Naizgled uporedivo
Pogled na savršen pejzaž šumadijskog pobrđa, obojenog zelenom bojom maja, nije bio najveća senzacija tog dana. Na terasi poznatog hrama modernog srpskog vinarstva našlo se pedesetak viđenijih vinskih profesionalaca koji su svedočili jedinstvenom susretu trojice velikana. Kolektivni osećaj uzbuđenja je goste uveo u degustaciju koja se dugo očekivala.
Isprva mi je sve izgledalo kao nekakav duel u areni, u kome ćemo mi kao posmatrači odlučivati o naslovu pobednika. Sve dok utisak duboko izgrađenog odnosa između šumadijskog dvojca i velikana slovenačke vinske scene nije odagnao moju, pomalo banalnu misao.
Sa jedne strane je bio čovek koji je u relativno mladoj i neafirmisanoj vinskoj regiji stvorio neophodan kontinuitet. Kvalitetom je gradio preko potreban lokalni identitet koji povezuje prekinute niti bogatog istorijskog konteksta Šumadije kao vinskog regiona i Srbije kao drevne vinske zemlje. Sa druge je sedeo jedan od lidera verovatno najtalentovanije generacije vinara u nekoj ex-Yu regiji ikada. Kao autor stvorio je velika vina koja su potvrdila svetsku slavu Goriških Brda. Postao je deo međunarodnih razgovora o relevantnosti lokalnih, ali i velikih vina od internacionalnih sorti sa jakim pečatom svog autentičnog teroara.
Cilj ideje nastale u Šangaju 2024. godine bio je da višedecenijsko prijateljstvo Bože Aleksandrovića, Vlade Nikolića i Marijana Simčića, izgrađeno kroz zajedničku ljubav prema profesiji ilustruje otvorenim dijalogom. Zapravo, dijalogom njihovih vina na svojevrsnoj back to back sesiji. Smenjujući se u pažljivo osmišljenim parovima, čaša za čašom, razlike su se spajale u savršen međusobni sklad. Imao sam utisak da se pred nama simbolički otvara masivna zbirka priča iz duge i sadržajne zajedničke istorije, prvi put otvorene za javnost.
Razgovor su započeli uz Oplen iz 2023. i Ribollu Opoka Medana Jama Cru iz 2022. Prodoran i glasan izraz sortnosti rajnskog rizlinga, određen izuzetnom vertikalnošću koju su usmeravale konkretne i izražene kiseline, složio se sa elokventnom argumentacijom koju je u čaši iznosila rebula. Prva tema, o generalnom usmerenju stilistike i prepoznatljivosti dveju kuća razjašnjena je već na samom startu. Hirurška preciznost svojstvena vinariji Aleksandrović, u prvom flajtu je nadograđena kreativnom slobodom za koju Simčić živi.
Nadalje je bilo reči o izazovima koji prate rad sa jednom od najatraktivnijih belih sorti. Nije falilo žustrine ni u dijalogu o moćnim vinima koja ona stvara. Odgovore na mnoga pitanja o školovanju vrhunskog sovinjona ponudio je ekstrovertan, disciplinovan u stilu i savršeno kondicioniran zelenkasti Trijumf Gold iz 2024. Nakon njega, neophodna aeracija Sauvignon blanc Cru Selection-a doprinela je da se u prilično slobodnom, otvorenom i voćnom, ali značajno zrelijem u izrazu, prepozna i najtananija finesa. Postoji jedan gospodski ton u ovom vinu koji pokazuje da sauvignon blanc s vremena na vreme ipak može biti ogrnut mekim kašmirskim šalom, kakva mu je bila tekstura, a da pritom ni najmanje ne izgubi na prepoznatljivosti i karakteru.
Usledio je prilično dinamičan Sauvignon Vert Opoka Ronc Zegla Cru iz 2022. godine. Sa sobom je nosio veoma jaku poruku iz Goriških Brda. Lokalni značaj ove sorte je inspirisao je mnoge talente regije da stilistiku usmere ka lokalnim odlikama zemlje u kojoj se rađa. A Marjanov odnos sa vinogradom iz kog dolazi sirovina za ovo vino, prevazilazi fascinaciju geološkim aspekatima koji utiču na kvalitet roda. Ona zapravo ulazi u sferu dubokih emocija, jer je to najstariji i najdraži vinograd kojim Simčić raspolaže. Pre 100 godina ga je u neposrednoj blizini njegove kuće zasadio Marjanov guru, deda Teodor. Na ovu priču se nadovezao Trijumf Gold iz berbe 2023. Svojom slojevitošću i snagom kakvu samo sauvignon blanc iz Šumadije može da pokaže, maestralno je dodao na argumentaciji da je teroarska konstanta verovatno najvažniji faktor u stvaranju velikih vina.
Pinot Grigio Ramato Cru Selection iz 2024, stilistički perfektno odeven u tonove ćilibara, nudio je prilično sadržajan, donekle komplikovan stil duže maceriranog belog vina. Tekstura i zaostali utisak nakon gutljaja oduševio me je na neki potpuno novi način, što mu je inače manir. Radi se o vinu koje je veoma široko, intelektualno argumentuje svoju poziciju na vinskim kartama, dok je sa druge strane Harizma iz 2020. već dobila na raskošnom aromatskom izrazu. Prefinjena tekstura dodaje na prvobitnom utisku i ostavlja veoma efektan utisak na mene. Smelo je isticala verovatno najlepše lice do sada.
U nastavku je priča otišla u vrlo komplikovan ton. Praktično je bilo nemoguće izmeriti težinu i snagu opšteg utiska koja su na mene ostavila dva remek-dela. Chrdonnay Opoka Medana Breg Cru iz 2022 i sa druge strane nešto stariji Aberdar Superior iz 2020. To je bio širok i u svakom smislu sadržajan nastup ovog para. Da smo se zaustavili samo u tom delu imali bismo gotovo savršen dan sa degustacijom vrednom pamćenja. Naravno, to nije bilo moguće, jer su oba proizvođača u svojim bogatim karijerama stvorila mnoga velika crvena vina, spektakl je tek usledio.
Prefinjenost i finese u Pinot Noir Opoka Medana Breg Cru iz 2022. u celom događaju je bila zaista jedinstvena. Nivo detalja u aromatskom profilu koje je ovo vino iznosilo pred nas moglo se pratiti satima, iznova produbljujući prethodno stečen utisak. Na to se nadovezivao Trijumf Noir, nešto mlađe vino iz 2024, takođe ozbiljan primer ove velike sorte. Svežina u aromatskom profilu je otkrivala potpuno drugačiju stilistiku uslovljenu višom nadmorskom visinom, većom razlikom dnevno-noćnih temperatura svojstvenih Šumadiji. Takođe finu, sofisticiranu, ali upornu, izrazito voćnu, potpuno razumljivu stilsku sliku Tijumf Noir je gurao vrlo uporno, nekako inadžijski.
Usledio je kolosalni razgovor dva teroara, sposobna da stvore velika, moćna crvena vina. Mišićave izvedbe crvenih teškaša iz iste, 2020. berbe, ostavljale su utisak koji je bio daleko ozbiljniji od sirove snage. Višeslojnost, pored ozbiljnog potencijala za odležavanje, bili su glavni argumenti koje su izražavali vršnjaci Regent i Merlot Opoka Medana Breg Cru. Specifičan potez –Medana Breg Cru je merlou donela izuzetnu dubinu, pomalo atipičan, vrlo diskretan herbalni štih, toliko jedinstven da se ne može uporediti ni sa jednom, meni poznatom formom ove sorte. Šumadinac je sa druge strane disciplinovano nosio zamisao Vlade Nikolića i jasno se izražavao ulazeći u čula pravolinijski i sve kompleksnije kako se vreme približavalo finalu današnjeg spektakla.
Numerals Unico M iz 2020. godine i njegov pratilac, Rodoslov Grand Resrve iz 2021. pored superiorne tehničke izvedbe pokazali su nesalomivu želju vinara sa ovih prostora da stvore velika, ultimativna vina. Oba još uvek mlada, izrazito potentna, naglašavala su sopstvenu snagu i nesalomiv potencijal za odležavanje. Aromatski naboj kod Rodoslova je na čas otvarao svoje klastere, namah ih potpuno zatvarao mirisom grafita i baruta. Numerals Unico M se upredo otvarao nešto smirenije, razlažući strahovito kompleksnu piramidu mirisa. Dobro balansirana struktura kod oba vina bila je postavljena na izuzetno visoke lestvice. Svi gradivni elementi su pokazivali vrhunsku potentnost. Jedna od mojih podebljanih teza u degustacionoj belešci je pamtila ustisak da za oba vina drinking window dolazi tek za desetak godina. Sjedinjena impresija oba vina produžavala se u duboko trajanje zaostalog ukusa koje je krunisalo na svojevrstan način ovu spektakularnu degustaciju.
Na kvalitetu i prestižu ovog događaja je doprineo prateći aspekt koji je u logističkom smislu bio izazov i za značajno afirmisaniju kuvarsku bandu. Svaki par vina pratila je pažljivo odabrana i odlično uparena sekvenca iz kuhinje vinarije Aleksandrović. Momci su lokalne namirnice i proizvode šumadijskih dobavljača savršeno formulisali u perfektan prateći meni. Svako od gostiju je izdvojio svoj favorit kod uparivanja, a moj perfektan meč bio je drugi par vina sa perfektnom salatom u kojoj je koziji sir odigrao glavnu rolu. Dva pinoa sa jagnjećim ćevapom bili su maestralan spoj, dok je biftek-taljata poslužila kao savršen alat za otključavanje tajni poslednjeg para, razvijajućih crvenih vina.
Pozitivan naboj s početka događaja koji je ispunjavao svakog od nas, pomešan sa očekivanjima, predikcijama i ponekom predrasudom, promenio se i pretvorio u pravu hedonističku katarzu. Emocije sa kojima su trojica vinara interpretirala sopstveni doživljaj vinograda za koje su vezani, te odnos prema lozi sa kojom proživljavaju nepredvidivu vinarsku sudbinu je zapravo bila ultimativna senzacija tog dana. Da bi se osetio ukus svih razlika u filozofiji i efekata drugačije zemlje kojoj ove dve vinarije pripadaju, neophodno je pobediti sebe i apsolutno odbaciti potrebu za poređenjem velikana. Dva sveta savršeno spojena u celinu nisu bila uporediva ni sa čim. Kao što niko od nas nije mogao uporediti onaj zeleni šumadijski pejzaž sa trenutnom slikom povečerja. Slika sela ispred nas je bila oslikana jarkim koloritnim detaljima neba i tu i tamo, skoro nasumično, razbacanim motivima domaćinstava blagoslovenih mirom šumadijskih blagih brda. I verujte mi, ta terasa je zaista posebno mesto.
