje dobrih vina tradicionalnom metodom po receptima starim stotinu godina predstavljalo je svojevrsnu komplikaciju, jer su selekcija klonova i globalne klimatske promene uticale na kvalitet vina i njegove karakteristike: boja vina postajala je svetlija, struktura jednostavnija, a što je najgore, vino nije bilo podobno za odležavanje.

Piero Antinori je morao nešto da preduzme. Počeo je eliminacijom belog grožđa i fokusiranjem na čistu sanđoveze sortu, obogaćenu sortom kaberne sovinjon – uvedena je malolaktička fermentacija i promenjena metoda odležavanja. Tignanello je učinio da svet počne drugačije da percepira toskanska vina, pa nije čudno što ga je magazin Wine Spectator nazvao „najuticajnijim vinom u istoriji Italije“. Zato je Tignanello mnogo više od chianti classico vina – on je moderan klasik.

 

ViewontheTignanellovineyards_resizeTrideset godina malih, ali značajnih promena

Stvoriti Tignanello značilo je uvesti brojne promene. Cilj je bio zadržati originalnu čistotu chianti classico vina, a onda ga nadmašiti i tako oblikovati vino unikatnog karaktera. Bolji blend, perfektna proizvodnja i pogodnije metode odležavanja bili su mali koraci koji su vodili ka uspehu.

Prvo Tignanello vino nastalo je 1970. godine u ograničenim količinama od 20.000 boca. Tradicionalna sorta canaiolo korišćena je u mešavini sa 5% sorti malvasia i trebbiano. Već 1971. godine trebbiano više nije bio sastavni deo ovog vina, koje je i dalje sadržalo 3% sorte malvasia. Izbacivanje bele sorte bio je samo jedan od razloga zašto Tignanello nije mogao nositi naziv chianti classico. Četiri godine kasnije, canailo je takođe izbačen iz blenda i zamenjen je sortom kaberne sovinjon. U godinama koje slede, recept za Tignanello konačno je dobio svoj krajnji oblik.

Tokom jednog od prvih nacionalnih kongresa Italijanske asocijacije sommeliera AIS u vinogradu Castello della Sala 1974. godine, rođena je teorija koja je kasnije postala zvanična praksa. Porodica Antinori pozvala je grupu vrsnih poznavalaca vina da prodiskutuju o Tignanellu. Degustacija je bila više nego uspešna, a ugledni enolog Luigi Veronelli savetovao je da se vino jednostavno nazove po imenu vinograda. Tako je rođen Tignanello.

Da bi vino koje tako duboko prkosi savremenom poimanju proizvodnje vina bilo uspešno, bilo je potrebno da ponudi dobar kvalitet i time odagna sve predrasude. Zato Tignanello nije proizveden 1972, 1973. i 1974. godine, ali je berba grožđa 1975. godine bila dovoljno dobra za dalju procenu. Od te godine pa nadalje, sorte kaberne sovinjon i kaberne fran učestvovale su u blendu u malom procentu. Eksperimentisanjem sa netradicionalnim sortama porodica Antinori bavila se još od tridesetih godina dvadesetog veka, a ekspanzija je upravo bila sedamdesetih godina. Sanđoveze i netradicionalne sorte predstavljale su prefektan blend kojim je vino dobilo na boljem stilu i većoj kompleksnosti u samom ukusu i aromama. Zatim je izvršena stroga selekcija za proizvodnju drugog po redu godišta i u prodaju je pušteno oko 25.000 boca.

Sukob sa celim svetom trajao je do 1984. godine, kada je prepravljena Chianti Classico DOC regulativa. Tom prilikom povećan je procenat sanđoveze sorte na 90% i smanjen je minimum belog vina na 2%, sa novinom da je moguće koristiti do 10% raznih sorti, kao što je kaberne sovinjon. Pre jedanaest godina regulativa je ponovo izmenjena i dozvoljeno je korišćenje netradicionalnih sorti čak do 20%.

 

Najbolja vina nastaju od najboljih sorti grožđa

Vinogradarsko istraživanje fokusirano je na dobijanje grožđa sa bogatijim ekstratima i mekšim taninima, a to je postignuto promenom gustine sadnje, metode orezivanja, samim izborom sanđoveze sorte, kao i proređivanjem vegetacije. U podrumima je jedini vinarov zadatak bio da stvori vino sa dobro definisanim osobinama, i to fermentacijom u drvenim bačvama od mekog grožđa drobljenjem i mešanjem. Korišćene su metode koje su manje traumatične za samo grožđe, uz malolaktičku fermentaciju u bariku.

