Moj Izbor

Marija Vicković, glumica

ERTDalo se naslutiti da će ostvariti zapaženu karijeru već nakon njenog prvog pojavljivanja, u filmu Pogled sa Ajfelovog tornja, a od tada pa do danas ostvarila je više zapaženih, uglavnom pozorišnih uloga. Mariju Vicković gledali smo, odnosno još uvek možemo da je gledamo u Metamorfozama, Švabici, Dami s kamelijama, Nesporazumu… Članica je Narodnog pozorišta od svoje treće godine studija, a nakon što je diplomirala na FDU u Beogradu upisala je postdiplomske studije Actor studio Lee Strasberg u Njujorku. Ovih dana užurbano sa kolegenicom Katarinom Radivojević sprema Sluškinje, predstavu po tekstu Žana Ženea, a čija premijera je zakazna za april ove godine. Takođe, u svom matičnom pozorištu očekuje je prvo izvođenje drame Na dnu Maksima Gorkog. Sve to postiže s nesvakidašnjom lakoćom jer, kako kaže, bavljenje glumom za nju je privilegija, a ne poziv. „Moja druga velika ljubav je muzika, u kojoj beskrajno uživam, bilo da je slušam ili komponujem“, rekla je Marija Vicković za magazin Wine Style

Hrana

Što se tiče hrane, omiljena mi je i to bez konkurencije italijanska kuhinja, posebno paste, koje obožavam u gotovo svim varijantama. U poslednje vreme izbegavam meso, odnosno trudim se da pravim pauze, tako da kada jedem „italijane“ uživam u vegetarijanskoj pici. To je ono što zaista volim, a pošto vodim računa o liniji nastojim da mi to bude poslastica, tako da je ne jedem više od jednom nedeljno. Suši je na drugom mestu. Dok sam živela u Njujorku isključivo sam jela suši, prolazila kilometre pešaka i sećam se da sam tada imala savršenu liniju, nisam se osećala iscrpljeno i moj organizam nije patio ni najmanje. Na trećem mestu je tajlandska kuhinja, koju sam takođe otkrila u Njujorku. Nikada kod nas nisam pronašla tako kvalitetnu. Inače volim da jedem i svaki obrok doživljavam ne kao nešto usputno, već kao trenutak zadovoljstva i opuštanja. Trudim se da mi bar ručak ili večera ne prođu u brzini, već u zadovoljstvu.

Vino

Kad god je to moguće volim da popijem čašu vina i uz obrok. Do prošle godine sam pila J.P.Chenet, francusko crveno vino. Volim vina iz Bordoa, naravno crvena, ali ima i nekoliko belih koja mi se jako dopadaju. Leti uživam u dalmatinskim vinima. Najviše u pošipu, bilo da je reč o Smokvici sa Korčule ili o pošipu sa Hvara. Nedavno sam otkrila i jako dobro srpsko vino Amanet, vinarije Aleksić iz Vranja. Od crnogorskih vina volim i najobičniji vranac. Crveno vino volim da popijem i u kombinaciji sa dobrim kolačem, koji nije preterano sladak. Inače, crveno vino me uvek asocira na italijanskog slikara Modiljanija, zatim na boemski život na pariskom Monparnasu…

Izlazak

Što se tiče izlazaka, više sam dnevni tip i volim jutarnju kafu na suncu. Najčešće je ispijam u Smokvici ili Priči na Vračaru. Živim u blizini, pa su to neka moja mesta. Generalno, više volim kućna okupljanja uz gitaru, čašu vina. Kad izlazim, onda uglavnom idem na mesta na kojima se svira dobar džez, kao što su Iguana, Ptica… Volim mesta u kojima možeš i da ćaskaš i da uživaš u muzici.

This entry was posted in Moj Izbor and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Dragana Ćosić
Gordan Kičić
Ivan Bosiljčić

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS