Novi broj, Vinske priče

Marina Cvetić

Heroina vinske elegancije

Još od samog osnivanja vinarije Masciarelli pa sve do danas, inovativni duh zacrtan od strane Giannija Masciarellija beskompromisno odoleva vinskim konvencijama svake vrste. Uvidevši potencijal lokalnih sorti i teroara Abruca, bio je prvi koji je raskrstio sa tradicionalnim uzgojnim oblikom vinograda pergola, uveo zelenu rezidbu, kao i upotrebu barrique hrastovih burića za sazrevanje vina u podrumu. A od dana kada mu se 1987. godine pridružila Marina Cvetić, za samo nekoliko godina uspeli su da od vinarije Masciarelli, a naročito od linije Marina Cvetić, načine jedan od moćnijih italijanskih vinskih brendova. Razgovor sa Marinom upriličen je se na jednom specijalnom mestu, u impozantnom podumu zamka Semivicoli iz XVII veka, iz kog se Marina, sa nesvakidašnjom lakoćom i uživanjem, nosi sa 2.500.000 boca godišnje i 300 ha vinograda raštrkanih širom Abruca…

 

Koliko se u Vašim vinima oslikavaju karakteristike regiona Abruco, a koliko specifičnosti Masciarellija?

 

Abruco ima svoje specifičnosti koje su deo nas. Sa druge strane, vinarija Masciarelli ima neke svoje, kao i dinamiku koja nas uvek vodi napred. Imamo specifičan stil, pristup, dizajn… Pristup svemu što radimo, sa vinom i bez vina. Mislim da su u našim vinima podjednako zastupljene i karakteristike Abruca, kao i pečat Masciarellija.

 

Šta je suština Masciarelli pristupa?

 

Sve što radimo radimo našim očima, u skladu sa našom vizijom. Odnos prema vinu, ulju, hotelu… Sve radimo onako kako mislimo da je najbolje, što će nam omogućiti da dođemo do najboljih rezutata, odnosno proizvoda. Naša vina, ovakva kakva su danas, kreirali smo pre deset godina. Tada smo o tome razmišljali. Naš pristup je takav, da ne razmišljamo o vinima za naredu godinu, već o našim vinima za deset godina. Kakva će nam vina biti sledeće godine, o tome sada ne razmišljamo, o tome smo mislili pre devet godina. Možda je to Masciarelli stil. Radimo onako kako mislimo da treba. Ako bude dobro – biće dobro, a ako ne – nema veze, idemo dalje.

 

Kada ste razmišljali o stilu Vaših vina, da li Vam je bilo važnije da „ulovite“ suštnu regiona, teroara, ili jednostavno da proizvodite dobra, kvalitetna vina?

 

Mi svi mnogo putujemo i stalno učimo. Ovo je tradicionalan kraj, čak je i cela Italija takva, vrlo tradicionalna, a takvi moramo i mi da budemo. Važno nam je što smo iz Italije, iz Abruca, ali podjednako i to što smo Masciarelli. Naravno, taj naš stil svake godine prilagođavamo uslovima berbe. Ako su 2013. ili 2014. godina bile hladnije, takva će biti i vina, možda neće imati tako snažnu strukturu, ali će zato biti elegantna kao Masciarelli, a s druge strane, kada su veće vrućine vina će biti snažna, opet kao Masciarelli.

 

Koji segment u vođenju vinarije Vam je najinspirativniji?

 

Gde god ima prostora za inovaciju, da se ide napred, to me inspiriše, bilo da je tehnologija, vinarija, vinogradi, dizajn, finansije. Sve može da bude izazov i pokretač. Gde god možemo da zadovoljimo našu radoznalost, gde god ima prostora za eksperiment, mi u Masciarelliju se osećamo prijatno.

 

Imate liniju vina koja nosi Vaše ime. Da li to podrazumeva posebnu vrstu odgovornosti? Imate li osećaj da ako napravite neku grešku, čak i privatno, da će to uticati na vina Marina Cvetić?

 

Vina se uvek menjaju, kao posledica hemijskih procesa, dakle, sa ili bez mene. Vina Marina Cvetić oslikavaju tradiciju, berbu, ali i sazrevanje moje ličnosti i mog ukusa. Sve to nalazi se u svakoj boci vina Marina Cvetić. U svakoj boci imate i tu duhovnu dimenziju, koja potiče od čoveka ili žene koji ju je stvorio.

 

Većina vinara sa kojima sam razgovarao ističu svoju veliku strast, posvećenost. A onda od svega toga nekada nastanu velika vina, ali i veoma često takav rezultat izostane. Šta pravi tu razliku?

 

Pa ne znam, možda sve što rade treba da rade isto tako, ali duplo jače, odlučnije i istrajnje. Dakle, svu tu ljubav, strast, sve to puta dva. I to ne samo vinari, već čitav tim u vinariji. To znači da sve ono što vi osećate morate da prenesete i na sve svoje saradnike, na čitav tim. Moj cilj je da moj tim neguje istu strast, posvećenost i ljubav kao i ja. Koliko uspete u tome da na njih prenesete vašu energiju, toliko će bolji ili lošiji biti i vaš krajnji rezultat, odnosno vina..

 

Jedno od „zaštitnih lica“ vinarije jeste i zamak Castello di Semivicoli. Zdanje iz XVII veka, restaurirano, potpuno identično originalnoj građevini…

 

Neke stvari u istoriji ove vinarije ipak su se desile bez nekog velikog plana ili konkretne zamisli. Više zbog nagona, intuicije. Gianni je često ponavljao kako moramo da imamo svoj dvorac. Jednog dana je došao i rekao mi da nam je kupio dvorac. Iste večeri sam zvala advokata da me posavetuje kako možemo najbezbolnije da se razvedemo. Mesec dana se bukvalno krio od mene, spavao je po hotelima, u staroj porodičnoj kući. Danas nam ovo zdanje pomaže da na jedan drugačiji način ispričamo našu priču.

 

Šta sutra?

U sleće tri godine nastupiće velike promene u našim vinogradima, ali to naravno nije sve. Jer, mi smo Masciarelli.

 

This entry was posted in Novi broj, Vinske priče and tagged . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.
Bordeaux Primeur, millesime 2009
VieVinum 2014.
Ivan Bosiljčić

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrum Aleksić
  • Tikveš