U tom cilju, vinogradi na imanju Tignanello u potpunosti su redizajnirani. Izbor najbolje sanđoveze sorte postignut je tako što je zasađena na manje plodnom tlu, čime je ograničena dodatna vegetacija. Drugi eksperimenti izvršeni na nivou zemlje ostali su na nižem nivou, kako bi se postigla veća koncentracija.

Postoji veliki broj varijacija sanđoveze sorte, a koji se međusobno malo razlikuju. Na imanju Tignanello identifikovana su 33 osnovna klona, od kojih je pet odabrano za podizanje vinograda. Oni su jedini mogli u potpunosti da iznesu sve karakterisike ovog teroara.

 

U srcu oblasti Chianti i toskanske istorije

Vila Tenuta Tignanello prvi put se spominje davne 1346. godine, kada je i podignuta na imanju porodica Buondelmonti i Valle di Pesa. Prelazila je iz ruku u ruke raznih plemićkih porodica do XVII veka, kada ju je kupila porodica Medici. Tada dobija ime Fonte de’ Medici, a u vlasništvo kuće Antinori dolazi krajem XIX veka, kada ju je kupio Marchesi Antinori.

Tenuta Tignanello nalazi se u oblasti Chianti Classico, između dolina Greve i Pesa, 30 km daleko od Firence, 12 km od San Casciano i 2 km od Mercatale.

Celokupna površina imanja iznosi 319 hektara, od čega 127 hektara pripada vinogradima, a 37 zasadima maslina. Vinogradi su podeljeni na manje celine, uključujući vinograd Tignanello koji je okrenut ka severozapadu i vinograd Solaia koji je dom još jednog vodećeg vina iz iste porodice. Loze se postavljaju na razdaljini od 80 cm sa 2,3 m Chianti zemljišta između njih.

 

Krecnjak_resizeKamen temeljac

Alberese je kompaktan krečnjak sivkastobele boje koji s vremenom dobija ružičasti ton. U prošlosti je korišćen za izgradnju, kao podloga za slikanje, da bi na kraju primenu našao u proizvodnji vina postavši temelj lepote toskanskog kraja. Kamen se prvo razbija, a zatim stavlja pod redove loze. Stenoviti sloj stvara niz pogodnosti za grožđe – pre svega, na taj način bliže je tlu. Refleksija sunčeve svetlosti pomaže uravnoteženoj zrelosti čime se reguliše odnos polifenola i šećera. Osobine ovako proizvedene sorte sanđoveze ostaju nepromenjenje. Tanini su lagani i zaobljeni, čime vino zadržava kompleksnost i tipičnu stukturu ove sorte.

Podrumi, skriveno blago pod zemljom

 

Fermentacija grožđa delimično se odvija u kacama od nerđajućeg čelika, a delom u drvenim kacama. Posle alkoholne fermentacije Tignanello odležava u hrastovim buradima zapremine od 225 litara, čime se poboljšava aroma vina. Prvi barici bili su napravljeni od hrasta troncais, zatim limousin i na kraju od slovenskog hrasta koji se tradicionalno koristi u ovoj oblasti. Danas Tignanello odležava u francuskim hrastovim buradima allier i troncais u periodu od 12 do 18 meseci, a zatim još jednu godinu u boci.

Podrumi u Tenuta Tignanello smešteni su tik ispod vile koja je sagrađena u XVI veku. Staro kameno stepenište vodi od ulaza – posle dela gde odležava Solaia, sledi dugi hodnik koji vodi u srce Chiantia, do dela gde odležava Tignanello. Podrum se sastoji iz dva dela – prvi je završen devedesetih godina prošlog veka, a drugi 2003. godine.

 

Jedinstven i jednostavan

Tignanello se ne izdvaja samo po svom imenu. Ovo vino otvoreno proklamuje svoje poreklo, predstavljajući se na najjednostavniji način. Uz sve to, kao garant kvaliteta ima logo Antinori, eminentnog proizvođača vina koji postoji još od 1385. godine.

Etiketu koja sadrži čitavu istoriju ovog vina kreirao je priznati dizajner Silvio Coppola.

I, kako na kraju u najkraćem objasniti šta je Tignanello? Recimo da izvire iz stena ove plodne zemlje, raste do visine loze, a zatim se vraća u zemlju koja skriva vinske podrume.

 

 

 

 

 

This entry was posted in Vinske priče and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Michel Rolland
Low-tech vina od Džedaj viteza
Negotinska vinska razglednica

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS