Vinske priče

Upečatljiv karakter vinskog modernizma

CAN_9040_resize Taj „novi jagodinski vinski trougao“ nije više nikakvo čudo, već sve ozbiljniji i važniji toponim na vinskoj mapi Srbije. Dobar deo zasluga za ponovni procvat vinarstva i vinskog turizma u ovom kraju pripada vinariji Temet, koja je jednom modernom koncepcijom brzo privukla pažnju domaćih enofila

Kroz Jagodinu, put sela Lozovik, u skorije vreme prolazi sve više automobila sa raznim registracionim oznakama, a dobar deo njih zaustavlja se ispred malog arhitektonskog čuda na vrhu brežuljka. Moderna zgrada, koja izgledom podseća na savremene španske ili američke vinarije, već pri prvom susretu jasno stavlja do znanja da se unutra dešavaju ozbiljne stvari. Kad je prošle godine svečano otvorena vinarija Temet, mnogi od gostiju komentarisali su da je tako nešto falilo domaćem vinarstvu.

„Kada smo razmišljali o dizajnu i arhitekturi osnovno pitanje je bilo da li da napravimo nešto tradicionalno šumadijski ili nešto što je u trend u svetu. Na kraju smo odlučili da radimo ono što će biti budućnost, pa će tada, za trideset ili pedeset godina i naša vinarija biti tradicionalna. Mislim da u svemu treba pratiti duh vremena koje dolazi“, priča Nebojša Aleksić, vlasnik vinarije Temet.

Ovog rođenog Vranjanca splet okolnosti počeo je sve češće da dovodi u Lozovik. Nakon završenih studija ekonomije otišao je u Pariz na usavršavanje u oblasti menadžmenta. Tamo je, kako kaže, kao i svi mladi ljudi odmah zavoleo vino i francusku gastronomiju.

„Kada sam se vratio u Beograd počeo sam sve više da probam vina, da istražujem, a kad su se stvorili finansijski uslovi i kada je država počela više da pomaže taj sektor, odlučio sam da osnujem sopstvenu vinariju. To je bilo 2007. godine, a do 2009. sam tragao za zemljom. Tražio sam nešto što je udaljeno sat i po vremena vožnje od Beograda, ali najvažnije je bilo da zemlja bude adekvatna za sadnju vinove loze. Ostvarili smo saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna i Institutom iz Verone, sa kojima smo zajedno radili ispitivanje zemljišta. Najviše mi se na kraju dopao Lozovik, sa svojim okruženjem i infrastrukturom. To je bio početak stvaranja Temeta“.

Osim velike investicije koja je bila neophodna za stvaranje ovakve vinarije, Temet je na tržištu vina odmah skrenuo pažnju nekim originalnim, vrlo kreativnim rešenjima. Etikete, krajnje jednostavne, svojim izgledom među prvima privlače pažnju na policama. Takođe i naziv vinarije – kratak, lako zapamtljiv, jednostavan i univerzalan tako da nijedan stranac nema problem da ga izgovori. Tradicija je, u slučaju Temeta, ustupila malo više mesta modernom svetu.

„Kada sam počeo da pravim koncept vinarije imao sam tri ideje vodilje: da bude drugačija, da bude moderna, a da ima neku svoju patinu i da ceo koncept bude jednostavan. Hteli smo da budemo prepoznatljivi – po stilu vina, po dizajnu, i grafičkom i arhitektonskom, kao i po nastupu na tržištu. Tako je bilo i sa nazivom, nisam hteo da se vinarija zove Aleksić. Setio sam se latinske reči temetum, što znači jako, snažno alkoholno piće a pre svega vino, pa smo iz toga izvukli reč temet. Ima dobru grafičku i fonetsku simetriju, piše se i čita isto pisana i ćirilicom i latinicom. Što se tiče tradicije, mislim da je treba negovati i poštovati, ali i osavremeniti nekim novim dostignućima. Volim da kažem da tradicija nije u nama nego u zemlji. Naziv zemlje na kojoj se nalazi naša vinarija potiče od daleke istorije uzgoja vinove loze ovde i ja sa misim da je u tome suština. Upravo u zemlji“, objašnjava Nebojša Aleksić.

„Ideja je da možemo da smestimo vina iz tri prerade na odležavanje u drvetu i da svake godine menjamo trećinu barika da bismo postigli kontinuitet u kvalitetu. Kada smo počeli, neki iskusniji ljudi od mene rekli su mi da je maksimalna količina do koje može da se kontroliše kvalitet sto hiljada litara. Zato nećemo proizvoditi više od toga, a plan je da imamo dvadeset hektara svojih vinograda, što obezbeđuje dovoljnu količinu grožđa za tih sto hiljada litara“, kaže Nebojša Aleksić.

_DSC0084-_DSC0087_bTrenutno je na tržištu šest Temetovih vina, a u okviru dva komercijalna naziva. Prvi je Tri Morave, koji je trenutno sporan zbog novog pravilnika – belo vino je kupaža tri domaće sorte, smederevke, morave i tamjanike. Crveno je od prokupca i odležavalo je u drvetu. Kasnije ćemo dodati crnu tamjaniku i jagodinku, pa će simbolika biti zaokružena. Drugi naziv je Ergo – belo je kupaža šardonea i pino griđa, a crveno kaberne frana, kaberne sovinjona, pti verdoa i merloa. Tu su još i Rose, koji je kupaža širaza i kaberne sovinjona, kao i sortni Pinot grigio.

„Hteli smo da radimo i sa našim autohtonim sortama, koje ćemo da negujemo sve više, ali i sa internacionalnim. Ova vina će stalno biti u ponudi, a u nekim godinama, kada budemo imali stvarno vrhunsku sirovinu, proizvodićemo male količine vina, posebne serije koje će se zvati Dobra godina i to će biti sortna vina. Penušavac je u pripremi, desertno vino takođe…“, najavljuje Nebojša Aleksić.

U vinariji ozbiljno rade na razvijanju vinskog turizma. Trenutno postoji nekoliko degustacionih prostora, sa mogućnošću posluživanja lagane hrane. U pripremi je i otvaranje restorana, a ideja je da se hrana sprema isključivo od namirnica koje mogu da se nađu u okruženju od deset kilometara. Takođe, akcenat se stavlja na organizovanje korporativnih druženja.

This entry was posted in Vinske priče and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Chateau Latour
U poseti - Tokaj
International Wine Challenge 2018, London

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • Vinarija Lastar
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS