Vinoskop

Chardonnay

Gospodar vinskog univerzuma

sardone_resizeVerovatno jedna od najpopularnijih i najrasprostranjenijih belih sorti, čija vina su među najviše konzumiranim na svetu; obožavaju ga stotine hiljada ljubitelja vina širom sveta, jednom rečju – šardone. S obzirom na to da je jedna od najomiljenijih na svetu, ovu sortu možda i ne bismo morali previše da predstavljamo. Ipak, s obzirom na senzacije mirisa i ukusa koje može da nam da, svakako je vredno da joj se ponovo posvetimo i ukažemo zasluženo poštovanje

 

Zajedno sa kaberne sovinjonom (cabernet sauvignon), šardone (chardonnay) predstavlja prototip opšte prihvaćenih sorti, jer se zahvaljujući svojim fiziološkim osobinama veoma uspešno gaji u skoro svim vinogradarskim regijama sveta. Njegova vinogradarska plastičnost garantuje postizanje dobrih prinosa i visokog kvaliteta u različitim proizvodnim područjima. Osim toga, uspeh šardonea treba pripisati i njegovoj enološkoj fleksibilnosti koja omogućava proizvodnju svih tipova belih vina, počev od penušavih vina dobijenih tradicionalnom metodom sekundarne fermentacije u boci, preko mirnih vina sa ili bez sazrevanja u drvenim sudovima, pa sve do slatkih (desertnih) vina. Činjenica da je šardone jedina bela sorta koja se uz pino noar i menie koristi u proizvodnji šampanjaca, još jedan je od dokaza njegovog značaja i kvaliteta.

 

Poreklo

Sorta je poreklom iz Francuske, tačnije iz Burgundije (centralno-istočna Francuska). Naziv chardonnay je, kako se pretpostavlja, u vezi sa istoimenim burgundskim selom u regionu Maĉon a izveden je od reči cardonnacum, što znači „mesto korova“. U veoma dugoj francuskoj tradiciji proizvodnje vina, šardone je vekovima već na vrhu hijerarhijske lestvice belih vina. Poštovanje koje uživa u Francuskoj ogleda se i u komentaru poznatog romansijera Aleksandra Dime, koji je izjavio da jedan vrhunski šardone iz Montracheta treba da se pije samo u klečećem položaju i pognute glave.

Šardone se prvi put pominje 1763. godine u spisima opata Tainturiera, koji chardenet navodi kao sinonim za pineau blanc (pinot blanc). Zbog brojnih morfoloških sličnosti sa pino blanom i nedostatka potrebe za njegovim razlikovanjem od drugih sorti, genetske osobine šardonea po kojima se on razlikuje od pino blana priznate su tek 1872. godine, tokom vinogradarske izložbe u Lionu. Rezultati genetičkih istraživanja rađenih u novije vreme omogućili su da se kao roditelji ove sorte identifikuju pinot noir i gouais (sorta slovenskog porekla, koja je verovatno preneta u Francusku tokom dominacije Rimljana).

 

Karakteristike

Sorta šardone odlikuje se dobrom bujnošću, uspravnim položajem mladih lastara, veoma ranim započinjanjem vegetacije, dobrom tolerantnošću prema niskim temperaturama i ranim sazrevanjem. Daje srednje i stabilne prinose. Dobro se prilagođava uzgojnim oblicima manje ekspanzije i kratkoj rezidbi, a u severnijim područjima bolje joj odgovara dugačka, ali ne suviše bogata rezidba. Obezbeđuje izuzetno stabilan kvalitet grožđa i dobro se prilagođava najrazličitijim uslovima sredine, pa čak i veoma toplim i suvim klimatima zbog svoje odlične tolerancije prema suši. Rano započinje vegetaciju, nekoliko dana pre ostalih pino sorti, a sazreva u drugoj epohi. Grožđe ove sorte ima tendenciju da sakupi visok nivo šećera, ali uz zadržavanje skladne kiselosti. Sorta je osetljiva na sivu plesan grožđa, a posebno je osetljiva na fitoplazmatsko žutilo vinove loze.

Rasprostranjenost

Poznata kao sorta koja se lako adaptira, šardone se našao u vinogradima širom sveta i trenutno je među najrasprostranjenijim sortama na svetu. Najveći zasadi šardonea u svetu nalaze se u Francuskoj, SAD-u i Australiji. U Kaliforniji je jedna od najznačajnijih sorti za bela vina, a u Evropi se, osim u Francuskoj, gaji i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, ali i u skoro svim drugim zemljama u kojima se gaji vinova loza. Na afričkom kontinentu gaji su u Južnoj Africi. U Srbiji je ukupna površina pod vinogradima šardonea relativno mala, ali se u poslednjih petnaestak godina intezivnije podižu zasadi ove sorte.

