Nakon dovoljno stečenog iskustva, Nebojša Aleksić danas odlučnije nego ikad predvodi vinariju Temet, na njenom putu ispitivanja granica podneblja, oslonjenom na dva, za njega ključna mesta – vinograde Beli kamen i Ključ. Njegovu fascinaciju teroarom Lozovika primetili smo i tokom našeg nedavnog susreta u vinoteci Berba, tokom kog su se reči kao što su vinograd, autentičnost i priroda mogle čuti mnogo više puta nego jednom.
Da li možete da izdvojite neki trenutak ili događaj iz prošlosti koji je presudno uticao na ono što je Temet danas?
U odrastanju čoveka, samim tim i vinarije i vina, ključni faktor je vreme. Možete da kupite najbolju opremu, sagradite zanimljiv objekat i uposlite najbolje ljude, ali vreme ne možete da kupite.
U tom vinskom odrastanju upoznajete teroar, upoznajete sebe i potencijal zemljišta. Na tom putovanju prepunom izazova postoje mnogi trenuci kada je potrebno da se donese neka odluka.
Ne mislim da jedan detalj ili trenutak može presudno da utiče na razvoj, već je to zbir mnogih malih odluka – kockica, koje treba da formiraju jednu veliku kocku. Ali čak ni tada nije gotovo, jer ta kocka mora s vremenom da se brusi kako bi se zaoblila i tek onda zakotrljala.
Prvu fazu u radu vinarije Temet obeležila su moderna vina, pristup i estetika, a danas, čini mi se da su autentičnost i teroar ključne reči. Da li se varam?
Kada su prva vina Temet predstavljena tržištu 2012. godine, tada je bilo moguće učiti na greškama prethodnika, ali istovremeno i biti inovativan – u dizajnu, sortimentu, stilu.
Negde smo prepoznati po modernijem pristupu, pre svega u segmentu estetike i stila vina, ali i nastupa na tržištu. Danas smo posvećeni istom pravcu estetike, ali smo u odrastanju prepoznali tri različita teroara i proizvodimo vina isključivo osluškujući prirodu, uz organski uzgoj grožđa.
Vreme nas je naučilo sa kojih pozicija možemo da izvučemo maksimalan kvalitet za single vineyard vina. Volim da kažem da tradicija nije u nama, već u zemljištu.
U vezi sa autentičnošću, rekao bih: „Ili jesi, ili nisi“. Biti drugačiji po svaku cenu je wannabe, a to vinoljupci prepoznaju.
Da li mislite da je visok stepen koji ste postigli u dizajnu i celokupnom vizuelnom identitetu na neki način „zapretio“ da preuzme slavu koju je kvalitet vaših vina definitivno zaslužio? Da li je bilo izazovno postaviti kvalitet u fokus diskusije o vašim vinima?
Nije da nije bilo izazovno. Od komentara „to je moderno i samo za kafiće“ (kod nekih starijih ugostitelja), do „to je više marketing“ i slično. S vremenom, kada ljudi upoznaju vas i vaš pristup, a naročito kada probaju vina, onda počinje da preovladava razmišljanje: „Ako se toliko bave detaljima u dizajnu, koliko li posvećenosti ima u vinu“.
Ljudima je teško ugoditi, ali nikada se nisam opterećivao abrovima. Nisam želeo da pravim vina za tržište i dodvoravam se trendovima, već da pravim vina u skladu sa podnebljem i svojim karakterom, da tražim konzumente sličnog senzibiliteta.
Moj pristup je – uzeti najbolje iz tradicije i gledati u budućnost, stvarajući duh vremena koje dolazi. Naši konzumenti to razumeju, a neki drugi… možda nekad.
Kada bismo se igrali vinskih asocijacija, Temet je za vas?
Neiscrpna ljubav i strast, putovanje – jednom rečju, život.
A Lozovik?
Mesto gde Šumadija ljubi Pomoravlje ili obratno. Tri Morave. Ključ voćnog karaktera prokupca i morave. Beli kamen, koji ističe njihovu mineralnost.
Kada biste mogli da vašu vinariju ili vina poistovetite sa nekim umetnikom, ko bi to bio?
Pol Sezan.
Deluje mi da ste trenutno posebno fokusirani na Lozovik Cru, vina koja veoma dobro preslikavaju odlike svojih vinograda.
Lozovik Cru vina predstavljaju tri brenda: Ključ (ujedno i naziv vinograda), sa single vineyard vinima od prokupca i morave. Zatim Beli kamen (takođe naziv vinograda) – single vineyard prokupac, morava, merlot i syrah. I na kraju Ergo (kupaže): prokupac i cabernet sauvignon, morava i chardonnay, morava i pinot noir (penušavo vino). Dakle, marriage srpskih i francuskih sorti.
Lokalne zvezde Ključ Morava i Ključ Prokupac su relativno nova vina, kako na njih gledate?
Linija Ključ je kreirana kao naša želja da stvorimo vina sa jasnim identitetom i za publiku koja u vinu traži nešto više. Više karaktera, više razumevanja i na kraju više doživljaja. Ključ je jedinstveno iskustvo i mnogo više nego samo proizvod.
Koje situacije biste preporučili kao idealne za ova dva vina?
Ključ vina na neki način žive svoj život potpuno nezavisno od vremenskih prilika ili vrste hrane. Nekome će dati sve, a svakom bar nešto.
Kako vidite budućnost sorte prokupac? Da li ima potrebe za konsenzusom između proizvođača o njegovoj stilistici?
Konsenzus svakako, naročito po pitanju promocije srpskog vinarstva i lokalnih sorti. Ipak, smatram da je različitost u podnebljima naše bogatstvo i šansa da pokažemo različite mogućnosti prokupca. Ako je uticaj teroara, prema mom shvatanju, 60% u jednom vinu, potrebno je još 40% dopuniti znanjem i posvećenošću u kontinuitetu, ali i talentom koji ističe autentičnost vinara.
Dakle, izaći iz okvira – jer kreativnost je slobodna ili ne postoji.
Da niste tu gde jeste, u kom vinskom regionu sveta biste voleli da pravite vina?
U Burgundiji u Francuskoj i na Peloponezu u Grčkoj.
Kako vidite budućnost vinarije Temet i njena vina?
Kao razvoj vina od autohtonih sorti – morave, prokupca i jagodinke, promociju srpskog vinarstva worldwide i pozicioniranje vina po svetskim vinskim metropolama.
