„Sve može da se nauči, osim ljubavi prema vinu.“

Kada je Miloš Rajković daleke 1933. godine primio pohvalnicu od kralja Aleksandra I Karađorđevića  za najbolje vino, bilo je to prvo u nizu priznanja porodici sa možda najdužom vinskom tradicijom u Srbiji. Sve što su Rajkovići od tada radili uvek je bilo u jakoj vezi sa tradicijom, porodicom i dobrim vinima. Čini se da u vinariji Podrum Braća Rajković, koju vode braća Dragomir i Miodrag, i ne znaju drugačije.

Miodragu, advokatu, važnije je ono što je na papiru, dok brat Dragomir, inače profesor, zna da živa reč nema cenu i da i taj deo priče mora ići dalje. Ipak, obojica se često vraćaju vinskim korenima. „Naš otac Vladimir Dina Rajković po povratku sa studija vinogradarstva u Francuskoj 1962. godine doneo je sortu pino noar u Župu. Da nije bilo njega, ko zna kad bi ona došla kod nas“, kaže Dragomir Rajković. Ocu u čast, Rajkovići su posvetili svoj barikirani pino noar Dina.

U kreiranju vina podjednako učestvuju oba brata, vodeći pritom računa da se ne igraju sa dobrom porodičnom reputacijom. Ni u jednom trenutku, naročito ne u vinogradu. „Jedan čokot – jedna buteljka, tu nema odstupanja“, kaže Miodrag Rajković, podsećajući da o vinskom pedigreu porodice postoje pisani tragovi iz 1834. godine. Vinarija ima trinaest hektara vinograda, na jugoistoku Župe, čuvenog srpskog vinogorja. Ovo podneblje u velikoj meri definiše stil vina braće Rajković, posebno dve lokalne sorte – tamjanika i rskavac. Posebno ova druga. „Rskavac je autohtona sorta, koja je, ne znamo ni mi kako, u jednom trenutku postala prokupac. U ovom kraju do skoro nije mogla da se čuje reč prokupac. Rskavac je drugačiji, manje rađa, ima više tanina, grozd je manje zbijen.“

Od njega Rajkovići proizvode svoj Prince rskavac. Grožđe za ovo vino dolazi iz vinograda starih preko osamdeset godina, a vino odležava u drvenim buradima osamnaest meseci. Rezultat je ozbiljno, „muško vino“, baš po meri braće. Što se tiče tamjanike, Sofia je mirisno i sveže, verovatno njihovo najženstvenije vino. A ako neko misli da su braća smekšala, nisu, ni najmanje. Već 2013. vratila su stvari na svoje mesto i to jednom internacionalnom kupažom, vinom 33. Snažnim, kompleksnim vinom kreiranim povodom osamdeset godina od jednog za njih važnog jubileja: kraljeve pohvalnice.

Jedno je sigurno – Rajkovići ne zaboravljaju.

 

Rajković 33 2010

U prvom susretu sa ovim vinom dominira miris hrastovine, ali stajanjem na vazduhu značajno se otvara i pokazuje karakterističnu aromu sa notama veoma zrelog crvenog voća. Na ukusu je puno, sa izraženom aromom hrastovine i pregršt strukturalnih tanina. U naknadnom ukusu aroma asocira na tonove duvana i čokolade, pa tada ovo vino pokazuje svoju punu slojevitost.