Rušenje vinskih mitova
Mnoge njegove tvrdnje izazivaju nedoumice, ali zar nije tako sa svim inovatorima. A po svojim otkrićima je zapravo dr Ričard Smart poznat i priznat u celom svetu. U intervjuu za magazin Wine Style nakon seminara obrazložio je neke svoje stavove, ali ne trudeći se mnogo da bilo koga uverava u njih. Jednostavno, svojim brojnim rezultatima koje je postigao u raznim regionima, a do kojih je došao nakon ozbiljnog i dugog naučnoistraživačkog rada, dokazao je da stvari mogu da funkcionišu i na drugačiji način od onih tradicionalnih. Vrlo samouvereno, svaki svoj odgovor na skeptična pitanja završava rečima: „Uostalom, vreme će pokazati da li sam u pravu“. Videćemo. Ali, ako bismo sudili po nagradama koje je dobio od respektabilnih institucija, naročito po onoj za Životno delo i onoj za Inovativnost, možemo da pretpostavimo da će biti u pravu
WS: Interesuje me Vaš komentar naziva seminara Vina dolaze iz vinograda. Da li je reč o stilskoj figuri ili mislite da je to istina?
Naziv seminara Vina dolaze iz vinograda na neki način je moja reakcija na vinske časopse, medije, publikacije slične vašem magazinu koje su fokusirane više nego što bi trebalo na enologe, umesto na vinogradare. Mišljena sam da su zapravo vinogradari suštinski kreatori vina. Uveren sam da jedan vinogradar može znatno više da utiče na kvalitet vina nego enolog, vajnmejker. Upitajte sebe, kada ste poslednji put napravili intervju sa nekim vinogradarom ili objavili članak o nekom od njih? Enolozi i vajnmejkeri imaju veći ego pa tako uspevaju da budu u prvom planu. Onda je logično što imamo mnogo enologa koji su „zvučna“ imena, a nijednog vinogradara.
WS: Koji su instrumenti jednog vinogradara kojima on može da utiče na kvalitet vina?
Svojim obrazovanjem, kao prvo. Botanika i ostale srodne nauke pomažu. Istraživanja su takođe od velike koristi. Ipak, najvažnije je da vizualizujete stvari i da pažljivo posmatrate stvari oko sebe. Milsim da je to ključna stvar.
WS: Uvreženo je mišljenje da je količina grožđa po čokotu, odnosno prinos, u direktnoj vezi sa kvalitetom vina. Šta Vi mislite o tome, da li manji prinos nužno podrazumeva i kvalitetnije vino?
To može da bude tako, ali ne mora i da znači. Kvalitet vina zavisi od mnogo faktora, nije prinos jedina stvar koja determiniše kvalitet. Prinos može da bude različit na različitim tipovima zemljišta, u različitim klimatima, tako da ne možemo generalno govoriti o konkretnom odnosu između prinosa i kvaliteta. U nekim slučajevima veliki prinos može da da visok kvalitet i obrnuto. Takođe, podjednako kao i prinos, na kvalitet grožđa utiče i bujnost lišća loze.
WS: Da li ste probali srpska vina, šta mislite o njima?
Ovde sam samo dva dana, ali za ta dva dana uspeo sam da probam nekoliko sjajnih vina i veoma sam prijatno iznenađen. Imate i sreću da imate neke veoma interesantne autohtone sorte. Mislim da je upravo u njima vaš zalog za budućnost. Obišao sam i nekoliko vinograda i mogu reći da su u veoma dobrom stanju. Ima i problema naravno, ali na sreću, rešivi su.
WS: Kakvih?
Sa bolestima loze, naravno. Ipak, nije baš toliko strašno.
WS: Zašto kažete „naravno“?
Zato što je to jedan od većih problema sa kojima se u ovom trenutku svet vina susreće. Da ne kažem najveći. Putujem često u razne delove sveta i gde god da odem, nailazim na bolesne biljke u vinogradima. To je nešto što me zabrinjava. Uglavnom je reč o mladim lozama, koje najčešće dolaze iz uvoza, i to kao već obolele. Nažalost, ni kod vas situacija nije ništa bolja. Iste one bolesti loze koje viđam u vinogradima širom sveta, viđam i kod vas.
WS: Kakvi su trendovi u vinogradarstvu?
Globalan trend je da su ljudi sve više okrenuti novim vinima i novim sortama. U tome imaju moju punu podršku. Mislim da je zaista glupo biti limitiran na nekoliko internacionalnih sorti. Mi smo pravi srećnici što imamo toliko različitih sorti, širom sveta, pa zašto onda da ih ne koristimo? Takođe, sa globalnim temperaturnim promenama imamo i nove regoine, naročito na južnoj hemisferi: na Novom Zelandu, u Južnoj Americi…
WS: Jedan ste od čuvenijih „zaverenika“ protiv koncepta teroara. Zašto?
Mislim da je veoma, veoma precenjen. Možda je nekad i imao smisla, ali danas kada, na primer, francuske sorte grožđa daju sjajna vina širom sveta, na gotovo svakom delu planete, zaista ne vidim smisao u teroar konceptu. To je reč koja se previše lako i previše često upotrebljava, a zapravo i nema neko značenje. Kako možemo govoriti o tolikom značaju teroara, kada negde u okviru jedne parcele imamo nekoliko različitih delova, sa različitim tipovima zemljišta, pa onda još i varijacije u tipovima zemljišta po dubini.
WS: Vi očigledno rušite neke rasprostranjene teorije, pa šta mislite o toj da starija loza daje bolja vina?
To je delimično tačno, ali samo zbog niskogvigora,kao i zbog dobre izloženosti lišća kod starih loza. Ali, nije to baš striktno tako. Rekao sam malopre da kvalitet vina zavisi od mnogo faktora i ne može se govoriti o nekim generalnim zakonitostima. To su biljke, one su žive i specifične, tako da možemo da govorimo samo o konkretnim slučajevima.
WS: Biodinamičkih vina su sve popularnija. Kakvo je Vaše mišljenje o njima?
Po meni, reč je o vradžbinama, praznoverju i ničem više od toga… Uvek kažem, kada budem video proizvođača vina, takozvanog biodinamičara da svoje bolesno dete odvede kod lekara koji koristi biodinamičke načine lečenja, tada ću im verovati. To su za mene čiste gluposti. Zašto bih ja ili bilo ko, proveo pola života studirajući, učeći i istraživajući da bih verovao u takve stvari. Recite mi, da li postoji jedan vinar koji okreće svu svoju burad u podrumu u zavisnosti od mesečevih mena. Te priče lepo zvuče, ali nisu realne.
Leave A Comment