Enografija

Makedonija

Mala zemlja na jugoistoku Balkanskog poluostrva, a tako snažan i važan faktor na ballkanskoj vinskoj mapi… Makedonija

stobi3-2_resizeVeć godinama posmatram i pratim razvoj makedonskog vinarstva i slobodno mogu da kažem da je uspon kvaliteta i ponude makedonskih vinarija više nego impozantan. Posebno u poslednjih deset godina veoma je primetna promena kursa makedonskih vinara – sve je više onih koji sebe vide u kategoriji vrhunskih i veoma kvalitetnih vina. Čak i nekad poznate i velike vinarije koje su bile u državnom vlasništvu, a samim tim i orijentisane na masovnu produkciju vina nižeg kvaliteta, deo svojih kapaciteta i ponude svrstavaju u segment premijum i luksuznih vina. Mnogo je promena učinjeno u tom pravcu, na moje lično i zadovoljstvo svih ljubitelja vina, jer je uživanje piti stvarno velika vina koja dolaze iz naše neposredne blizine.

Pedigre makedonskog vinarstva utemeljen je u dugoj i bogatoj tradiciji, čija istorija seže u daleku prošlost, čak do trinaestog veka pre n.e, što su dokazali i arheološki nalazi iz tog perioda. Veliku ekspanziju makedonsko vinarstvo doživljava i u vreme Aleksandra Velikog, čiji su savremenici bili poznati kao veliki potrošači i uživaoci vina. Ova tradicija beleži kontinuitet i tokom perioda Rimskog carstva, u kojem je cela regija Makedonije slovila za jedan od najvažnijih vinskih regiona tadašnje imperije. I kroz celu istoriju vina Makedonije zauzimala su veoma značajno mesto kad je u pitanju vinarstvo jugoistočne Evrope, a posebno Balkanskog poluostrva.

Makedonija je oduvek bila veliki proizvođač, pa su, recimo tokom perioda bivše Jugoslavije, makedonska vina ostvarivala dve trećine od ukupne proizvodnje cele zemlje. Makedonija je tada, 1990. godine, proizvodila oko 1.8 miliona hektolitara vina, ali se nakon proglašenja samostalnosti desio dramatičan pad. Poređenja radi, proizvodnja vina 2002. godine iznosila je nešto manje od pola miliona hektolitara. Poslednjih godina nivo proizvodnje polako počinje da se približava

nekadašnjem, pa je 2013. godine zabeležena brojka od 1.2 miliona hektolitara (120 miliona litara).

Još jedan apsekt vinske karte Makedonije značajno je promenjen nakon raspada Jugoslavije, a to je vlasnička struktura vinarija. Naime, odmah po sticanju nezavisnoti započeta je privatizacija trinaest velikih državnih vinarija, čime je omogućen veliki priliv investicija. To je rezultiralo modernizacijom i podizanjem nivoa tehnološke opremljenosti, a samim tim i povećanjem proizvodnih kapaciteta i poboljšanjem kvaliteta vina. Osim ovih velikih investicija početkom 21. veka, sve veći broj investitora zanima se za male vinarije i vinogradare čije se poslovanje ranije zasnivalo isključivo na prodaji grožđa velikim državnim vinarijama.

Novija istorija takođe donosi veliku ekspanziju izvoza u okolne i zemlje EU. Međutim, da ne bi bilo zabune, treba znati da se u okviru regulative Evropske Unije naziv Macedonia (Μακεδονία) odnosi na region sa Zaštićenim geografskim poreklom (PGI), koji je deo grčke teritorije. Dakle, Makedonija je zvanično jedan od vinskih regiona Grčke. Za onu Makedoniju o kojoj mi govorimo, koristi se termin Republic of Macedonia.

Makedonija spada u toplije vinske regione – ima mediteransku klimu i karakterišu je topla i duga letnja sezona i blage zime, sa prosečno preko 270 sunčanih dana godišnje, što je izuzetno povoljan činilac za vinogradarstvo.

Površina pod vinogradima 2013. godine iznosila je oko 33.000 hektara, od čega je 70% pod zasadima vinskih, a 30% pod zasadima stonog grožđa.

Što se tiče samog izvoza, pronašao sam jedan zanimljiv podatak (izvor: prof. dr Klime Beleski, Institute of agriculture, Skopje, Republic of Macedonia). Naime, Srbija je najveći uvoznik flaširanog makedonskog vina – u 2013. godini uvezeno je 5.5 miliona litara vina, ukupne vrednosti od 6.5 miliona evra. Osim toga, Srbija je na drugom mestu, iza Nemačke, kada je u pitanju količina uvezenog rinfuznog vina (bulk

wine). U 2013. godini Srbija je uvezla 15.6 miliona litara, ukupne vrednosti od 6.7 miliona evra, što znači da je prosečna cena ovog vina svega 0.42 evra po litru!

