Hrana i vino

Maroko

Kao uvod u priču o marokanskoj kuhinji, mogu slobodno da kažem: „Dobro došli u Francusku severa Afrike“. Ne zato što je Maroko pod uticajem francuske kulture ishrane, nego zato što su u marokanskom kulinarstvu upotrebljeni svi resursi začina i namirnica kako bi ova fantastična kuhinja doživela svoj puni sjaj i raskoš

 

Maroko, afrička zemlja pod uticajem arapske kulture, i te kako je oplemenila i samu Španiju tom dozom orijentalnosti, a naročito Francusku kojoj je ta egzotika nekako uvek nedostajala. S druge strane, Francuska je marokanskom kulinarstvu dala fini završni premaz, koji je bio neophodan kako bi se iskoristio pun potencijal ove kuhinje.

Biti gost u tradicionalnoj marokanskoj kući izuzetan je doživljaj -kako zbog ambijenta u neobičnim unutrašnjim dvorištima, u koja se stiže kroz prelepe bele hodnike kojima se širi miris jasmina i žubor vode sa fontana, tako i zbog atmosfere u salonima čiji su zidovi u boljim kućama prekriveni mozaicima, sa motivima arabeski u najrazličitijim bojama, a u kojima ćete sedeti na svilenim jastucima i služiti se sa velikog srebrnog poslužavnika sa tri nogara koji na sebi ima prelepe bareljefe. Naravno da sve to ne bi izazvalo takve impresije da nije nadaleko čuvene gostoljubivosti tamošnjih domaćina.

Marokanska kuhinja je vrlo raznolika i bogata, a modaliteti se prilično razlikuju u zavisnosti od oblasti zemlje. U Marakešu je u osnovi berberska, sa osetnim uticajem afričke gastronomije, koju su za sobom ostavili crni robovi. U Fesu se oseća jak uticajAndaluzije, a Tetuan i Tangerna daleko su poznati po nekim svojim lokalnim specijalitetima. Na priobalju je ostao izražen uticaj portugalskih osvajanja (XV i XVI vek), a jevrejske porodice koje su se nastanile u Maroku takođe su infiltrirale svoje kulinarske običaje u marokansku kuhinju. Ipak, najveći uticaj ostavili su Arapi, koji su Maroko osvojili u VII veku.

Obed najčešće počinje nekom vrstom slane torte nadevene piletinom ili guščijim mesom, poznate pod nazivom pastilja, posle koje se poput „voza“ nižu različita jela začinjena širokim spektrom začina i neverovatnih aroma: jela od ribe začinjena korijanderom, pa tajin-jelo koje je dobilo naziv po poslužavniku u kojem se služi a koje je mešavina raznog povrća, zatim meshui-ovčetina na ražnju, pa kuskus i vazdušaste mekinje od žita kuvane na pari sa prelivom od mesa i povrća… Posle duže, obavezne pauze, dobićete kao desert voće ili slatki kuskus.

U Maroku se svaki ručak završava veoma jakim čajem od nane koji pospešuje varenje ili preslatkim čajem od badema koji se toliko puta pretače iz fildžana u fildžan da se na kraju, kada se sipa u staklenu čašu, na površini čaja stvori bogata pena.

Ova zemlja svakako može da se pohvali i vinima. Velike zasluge za to imali su i Francuzi, a pre njih Rimljani i Feničani. Međutim, kada su dobili nezavisnost od Francuske vinarstvo je gotovo zamrlo, sve do pre dvadesetak godina. Ulaganja vinara urodila su plodom, a pošto su iskoristili najbolje klimatske uslove u Severnoj Africi, pogotovo u okolini Fesa, nastali su sada poznati svetski brendovi, uglavnom crvenog vina. Marokanska vina pobrala su ozbiljne nagrade na evropskim sajmovima vina poslednjih godina, pa je vinarstvo u toj zemlji procvetalo. Ukoliko zaobiđete Kazablanku, na marokanskim vinskim turama možete za vrlo malo novca da degustirate prilično kvalitetna vina. U svakom smislu, Maroko je gastronomsko-vinska egzotika.

 

_MPP9582_resizeMarokanska salata od patlidžana

Za 4 osobe potrebno je:

-600 gr patlidžana

-100 ml maslinovog ulja

– 50 g luka

-3 čena belog luka

-4 kašike soka od limuna

-1 kašičica soli, mleveni biber

-1 kašičica šećera

Za posluživanje:

– 1 paradajz

-10-15 crnih maslina

-seckani korijander

Način pripreme:

Patlidžane oljuštiti i iseći na ploške, pa ih peći na zagrejanom maslinovom ulju s obe strane dok ne omekšaju. Pečene patlidžane ohladiti i zgnječiti. U pastu izmešati crni luk sečen na kockice, seckani beli luk, limunov sok, so, biber i šećer, pa sve to dodati ohlađenim patlidžanima. Sve zajedno još jednom dobro izmešati. Služiti na kolutovima paradajza ili tostiranom hlebu, sa seckanim maslinama i korijanderom.

 

_MPP9675_resizeMarokanska piletina sa limunom i maslinama-tagine (tajin)

Za dve osobe potrebno je:

Za marinadu:

  • 1 sveža crvena paprika (200 g)
  • ½ glavice crnog luka
  • 1 kašičica kajenskog bibera (može chilli u prahu)
  • 2 čena belog luka
  • 4-5 crnih maslina
  • 1 kašika narendanog đumbira
  • 2 kašičice cimeta
  • 100 ml maslinovog ulja

Za piletinu:

  • 400 gr pilećeg filea
  • 2 kašičice maslinovog ulja
  • 120 gr crnog luka
  • 1 kašika kurkume
  • 1 kašičica kima u prahu
  • 70 g zelenih maslina
  • 1 limun
  • 1-2 kašičice meda
  • 2 kašike seckanog peršuna
  • 1 kašika seckanog korijandera
  • so, biber

Način pripreme:

Crvenu papriku, seckani luk, kajenski biber, seckani beli luk, masline, đumbir, cimet i maslinovo ulje staviti u blender i krupno samleti. Piletinu iseći po želji, preliti pripremljenom marinadom od povrća, pomešati i ostaviti da odstoji 15-30 minuta. U tiganju na maslinovom ulju pržiti seckani luk, dodati kurkumu, kim i piletinu zajedno s marinadom. Dodati fond (supu), zatim i masline i limun isečen na ploške. Kuvati na srednje jakoj vatri 20-25 minuta. Pred kraj umešati med, peršun i korijander. Po potrebi posoliti, pobiberiti i ostaviti da odstoji 15 minuta pre posluživanja. Poslužiti sa kuskusom.

 

_MPP9540_resizeMarokanske kokos kocke

Sastojci:

– 100 ml kuvanog mleka

-120 g kokosovog brašna

-200 g šećera

-40 g putera

-2 kašike narendane korice limuna

Način pripreme:

U vruće prokuvano mleko dodati kokosovo brašno i šećer, dobro izmešati i napraviti kompaktnu masu, pa je navlažiti s malohladne vode. Vodu potom ocediti, a u masu umešati puter i limunovu koricu. Mali kalup obložiti pek papirom i naliti masu, a potom je preoblikovati (razvaljati) u četvrtasti oblik pleha. Dobro ohladiti i iseći na kocke. Služiti uz čaj, kafu ili kao osnovnu poslasticu.

This entry was posted in Hrana i vino and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Dezerti
Kulinarske destinacije - Sicilija
Izrael

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS