Category Archives: Vinoskop

Vinoskop

Kreiranje stilova vina

Proizvesti dobro vino i prodavati ga po fer ceni više nije dovoljno, jer svetsko tržište vina je „arena“ u kojoj dominantnu ulogu imaju „princip razumevanja tržišta“ i „marketinška strategija“.

Proizvođači su, usled velike konkurencije i pojave vina iz Novog Sveta, sve više primorani da se okrenu potrošačima. Australijanci su bili u pravu od samog početka. Iako oni sami ne mogu da kontrolišu promenljive kao što su klimatski uticaj i sastav, odnosno tip zemljišta, njihova vina namenjena su za moderan, nekontaminiran ukus. Ceo članak »

Piše:
Foto:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Procena kvaliteta vina

Svedoci smo ubrzanog razvoja svetskog tržista vina – svakodnevno novi brendovi u ponudi, nove zemlje kao proizvođači, hiljade etiketa. Svakako je interesantno biti istraživač i probati stalno nova vina, eksperimentisati sa stilovima, regijama, tipovima vina. Međutim, javlja se nedoumica kako iz tog širokog spektra izabrati vino po sopstvenom ukusu, pogotovu što često kupujemo vina bez prethodne probe. Potrošačima je potrebna mala pomoć i što objektivnija smernica u izboru vina, a odgovarajuću možete naći u vodičima za kupovinu vina i specijalizovanim magazinima koji čitaocima nude selekciju proizvoda.

Ceo članak »

Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Šta ponuditi Evropi

U procesu pridruživanja Srbije Evropskoj zajednici neophodno je usaglašavanje zakona i regulativa, te i onih koji se direktno tiču vinogradarstva i vinarstva. Skorašnje odobrenje za izvoz dodatnih 8.000 hektolitara vina u zemlje EU, bilo je povod za mnoga pisanja i diskusije.

Ceo članak »

Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Barik vina

Prefinjene arome drveta

U poslednje dve decenije ponovo su otkrivene mnogobrojne prednosti sazrevanja vina u drvenim sudovima, a upotreba buradi postaje najižrazeniji trend u vinarskom svetu. Uticaj drveta na vino ima viseštruki značaj, te se drvo trenutno smatra neizostavnom komponentom u sazrevanju vrhunskih vina. Pošto je prilično skupa, ova metoda ne dopušta osrednjost i zato nije pogodna za primenu kod svih vrsta vina. Ceo članak »

Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Petit Verdot

Zaboravljeni bordoski začin

 

Petit verdot je autohtona sorta zapadnog dela bordoske vinogradarske regije, gajena u Medoku mnogo pre kabernea. Jedna je od pet tradicionalnih crnih sorti grožđa pomenutih vinogorja, ali je, kao i malbec, petit verdot vremenom izgubio na važnosti, dok su dominantniji u vinogradima Bordoa postali cabernet sauvignon, merlot i cabernet fran.

U prošlosti, peti verdo (petit verdot) korišćen je kao zacinska komponenta mnogih bordoskih kupaza. U povoljnim klimatskim uslovima, kada uspe da potpuno sazri, karakterisu ga izuzetno visok sadržaj antocijana (bojenih materija), meki tanini i arome egzotičnog voća i začinskog bilja. Međutim, i pored svih prednosti i dobrih karakteristika, tendencija da grožđe najčešće ne uspe da potpuno sazri u relativno hladnoj bordoskoj klimi, postala je uzrok frustracije mnogih proizvođača u regionu. Ceo članak »

Broj:
Piše:
Foto:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Berba 2007. u Srbiji

Berba

Od kada smo počeli da “brojimo berbe”, evo nam još jedne dobre u nizu. Godina puna sunca, topla, sa umanjenom količinom padavina, bila je neizvesna za vinogradare, ograničavajuća za vinare, a prva vina lako dopadljiva ljubiteljima. Subjektivno, ovo je godina rizlinga…

Ceo članak »

Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Carménère

Izgubljena sorta

Iako je karmenjer (carmenere) jedna od najstarijih bordoskih sorti grožđa, zbog otežanog uzgoja u hladnijim klimatima sa povišenom vlažnošću vazduha, gotovo da je isčezao iz evropskih vinograda. Benefit karmenjera, osim duboke crvene boje, ogledao se i u izrezenoj aromi u dobrim godinama, koja je varirala od herbalne do nota animalnog. Činjenica da za potpuno sazrevanje karmenjer zahteva više ukupne toplote nego li bilo koja druga sorta, kao i nesigurno zametanje ploda nakon cvetanja, uslovili su da karmenjer nestane iz evropskih vinogorja.

Ceo članak »

Broj:
Piše:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Malbec

Francuski Argentinac ili argentinski Francuz!?