Tipovi i karakteristike vina

Kao što je prethodno pomenuto, zahvaljujući svojim odličnim kvalitativnim svojstvima grožđe sorte šardone pogodno je za proizvodnju najrazličitijih tipova belog vina, počev od osnova za šampanjizaciju pa sve do belih vina namenjenih sazrevanju u drvenim sudovima i desertnih vina. Primenjena tehnologija fermentacije u baricima, odnos novih i starih buradi, potpuna ili delimična jabučno-mlečna fermentacija ili sprečavanje jabučno-mlečne fermentacije, zatim nega vina na talogu (takozvani sur lie postupak), neki su od postupaka koji profilišu stilove vina od šardonea.

Osim primenjene tehnologije i uslova fermentacije, na stil i kvalitet vina u velikoj meri utiču i klimatski uslovi, ekspozicija terena, kao i primenjene agrotehničke i ampelotehničke mere u vinogradu. Vinova loza šardonea sklona je mutacijama, pa je shodno tome, istraživanjima identifikovano preko 400 klonova ove sorte. Svaki klon, osim jasnih karakteristika sorte, pokazuje i sopstvene specifičnosti koje se ogledaju u različitim karakteristikama, kao što su: dužina perioda sazrevanja, potencijal rodnosti, veličina bobice, tendencija ka nakupljanju šećera i zadržavanju ili gubljenju kiselina, što takođe u velikoj meri utiče na kvalitet i stil budućeg vina. Najprepoznatljivija vina od ove sorte proizvode se u oblastima u kojima grožđe može da ostvari punu tehnološku zrelost, a uz zadržavanje umerene kiselosti.

Aroma vina od šardonea je veoma kompleksna i raznovrsna – teško ju je okarakterisati, a veoma je lako prepoznati je. Ukoliko je neki šardone rađen u tipu mirnog svežeg vina, na mirisu mogu da se osete tonovi jabuke, kruške, kajsije, breskve, zatim tonovi tropskog voća (ananasa, banane, manga), citrusa (limuna, narandže, limete) kao i cvetne note (bagremov cvet, nana) i mineralni tonovi. S druge strane, kod šardonea koji su fermentisali i sazrevali u drvenim buradima (baricima), mogu da se osete lepi tonovi hrastovine, vanile i kokosa koji potiču od barika, kao i blage note butera i orašastog voća koje potiču od jabučno-mlečne fermentacije. Na ukusu, ova vina su elegantna, harmonična, umereno puna do jako ekstraktivna, sa dobrom postojanošću arome i sa pikantnim, provokativnim voćnim kiselinama koje daju svežinu.

Sla­ga­nje sa hra­nom

S obzirom na raznolikost stilova, slaganje šardonea sa hranom može da bude svojevrstan izazov.

Mlad svež šardone iz nešto hladnijih klimata će se jako dobro uklopiti uz kuvane školjke, rakove, škampe, ostrige, ribu kuvanu na pari ili pečenu na roštilju, piletinu, testenine i rižoto sa raznim povrćem.

Voćni nebarikirani ili blago barikirani šardone iz malo toplijih klimata složiće se sa lososom, piletinom ili testeninom u kremastom sosu, zatim salatama na bazi šunke, piletine i sireva, kao što je cezar salata, ili salatama na bazi piletine i voća (breskve, mango, australijski orasi) sa karijem i buter sosom.

Ekstraktivni šardone koji je fermentisao ili sazrevao u bariku, starosti od jedne do tri godine, osim gore pomenutih jela fantastično će se uklopiti i sa ramstekom na grilu, junećim kotletima sa pečurkama, kao i uz foie gras.

I na kraju, jedan zreli šardone koji je duže vreme sazrevao u bariku a kasnije i u boci, star tri do osam godina, i koji se odlikuje razvijenim bukeom, kremastom strukturom i izrazitom punoćom i ekstraktivnošću traži fina jela, kao što su brancin sa pireom od komorača, specijaliteti od školjki, jastog i jela sa divljim pečurkama i sosovima od belog tartufa.

 

This entry was posted in Vinoskop and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Carménère
Činioci koji uslovljavaju kvalitet grožđa (IV)
Rizling (Rajnski)

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS