Enografija

Liban

panorama-4_resizePominjanje Libana u našoj zemlji retko koga asocira na vino, čak iako se radi o malo boljim poznavaocima. Takav stav u najmanju ruku može da se okarakteriše kao nefer, jer se vino u Libanu proizvodilo mnogo ranije nego u svim zemljama današnje Evrope. Ako ste nekad čuli za pojmove poput vina Starog i Novog sveta, morate ih uzeti sa rezervom, jer mnogi pod nazivom Stari svet podrazumevaju isključivo evropske zemlje. Međutim, Liban i te kako pripada grupi vinskih zemalja Starog sveta

 

Liban, turbulentna zemlja Bliskog istoka, s pravom može da se smatra kolevkom vinarstva, jer su prvi dokazi o proizvodnji vina na ovoj teritoriji stari oko 5.000 godina i potiču još iz vremena drevnih Feničana. Vino je tada putovalo iz istorijske luke grada Byblosa, preko Mediterana do Grčke, Italije (Rima) i Kartagine na severu Afrike, i razmenjivalo se za zlato i druge dragocenosti. Trgovina vinom je cvetala, a Liban je u to vreme bio vodeći proizvođač, tako da se može reći da je i vinova loza na sličan način putovala u te zemlje i tako posejala seme vinogradarstva i vinarstva koji su evoluirali do današnjih dana.

Ako zavirimo malo dublje u istoriju i Biblijske spise, naći ćemo i podatak da je Noa baš u Libanu nakon velikog potopa zasadio svoje prve vinograde. Pretpostavljeno mesto njegove grobnice takođe se nalazi u Libanu, u okolini mesta Zahle, a grad Cana u Južnom Libanu je prema Bibliji mesto u kojem je Isus pretvorio vodu u vino…

Feničani su, dakle, bili sjajni vinari i još bolji trgovci, međutim vojna doktrina i ratničke sposobnosti im nikad nisu bile na zavidnom nivou, pa su lako postali plen velikih sila i osvajača tog vremena. Prvo su Egipćani porobili ovu lepu zemlju, zatim Sirijci, Vavilonci, potom Grci, pa Rimljani. Međutim, najveći uticaj na ovu našu temu imao je dolazak Otomanskog carstva. Kako islam strogo zabranjuje i konzumaciju i proizvodnju vina, vinarstvo Libana našlo se u ozbiljnom ćorsokaku; zabrana se nije odnosila jedino za proizvodnju vina koje se koristilo u ritualne svrhe libanskih hrišćana, pa se tradicija ipak nekako očuvala.

Razvoj modernog vinarstva Libana, onakvog kakvog poznajemo u današnjem obliku, započinje sredinom devetnaestog veka, kada se gradi i prva komercijalna vinarija Ksara, a koja je i danas najveći proizvođač vina u Libanu. Centar današnje moderne vinske industrije nalazi se u okolini grada Baalbek, koji je svoje zlatne trenutke doživeo u vreme Rimljana, kada je i izgrađen hram posvećen vinu, tačnije bogu Bahusu, negde oko drugog veka pre nove ere. U okolini ovog grada nalazi se i dolina Bekaa, koja je danas centar vinogradarstva i vinarstva Libana. Tu se ne gaje samo vinske sorte,već i velika količina stonog grožđa koje završava direktno na trpezama potrošača.

Vrlo uska i duga dolina Bekaa, smeštena na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara, zaštićena je okolnim planinama od uticaja pustinje sa istočne i od kiša koje donosi Mediteran sa zapadne strane. Vinogradi se nalaze na padinama planina odmah iznad doline, a sami klimatski uslovi mogu da se okarakterišu kao idealni. U proseku, tokom godine ima preko 300 sunčanih dana, dok su prosečne godišnje temperature izuzetno umerene, pre svega zahvaljujući blizini Mediterana. Na većim nadmorskim visinama noćne temperature su dosta niže, pa grožđe ravnomerno dostiže punu zrelost, čuvajući svoju svežinu. Tlo je veoma raznovrsno i varira od krečnjačkog, peskovitog, granitnog, pa do ponegde i vulkanskog porekla.