Iako malbek (malbec) potiče iz Bordoa, danas samo četiri od ukupno 60 klasifikovanih grand cru satoa koristi ovu sortu u svojim kupažama. Iako je u Kaoru dominantna sorta, nakon velikog mraza 1956. godine gotovo da je nestao iz tamošnjih vinograda. Ceo članak »

Broj:
Piše:
Foto:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Španska magija iz tri reda buradi

Vinski profil

Jedinstvene arome i konstantan kvalitet, kao i vrlo interesantan istorijat njegovog nastanka, zaslužni su što je špansko pojačano vino sherry postalo jedan od najpopularnijih aperitiva, ali i dizestiva na svetu.

Ne zna se tačno kada je počela proizvodnja pojačanih vina, ali se zna da su Feničani još 1100. godine p.n.e. doneli proces vinifikacije na jug Spanije, koji je tako postao kolevka španskog vinarstva. Rimljani, koji su na to tle došli devet vekova kasnije, znatno su unapredili način vinifikacije. Ono što su Feničani i Rimljani radili Maori su tokom svoje vladavine srušili, ali ne u potpunosti. Uništili su “svega” dve trećine vinograda, dok su jednu trećinu ostavili za proizvodnju suvog grožđa koje je bilo namenjeno arapskim vojnicima (i od kojeg je najverovatnije nastalo slatko vino). Ceo članak »

Broj:
Piše:
Foto:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Kloniranje u vinogradima

Vinograd

Nepobitna je činjenica da se od lošeg grožđa ne može proizvesti dobro vino! Ali, sa velikom tačnošću (preciznošću) moze se reći da najbolje grožđe dolazi sa najboljih čokota.

Proizvodači širom sveta drže se ove tvrdnje kao nikada do sada, ponovo sadeći stare parcele, uz izbor sadnog materijala (klonova) koji je posebno podesan za njihov stil proizvodnje i najadekvatniji za posmatrane terene. Nekada je pri planiranju, odnosno projektovanju vinograda dovoljno bilo opredeliti se za odredenu sortu (i pogoditi!), cabernet sauvignon, na primer. Međutim, nametnulo se novo pitanje: “Koji klon, odnosno klonove, dotične sorte izabrati?” Ceo članak »

Broj:
Piše:
Foto:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Eko-vinogradarstvo

Eko-Vinogradarstvo

U poslednje vreme jača svest o očuvanju životne sredine, što je primetno i u oblasti prehrambene industrije, a naročito u segmentu vinarstva i vinogradarstva. Ovaj trend manifestuje se u ponašanju i potrošača i proizvođača, pa tako sve češće susrećemo vinske etikete sa oznakama “bio” i “organsko”, koja su pri tom i sve popularnija.

Polako postajemo svesni sve štete koju smo planeti naneli zagađenjem, globalnim zagrevanjem, smanjenjem zaliha pijaćih voda, kontaminacijom zemljišta, zagađenjem vazduha, a posebno postajemo svesni činjenice koliko je opasan efekat zagadenja prirode na nas same. Smanjenjem “karbonskog otiska” i generalno smanjenjem otpada, počevši od svake osobe ponaosob, umnogome ćemo pomoći očuvanju životnog okruženja. U tom kontekstu vrlo je važna činjenica da se svakodnevno povećava svest o nezdravoj ishrani i o njenim mogućim posledicama. Ceo članak »

Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Činioci koji uslovljavaju kvalitet grožđa (II)

Teroar vs. klimatski faktori

Cinioci

Opisujući niz činioca koji posredno ili neposredno utiču na dinamiku promene posmatranih parametara u grožđu, njihovu sintezu i modifikaciju, kao i prelazak u vino kao finalni proizvod, pomenuo sam da su velike razlike u stavovima istraživača i proizvođača širom sveta. Primat se daje jednim ili drugim faktorima, a u ovom nastavku ukratko ću opisati ostale relevantne klimatske činoce – padavine, intenzitet svetlosti i zasenčenje, vetrovitost, kao i stvaranje specifičnih mezoklimata.

 

Ceo članak »

Broj:
Piše:
Foto:
Posted in Vinoskop | Comments closed
Vinoskop

Činioci koji uslovljavaju kvalitet grožđa (I)

Terroir vs. klimatski faktori

Zemlja

Decenijama se vodi polemika o tome koji činioci su najbitniji za kvalitet grožđa, odnosno vina. Predstavnici evropskog vinogradarstva, odnosno “starog vinskog sveta”, stalno ističu lokaciju na kojoj se gaji loza kao presudnu za klasifikaciju vina po kvalitetu, pozivajući se na dvo milenijumsko iskustvo i vraćajući se u doba Rimljana. Najjače dokaze i objašnjenje teroara  povlače iz Francuskog zavoda za zaštitu geografskog porekla, iza kojeg stoji viševekovna tradicija i iskustvo spajanja sorti loze sa podnebljem.

Ceo članak »

Posted in Vinoskop | Comments closed
  • Podrum Aleksić
  • VIRTUS