Ako u obzir uzmemo podatak da je potrošnja vina u Srbiji po glavi stanovnika oko 9 litara godišnje (računajući samo građane starije od 18 godina, kojih je oko 5.5 miliona) dobijamo količinu od 3.83 litra makedonskih vina godišnje po glavi stanovnika. To je uistinu veoma impozantna brojka, s obzirom na to da predstavlja skoro polovinu od ukupne potrošnje vina u Srbiji. Inače, godišnja produkcija u Makedoniji iznosi oko 120 miliona litara, što je daleko više nego u Srbiji.

Makedoniju možemo podeliti na tri glavne vinske regije:

* Povardarje – regija koja se nalazi u dolini reke Vardar i koncentrisana je uglavnom oko gradova Negotino i Kavadarci. Kad je reč o kvalitetnim i vrhunskim vinima, ovo je sigurno najvažniji makedonski vinski region.

* Pčinja-Osogovo – regija koja se prostire ka istoku i bugarskoj granci.

* Pelagonija-Polog – nalazi se oko jezera Ohrid i dalje ka zapadu i granici sa Albanijom.

Što se tiče sortnog sastava u vinogradima, Makedonija je dosta okrenuta autohtonim sortama. Generalno su daleko zastupljenije crvene sorte, a najpopularnija je vranec (vranac), sorta koja daje jaka i puna vina sa lepim balansom slasti i kiselina i uglavnom dosta visokim procentom alkohola (15%).

Kratošija je takođe autohtona sorta, koja je u vreme bivše Jugoslavije uz vranec bila najzastupljenija i uglavnom je korišćena za proizvodnju masovnih i jeftinijih vina. Od crvenih sorti pomenuo bih i stranušinu, prokupec (prokupac) i ohridsko crno.

Kad su u pitanju makedonske bele sorte, najčešće pominjana je temjanika (tamjanika) – izuzetno aromatična sorta laganijeg tela, zatim smederevka, koja je takođe nekada bila jedan od lidera kad je u pitanju rodnost i količina proizvedenog vina. Slično važi i za žilavku, a vredi pomenuti i župjanku.

Internacionalne sorte u poslednje vreme postaju sve popularnije, posebno otkad su vinari počeli da teže proizvodnji kvalitenijiih vina. Može se reći da nema vrhunskog vina visoke kategorije koje nije nastalo kao blend, kupažiranjem nekih od svetski poznatih sorti:

Cabernet Sauvignon

Merlot

Pinot Noir

Syrah

Chardonnay

Sauvignon Blanc

Rkaciteli.

Ako govorimo generalno o nekom zajedničkom karakteru makedonskih crvenih vina, ona su uglavnom jaka i robustna, snažne taninske strukture, dobrog odnosa kiselosti i slasti, sa naglašenim aromama zrelog crnog bobičastog voća džemastog karaktera, nešto manje sitnog crvenog voća, zatim čokolade i ponekad začinskih karakteristika.

Kad je u pitanju srpsko tržište, makedonska vina su, kao što sam već rekao, izuzetno zastupljena (skoro polovina tržišta pokrivena je ovim vinima). Možda ovako velikoj potrošnji doprinosi i činjenica da se u Srbiji makedonska vina doživljavaju kao domaća i da je malo vinoljubaca koji ih posmatraju kroz prizmu uvoznih vina.

Što se tiče zastupljenosti vinarija, daleko najprisutnija i najpoznatija je Tikveš, koja je među prvima započela revoluciju makedonskog vinarstva. Ova vinarija pre desetak godina drastično je promenila imidž, portfolio i kompletan nastup na tržištu, što je kroz brojne i vrlo profesionalne aktivnosti i prezentovala publici u Srbiji. Može se reći da je ova vinarija svojom premium kategorijom vina (Special selection i Limited) otvorila put za mnoge druge makedonske vinske kuće koje su se orijentisale ka proizvodnji visokokvalitetnih vina. Naročit pomak Tikveš je ostvario vinima Barovo i Bela Voda, a kasnije i malom serijom vina Domaine Lepovo, koja nastaju u istoimenoj butik vinariji.

Sličnim putem krenula je i vinarija Stobi, najnovija u nizu ozbiljnih ulaganja u makedonsko vinarstvo, čiji vinogradi i barik podrum mogu da služe kao ogledno dobro, a koja takođe proizvodi vina i u premium segmentu.

Bovin je već stari znanac domaće vinske publike sa svojim Imperatorom, ali su najdalje ipak otišli Chateau Sopot i Chateau Kamnik, sa vinima koja mogu da pariraju mnogim zvučnim imenima u svetu. Naročito Kamnik, čija vina svake godine podsećaju publiku da Makedonija i te kako može da iznedri vrhunska vina.

Cene makedonskih vina su prilično šarolike i u maloprodaji se kreću od 250 dinara za osnovne linije, pa sve do 6.000 dinara za vina u premium segmentu.

 

This entry was posted in Enografija and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Kalifornijska crvena vina
Bela vina Alzasa
Umbrija

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS