Desna ruka vina

Vrhunski profesionalni vinski aksesoar, a naročito vinske čaše, postao je gotovo standard na domaćoj vinskoj sceni. Velike zasluge za to pripadaju Nemanji Niketiću, koji je kao dugogodišnji menadžer prodaje za Srbiju najboljeg proizvođača vinskih čaša, kompanije Riedel, godinama ulagao ogromnu energiju u edukaciju svih aktera vinske scene.

Visok stepen profesionalizma, poslovne etike i pozitivne energije i dalje su njegov zaštitni znak, pa i nije čudno što je sa svojom firmom 5 Senses distribution postigao veliki uspeh i kao uvoznik nekih veoma atraktivnih etiketa.

 

Kako biste opisali današnje vinsko tržište u odnosu na njegove početke?
Evidentan je ogroman napredak na gotovo svim poljima. Govorimo o jednom relativno kratkom periodu za svet vina, znajući da neke zemlje i regije grade reputaciju i stil decenijama i vekovima. Kod nas se sve nekako brzo izdešavalo, pa je moj utisak da nisu svi segmenti vinskog posla napredovali podjednako. Mnogo toga dobrog je urađeno, ali i dalje imamo prostora da napredujemo.

 

Šta su trenutno najpozitivnije stvari na našoj vinskoj sceni?

Ono što moramo da naglasimo jeste kvalitet vina koji je, u proseku, veoma visok. Međutim, meni je najpozitivnije to što poslednjih godina vidimo veliki pomak u kreativnosti i odstupanju od one tradicionalne, sigurne proizvodnje. Primećujem da vinari sve više eksperimentišu i testiraju nove tehnike, stilove i sorte grožđa, što doprinosi prelasku tržišta na neki viši nivo. Pomenuo bih i krajnje konzumente, odnosno ljubitelje vina koji shodno tome postaju gladni noviteta, uvek traže nešto novo, zanimljivo i drugačije.

 

Šta su najveći nedostaci?

Premali izbor svakodnevnih vina cenovne kategorije od 600 do 1.000 dinara, koji kod nas skoro i da ne postoji, u tom segmentu imamo dominaciju uvoznih vina. Na to se direktno naslanja i manjak vinogradarskih površina. Verujem da će u budućnosti, sa širenjem vinograda i kako konkurencija bude jačala, taj segment biti bogatiji na radost svih ljudi koji bi voleli da popiju korektno vino za ne tako velike sume novca.

 

Na kom polju  tvoja firma 5 Senses distribution deluje nejubedljivije? Šta su vaši aduti? Distribucija vina, kvalitetan portfolio, podrška vinskim manifestacijama, restoranima, ponuda vinskih čaša, blizak odonos sa poslovnim partnerima?

Rekao bih sve od navedenog, ali poseban akcenat je na odličnom odnosu sa našim poslovnim partnerima. Smatram da je to ključ uspešnog poslovanja u ovoj branši. Ipak je ovo posao koji se radi sa ljudima i sve je mnogo lakše kada postoji uzajamno poštovanje i dobra energija.

 

U kom od navedenih segmenata vi  lično najbolje osećate?

Baš u pomenutim odnosima, jer kao prvi čovek naše firme uvek se trudim da imam najbolje moguće odnose sa ljudima sa kojima sarađujemo. Osim toga, rekao bih da je ponuda vinskih čaša i drugog aksesoara segment u kom smo izuzetno jaki, kao i podrška vinskim manifestacijama, gde smo kroz sve ove godine stekli veliko poverenje svih organizatora.

 

Najuzbudljiviji projekat na kojem ste radili?

Najuzbudljiviji definitivno su bili projekti razvoja u direktnoj saradnji sa kompanijom Riedel. Kao što znate, to su čaša za Prokupac, kao i rakijska čaša koja je nedavno lansirana. Ne bih da ulazim u detalje, ali veoma sam ponosan što sam učestvovao u tim projektima i dao svoj doprinos. To su velike stvari u svetu vina, ako gledamo sa globalnog aspekta marketinga i brendinga.

 

Najbolje vino koje ste ikad probali?

Izuzetno teško pitanje za svakog istinskog ljubitelja vina. Ne postoji najbolje vino iz moje perspektive, uživanje u vinima vezujem za trenutak i društvo. Dešavalo se da neka od najvećih svetskih vina ostave prosečan utisak, a da sa druge strane neka mnogo manje poznata vrhunska vina u pravom društvu budu spektakularna. Neretko je razlog za tako nešto i pogrešna i neadekvatna čaša.

Top tri domaće vinarije po tvom ličnom, ne obavezno i objektivnom ukusu?

Taman sam pomislio da smo završili sa teškim pitanjima. Vrlo je nezahvalno izdvojiti samo tri vinarije, jer imamo mnogo vinara koji zaslužuju da budu pomenuti. Ne bih voleo da se bilo ko uvredi, niti da bilo koga omalovažim. Imamo pregršt manjih bisera, poput Radovana i njegove Župljanke, koja je bila pravi bum na tržištu, zatim vinarija Katanić iz Kragujevca koja tek širi svoje pozicije, ali tu je i sveto srpsko trojstvo velikih vinara i pionira Aleksandrović, Radovanović i Kovačević uz mnogobrojna nova imena. Znam da čitaoci ne vole politički korektne odgovore, ali sve je stvar perspektive i zavisi na osnovu kojih kriterijuma pravimo rejting. Lično, ne mogu da izdvojim samo tri, što pokazuje koliko smo napredovali, ali i to da smo i dalje u procesu rasta i razvoja.

 

WS: A kada govorimo o ex-Yu regionu?

Za Sloveniju to su dobro poznata imena, poput Simčića i Movie, ali i meni lično omiljenog Sanctuma. U Hrvatskoj, rekao bih da Istra prednjači u popularnosti, naročito ako posmatramo hrvatska vina na našem tržištu. U Crnoj Gori izdvojio bih vinariju Patrimonio, čija vina su me najprijatnije iznenadila, Vukoje i Jungić u BiH, a Tikveš, Kamnik i Bovin u Makedoniji. Vidite i sami da nije nimalo lako. Nije čudo što se sve veći broj vinskih profesionalaca i medija sve više fokusira na ex-YU.

 

WS: Kako vidiš domaću vinsku scenu za pet godina?

Nek nam je Bog u pomoći. Iz ove današnje perspektive stvari nisu nimalo slatke. Deluje da je pred nama teži period i biće velike borbe za svaku prodatu bocu, jer situacija u ugostiteljstvu nije najsjajnija.

 

WS: Kada biste mogli da se vratite dvadeset godina unazad, šta biste uradili drugačije u vinskom poslu?

Akcenat bih stavio na edukaciju. Kad kažem edukacija, mislim na apsolutno sve segmente vinskog posla. Od vinograda, pa sve do boce, čaše i servisa. Spomenuli smo da je mnogo toga urađeno, ali postoji i dalje određeni disbalans. Neki segmenti su napredovali više od drugih.

 

WS: Imaš li neki savet za gradske restorane, kao bi se situacija na vinskom tržištu makar malo popravila?

Sve češće u razgovoru sa ljubiteljima vina i ljudima koji se kreću po restoranima slušam komentare na cene i restoranske marže. Ne bih se pravio pametan i delio neke avangardne savete. Jednostavno, biće potreban dodatan napor da se cene malo koriguju i približe širem auditorijumu, kao i da se kroz edukaciju gosta i sam servis opravda novac koji treba da ulože.

 

WS: A za domaće vinarije?

Da pronađu način da se pozicioniraju u tom cenovno popularnom segmentu od pet do osam evra. Verovatno je to širenje vinograda, jer vidimo da su u tom segmentu najkonkurentije zemlje koje imaju mogućnost da proizvedu veće količine. Mala vinarija u Španiji je ona koja 50 hektara, a u Srbiji hektar i po. Ne moramo dalje da diskutujemo.

 

WS: Da li je i koliko je naša vinska scena sazrela poslednjih godina, kada se uzme u obzir razumevanje značaja adekvatnog izbora vinskih čaša?

Jeste, i to dosta. Usudio bih se da kažem da smo u tom segmentu među najboljima u čitavoj Evropi. Kad god putujem, uglavnom po odličnim restoranima i vinarijama dobijam neke prosečne čaše za degustaciju i uživanje u vinima. Deluje da smo u tom segmentu pri vrhu, jer naši somelijeri, restaurateri i vinari razumeju značaj kvalitetne sortne čaše.

 

WS: Šta za tebe znači kvalitetna distribucija u sektoru vina?

Da mi kao distributeri uradimo kvalitetnu, tačnu, brzu i preciznu logistiku. Da imamo proizvode u portfoliju koji su odličnog odnosa cene i kvaliteta, kao i da obezbedimo naplatu potraživanja. Eto anegdote niotkuda.

 

WS: Koga od tvojih kolega biste voleli da imate u svom timu?

Veliki je broj „vinskih faca“ sa kojima se družim i srećem tokom svakodnevnog kretanja po terenu. Vladan Stanojlović Kika je neko ko mi je prvi pao na pamet, jer je zaista napravio pravu malu revoluciju u organizaciji vinskih događaja. Izuzetan kreativac, veliki poznavalac vina i neko ko već godinama iznenađuje svojom neposrednom komunikacijom kroz sve što radi.

 

WS: Omiljena gradska vinoteka?

Vinoteka kao vinoteka, rekao bih OURS zbog specifičnog koncepta prodaje samo srpskih vina i rakija, a vinski bar u kome se najopuštenije osećam i koji često posetim je Hangla.

 

WS: Tebi omiljena vinska čaša?

Izdvojio bih seriju čaša Spigelau definition, a u njoj meni omiljenu Burdungy. Nema bolje čaše za taj novac.