U modernom dobu, libansko vinarstvo razvijalo se pod velikim uticajem francuske škole. Nakon Prvog svetskog rata i okupacije, uticaj Francuske bio je izuzetno snažan, mada ne treba zaboraviti ni francuske naseljenike koji su se ovde naseljavali tokom Krstaških pohoda. Njihovi potomci su nastavljali tradiciju i održavali kako kulturu i običaje, tako i vinarske tehnike. Jedan od takvih primera jeste i vinarija Chateau Musar, koju su osnovali potomci stare francuske porodice Hochars.

Razvoj libanskog vinarstva odvijao se neometano sve do osamdesetih godina prošlog veka, kada su započeli ratni sukobi na ovoj teritoriji. Naravno, to je dovelo do kolapsa kompletne vinske industrije, a vinogradi su se uglavnom koristili za proizvodnju stonog grožđa i nacionalnog pića Arak, neke vrste brendija aromatizovanog sa anisom.

Iako još uvek simbolično u smislu kvantiteta, vinarstvo u Libanu dobija sve veći zamah. Današnji zasadi zauzimaju nešto više od 15.000 hektara, sa ukupnom proizvodnjom od oko 150.000 hektolitara vina, a trenutno postoji oko trideset vinarija koje imaju komercijalnu proizvodnju. Takođe, libanska vina su sve prisutnija na internacionalnoj sceni i dobijaju sve veću popularnost i ugled, čak i među vinskim profesionalcima.

U poslednje vreme u libansko vinarstvo pristižu i brojne investicije iz Francuske, što kroz joint venture projekte što kroz podsticaje, a takođe i sve veći broj uglednih francuskih wine makera dobija honorarni angažman u libanskim vinarijama.

Uticaj francuske škole imao je velikog udela i u izboru sorti koje danas dominiraju u Libanu, a najveći deo zasada podignut je tokom francuske vladavine od 1920. do 1946. godine. Dominantne crne sorte grožđa su cinsault, carignan, mourvedre, grenache, alicante, cabernet sauvignon i syrah.

Većinu crvenih vina karakteriše puno telo, raskošni voćni karakter sa primetnim začinskim aromama. Kada bih morao da nađem poređenje sa nekim regionima Francuske, vina Libana bih opisao kao odličnu kombinaciju Bordoa i Rone.

Što se tiče belih vina i sorti, najzastupljenije su sauvignon blanc, ugniblanc, semillon i naravno chardonnay. Mogu ponekad da se pronađu i vina od lokalnih autohtonih sorti, poput merveh ili meroue. Stil belih vina je raznolik i varira od jako svežih sovinjona do kremastih šardonea, punog tela i uljaste strukture.

Osim belih i crvenih, proizvode se i kvalitetni i zanimljivi rosei, kao i penušava vina. Što se tiče sortnog sastava vina, vrlo često su u pitanju kupaže, kako u segmentu crvenih tako i u segmentu belih vina, mada se u poslednje vreme sve češće pojavljuju i sortna vina.

Jedna od najpoznatijih vinarija u Libanu je već pomenuti Chateau Musar, osnovan 1930. godine, koji je i dalje u rukama francuske porodice Hochar. Još jedno veoma veliko ime libanskog vinarstva jeste i Chateau Kefraya. Veliki pomak u kvalitetu ove vinarije dešava se devedesetih godina prošlog veka i od tada je kvalitet vina u stalnom usponu. Kefraya pod zasadima ima oko 300 hektara vinograda, koji su zasađeni sa skoro svim pomenutim sortama. I takođe, već pomenuta Ksara, koja je ujedno i najveći proizvođač vina u Libanu.

Kad je naše tržište u pitanju, potraga za vinima iz Libana veliki je izazov, možda i nemoguća misija; da nije restorana Byblos verovatno bi bilo nemoguće pronaći ih. Cene u restoranu iznose od 1.900 dinara za pitku crvenu kupažu Les Breteches, preko laganog rosea Myst de Chateau Kefraya od 2.100 dinara, pa sve do stvarno fantastičnog i zavodljivog Chateau Kefraya Rouga za koji treba platiti 3.900 dinara.

 

 

This entry was posted in Enografija and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Grčka crvena vina
Dolina Loare
DÃO

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS