Narod ili region možda i najbolje oslikava njegova gastronomska ponuda. Trpeza može da vam otkrije podneblje, geografsku strukturu, klimu, a ponajviše dušu ljudi.

„Tamo gde sunce večno sja…“ Makedonija, prelepa zemlja na jugu Balkanskog poluostrva

 

Prijatna klima Makedonije, koja je pod uticajem tople mediteranske struje koja dolazi dolinama reka bogatih izuzetno kvalitetnom vodom, jedan je od glavnih razloga zbog kojih ćemo na ovom podneblju susresti vrlo zdrave namirnice. Plodno zemljište, velika jezera i veliki broj sunčanih dana garantuju da povrća, voća, mesa i ribe ima u izobilju. Poljoprivredni sektor predstavlja značajnu privrednu granu Makedonije i nudi nam raznovrsne proizvode – agrume (citruse), grožđe, orahe, bademe, lešnik, pirinač, planinske čajeve… Veoma je zastupljeno prikupljanje i prerada šumskih proizvoda, od šumskog voća do pečuraka i lekovitog bilja, a o vinogradarstvu ne treba posebno trošiti reči, jer Makedonija odavno zauzima važno mesto na vinskoj mapi Balkana, naročito u smislu kvalitetnog grožđa i velikih količina proizvedenog vina. Meso je vrlo kvalitetno i veoma je cenjeno, pa su u makedonskoj kuhinji često zastupljeni teleće, pileće, jagnjeće i meso divljači.

Posebno se cene makedonski sirevi, kao što su beli sir i kačkavalj, a naročito ovčiji. Jogurt i mleko su odličnog kvaliteta, posebno kada znamo da se životinje hrane lekovitim biljem. Svako selo ima neku svoju tajnu u proizvodnji sira i mlečnih proizvoda, tako da postoje brojne varijacije u ukusima.

Što se tiče povrća, koje je generalno visokog kvaliteta upravo zahvaljujući mnoštvu sunčanih dana, crvena paprika dominira u makedonskoj gastronomiji. Gaji je svako domaćinstvo, tako da svaka kuća ima kao ukras razvučene vence crvene paprike na suncu na gotovo svakoj terasi, a ona je i obavezan sastojak makedonskih jela tokom zime. Od paprike se prave razne đakonije, pa se ona peče, suši, kiseli… O ajvaru ne treba posebno trošiti reči – sa sigurnošću možemo reći da je to balkanski kavijar, a kako smo bliži jugu Balkana, on je sve kvalitetniji. Ima tu još mnoštvo proizvoda, poput ljutenice, kiselog kupusa, raznih kompota i svakojakih zimnica sa tajnama koje domaćice nose u svojim srcima.

Turli tava, ljutenica, banica-zelnik, tarator, ohridska i pelisterska pastrmka, punjene paprike, pastrmajlija… samo su neki od brojnih vrlo ukusnih tradicionalnih specijaliteta Makedonije, koje svakako predvodi slavno gravče na tavče. Kad je reč o poslasticama, baklava je još uvek prepoznatljiv simbol, što je posledica uticaja sa istoka. Makedonska kuhinja kao bazu je imala miks grčke i turske kuhinje, mada su se s vremenom razvijali i neki originalni specijaliteti, tako da je danas prilično autentična.

Razvoj i budućnost Makedonije kao gastronomske destinacije svakako je u ekspanziji, a kulinari ove zemlje zavređuju veliko poštovanje u svetu, upravo zato jer se smatraju ambasadorima svoje tradicije i kulture. Na međunarodnim takmičenjima su veoma zapaženi, pa i nije mnogo začuđujuć podatak da je najbolji kuvar Mediterana za 2016. godinu chef Nikola Miškovski. Takođe, chef Boban Simonovski je poznato ime u kulinarskom svetu i izvan Makedonije.

Kada sam rekao da ljudi čine bogatstvo nekog podneblja, upravo sam mislio da na ovakav način mogu da iskažem veliko poštovanje prema Makedoniji i njenim ljudima. Kroz Makedoniju se peva i igra, nosi se ljubav u srcu kada se ide dolinom Vardara kroz vinograde, na obalama makedonskih jezera, kroz Tetovo, Bitolj, Prilep, Kičevo, Đevđeliju… Makedonija ima šta da pokaže i ispriča, a za priču su vam potrebni ljudi.

Da ova priča ne bi ostala na „lebu i soli“, pripremili smo tri karakteristična makedonska jela. I ne zaboravite: u soku paradajza iz Makedonije i ukusu crvene paprike sa vrelog vetra sve su vam priče ispričane. Samo zažmurite i na obali ste Ohridskog jezera, jer hrana je najlakši način da se otputuje tamo gde želite.

 

_mpp1046_resizePastrmajlija (makedonska pica) sa kiselim mlekom

Sastojci:

1 kg brašna

20 g kvasca

malo soli, mlevena crvena paprika

800 g svinjskog mesa

malo svinjske masti

Način pripreme:

Meso iseći na kockice prethodnog dana, posoliti, dodati mlevenu crvenu papriku i ostaviti ga u frižideru. Kvasac pomešati sa malo tople vode i brašna i ostaviti da se podigne. Zamesiti testo sa kvascem, malo soli i tople vode, da bude srednje jačine. Ostavite ga da se udvostruči. Podeliti testo na osam loptica. Svaku formirati u oblik čamčića – malo oklagijom, malo rukama. Ubaciti u testo kockice mariniranog mesa, premazati svinjskom mašću i peći na 180 stepeni C oko pola sata. Poslužiti uz domaće kiselo mleko.

 

_mpp1030_resizeČomlek

Sastojci:

1 kg junetine

1 kg arpadžika

7-9 čenova belog luka

250 ml belog vina

1 kašika šafrana

4 crvene paprike

1 kg mladih krompira

so, biber, vegeta

2 lista lovora

ulje

Priprema:

Iseći meso na veličinu arpadžika, začiniti vegetom i ostaviti pokriveno u frižideru tokom noći. Sledećeg dana prebaciti arpadžik i beli luk u zemljanu posudu, staviti preko toga meso, začiniti i preliti uljem i vinom, a zatim posuti šafranom. Poklopiti posudu, a ako posuda nema poklopac, staviti alufoliju. Peći u rerni zagrejanoj na 180 stepeni C oko dva sata. Pred kraj dodati blanširani mladi krompir i crvenu papriku, pa zapeći.

 

_mpp1015_resizeMakedonski čokoladni kolač

Sastojci:

220 g maslaca

100 g šećera

100 g smeđeg šećera

2 jaja

1 kesica vanil šećera

1 kesica praška za pecivo

300 ml mleka

350 g brašna

200 g mlečne čokolade

200 g čokolade za kuvanje

100 g džema od jagode

100 g lešnika

Priprema:

Umutiti jaja, dodajući šećer i smeđi šećer. Dodati brašno i mleko, a zatim prašak za pecivo i vanil šećer. U umućenu masu dodati čokoladu sečenu na kockice i sve zajedno zamešati. Ispeći na pek papiru na temperaturi od 180 stepeni C. Prohlađene kolače preliti džemom od jagoda i posuti ih drobljenim pečenim lešnicima.