Na krajnjem severu regije koju još znamo i kao Tri Venecije, nalazi se i najseverniji italijanski vinski region Alto Adige. U samom podnožju Alpa zateći ćete prilično nestvaran prizor od kog će vam verovatno zastati dah – vinograde rasute u kotlinama i po brdašcima iznad kojih se okomito izdižu stenovite planine. Iako je vizuelno vrlo atraktivan, sam krajolik ne odaje utisak idealnog podneblja za kvalitetna vina. Ali, verujte da i te kako jeste
U imenu Trentino-Alto Adige regije, Trentino je južniji deo i uglavnom pripada italiijanskom govornom području, dok je Alto Adige severniji deo, koji se nalazi uz samu granicu sa Austrijom i u kom se pretežno govori nemački jezik. Slično poput Alzasa, ako se sećate, i Alto Adige je često menjao strane i pripadnost, da bi do konačnog, odnosno današnjeg statusa, došao nakon Prvog svetskog rata kada je i pripojen Italiji. Međutim, kako politika vrlo često ne može da upravlja navikama i običajima ljudi, tako je za većinu stanovnika Alta Adiđea pravo ime ove regije i njihovog doma Süd Tirol (Južni Tirol). Ono što je dobro za sve nas, to je da se ponovo na jednom mestu suprotstavljaju i spajaju dve kulture i dve tradicije, ovog puta italijanske i austrijske, jer sve te kulturne i političke razlike padaju u vodu kad se dođe do vina. Filozofija je ista, pristup je sličan, a vino je odlično…
Iako je nekada Alto Adige više negovao kvantitavni pristup vinarstvu, danas stvari izgledaju mnogo drugačije. Ova regija je dom velikog broja vrhunskih, kako vina tako i vinara, kojima je prioritet kvalitet vina koja izlaze iz njihovih podruma.
Alto Adige je poput susednog Friulia i ostatka Tre Venezie, takođe i dom velikog broja autohtonih, ali i internacionalnih sorti. Osim pino griđa, pino bjanka i traminera, od sredine 19. veka rapidno se povećavaju i zasadi šardonea. Samo prisustvo sve veće količine šardonea je naravno uslovilo i pojavu vinara koji su želeli da se oprobaju u proizvodnji penušavih vina, pa se ova regija može pohvaliti i odličnim penušavcima.
Mada bi se većini poznavalaca moglo učiniti da je Alto Adige sa svojom geografskom širinom i specifičnom klimom pogodniji za bela vina, situacija je u stvari takva da je proizvodnja crvenih vina veća od belih. Tu prednjače internacionalne sorte, poput kaberne frana, kaberne sovinjona i merloa, uz takođe velike količine vinograda pod lokalnim sortama, od kojih je najpoznatija schiava, a slede lagrein i teroldego.
Što se tiče klimatskih uslova, za razliku od komšije Friulia koji izlazi na more, Južni Tirol se nalazi u potpuno kopnenoj klimatskoj zoni. Bukvalno se može reći da je Alto Adige okovan i okružen Alpima na severu, Venetom sa juga i istoka, dok se na južnoj i zapadnoj strani graniči sa Lombardijom. Ono što malo ublažava klimu jeste reka Adige koja teče kroz središte regije, po kojoj je oblast i dobila ime. Kad imate sve ove faktore na umu, normalno je da se začudite kako uopšte ima vinograda na ovakvoj lokaciji. A ne samo da ih ima, nego je svaki pedalj dobrog zemljišta na južnim obroncima pod vinogradima. I za zemljište se može reći da je skoro pa idealno za dobra vina – dosta krečnjačkog karaktera sa mineralnim ostacima peskovitog i šljunkovitog tla preostalog od vekovnog delovanja glečera, kojih je ovde bilo na pretek.
U Južnom Tirolu gaji se dvadesetak sorti i vina uglavnom nose sortna imena, a etikete ponekad deluju zbunjujuće jer je česta pojava da su navedena dva naziva – jedan sa italijanskom, a drugi sa nemačkom oznakom.
Kad su u pitanju bela vina, stil je uglavnom prepoznatljiv – vina su izrazito svežeg karaktera, sa prijatnim voćnim i cvetnim aromama (kad je u pitanju gevurctraminer koga takođe ima jako puno), a većinu krasi prijatan i dug mineralni finiš, sa izrazito laganim telom.
Jedna sorta koju takođe ne bi trebalo da zaobiđete ako se nađete u Južnom Tirolu jeste i muler thurgau, koji vrlo često, nažalost, zna da bude i nezanimljivo vino. Međutim, kod dobrih proizvođača može jako prijatno da vas iznenadi svojim savršenim mineralno-začinskim kompleksom aroma i izvanrednom svežinom.
Šardone je, kako sam već pomenuo, takođe veoma važna sorta u ovoj regiji. Može da kreira jako lagana vina, kremaste strukture sa intenzivnim aromama vanile i jabuke i predstavlja najvažniju sortu kad su u pitanju bela suva penušava vina.
Pino griđo ili pino gri je takođe veoma značajan za vinare Južnog Tirola, a uglavnom daje vina laganog tela, hrskava i osvežavajuća, a ponekad mogu da budu i bogatija i punija, voćno-cvetnog karaktera uz prisustvo mineralnih tonova.
Sovinjon blan u regionima sa ovakvim klimatskim uslovima uvek obećava i retko mi se dešavalo da se razočaram u ta vina – osvežavajuća su, sa veoma pepoznatljivim i tipičnim herbalnim notama za sovinjon.
Kad su u pitanju crvena vina, slična je situacija kao i kod belih – vodeće su internacionalne sorte kaberne fran, kaberne sovinjon i merlo, koje se ovde sade negde od sredine 19. veka. Što se tiče stila vina veoma je prepoznatljiv i tipičan je za hladnije krajeve. Nekome ko je navikao na punoću i aromatiku kabernea Novog sveta (Čilea ili Kalifornije) može da se učini da su ova crvena vina pomalo tanka, ponekad čak i gorka, sa bademastom završnicom. Međutim, to nikako nije pravilo, jer ćete se jako iznenaditi ako budete probali neke od najboljih kabernea ovog kraja.
Vodeća crvena sorta je kaberne sovinjon, koji ovde daje vina herbalno-voćnog karaktera, prilično laganog tela. Kaberne fran je takođe vrlo zastupljen, a daje vina koja karakterišu povišene kiseline i lagano telo sa veoma prijatnim začinskim aromama, kao i nota kože i drveta.
Osim internacionalnih sorti vredna pažnje je i schiava, koja daje lagana, začinska vina sa bademastim završetkom, zatim teroldego, koji daje jaka taninska vina veoma izraženog začinskog karaktera. Osim ove dve sorte u Južnom Tirolu je veoma zastupljen i lambrusco, od kojeg se proizvodi većina svakodnevnih jeftinijh vina, a takođe se često koristi i u nekim jednostavnijim kupažama.
Najpoznatiji proizvođači u ovoj regiji su Alois Lageder, u čijem se vlasništvu nalaze verovatno najbolji vinogradi Alta Adigea, zatim Kettmeir, Schulthauser, Zemmer…
Dakle, ako vas put nanese u ovu severnu italijansku pokrajinu sigurno ćete moći da uživate u izuzetnim vinima, ali i u divnim planinskim pejzažima koji su ukrašeni uređenim vinogradima, malim seoskim crkvama, starim zamkovima, brojnim malim jezerima…
Što se tiče našeg tržišta, za sada možemo da pričamo samo o stidljivom i jako hrabrom nastupu tek tri uvoznika koji su se odvažili da u svom portfoliju imaju i neka od odličnih vina ovog podneblja. Poznavanje ovog regiona među našim ljubiteljima vina je jako slabo, pa je vrlo teško prodati ova vina. Takođe, ako se radi o kvalitetnijim etiketama, to odmah prati i viša cena, pa se kupci vrlo retko odlučuju za njih.
Što se tiče cena one variraju od 1.800 dinara za Zemmer Sauvignon, 1.900 za Müler Thurgau iz iste kuće, zatim Schulthauser Weissburgunder (beli pino) sa cenom u maloprodaji oko 1.600 dinara, kao i Gewürztraminer od Kettmeira. Cene u restoranima ovih vina kreću se u proseku od oko 2.500 do 4.000 dinara.
Leave A Comment