Vinski Klub: Nenad Vučijak

„Silent partner“ vinskih uspeha

Vinari su odavno postali poznati vinskoj publici, neki od njih čak imaju i status vinskih celebrity ličnosti, ali svakako da vinska scena ne bi doživela ovakav progres da nema nekih ljudi čiji je rad i te kako važan, ali publici manje vidljiv. Jedan od njih je i Nenad Vučijak, u vinskim krugovima poznatiji kao Vučko, čovek koji iza sebe ima ozbiljan vinski CV, sa više od 30 godina iskustva u sferama vina i ugostiteljstva, sa radnim iskustvom u UK, Rusiji i bivšoj Jugoslaviji. Tokom karijere izgradio je snažnu mrežu saradnika – somelijera, urednika medija i vinskih novinara u regionu, koja, okupljena u agenciji Team 4 Wine pomaže vinarima da se profesionalno i strateški što bolje pozicioniraju na tržištu Zapadnog Balkana. Sa dubokim razumevanjem vinske scene u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, Vučko je jedan od onih aktera čiji rad nije baš lako definisati u jednoj rečenici, jer se spektar njegovog delovanja kreće u rasponu od organizovanja profesionalnih degustacija do lansiranja proizvoda i marketinških kampanja, ali recimo da su njegovi prsti umešani u mnoge aktivnosti koje vinsko tržište u regionu čine ovako dinamičnim i uzbudljivim, a nadasve kvalitetnim.

Van sveta vina, kreira nezaboravne događaje – od privatnih do korporativnih, po pravilu sa stilom, preciznošću i istančanim osećajem za potrebe publike.

WS: Kako biste opisali današnje vinsko tržište u odnosu na njegove početke?

NV: Danas je vinsko tržište dinamičnije nego ikada. Marketing je postao dominantan, a tržišni prostor sve konkurentniji. Ponuda je velika, mnogo je etiketa, ali malo istinskog interesovanja. Vreme koje kupac posveti jednoj etiketi drastično se smanjilo. U takvoj atmosferi samo vina sa prepoznatljivim identitetom imaju šansu da opstanu. To je realnost koju svakodnevno vidimo na terenu.

WS: Šta su trenutno najpozitivnije stvari na našoj vinskoj sceni?

NV: Najbolje je što se pojavila nova generacija vinara koja ozbiljno radi na sebi – spremni su da uče, eksperimentišu i grade sopstveni stil. To donosi novu energiju i vidljivo podiže kvalitet. Ta kombinacija znanja i ambicije pravi je motor budućeg razvoja.

WS: Šta su najveći nedostaci?

NV: Jedan od većih problema je previše novih etiketa. Vina se često predstavljaju bez jasne strategije – prodavci ili konobari više govore na osnovu svog ukusa i iz lične perspektive, a ne iz perspektive kupca, odnosno onoga što kupac želi. Često se previđa ko je stvarna publika, kako razmišlja i šta očekuje. I onda se dešava da vino ima potencijal, ali poruka ne dođe do pravih ljudi, pa onda i izostane rezultat. Zato nije retkost da se pravi ljubitelji vina razočaraju.

WS: Na kom polju vaša agencija Team4 Wine može najviše da pomogne?

NV: Team4 wine najbolje funkcioniše tamo gde se spajaju ljudi i tržište. Znamo kako region diše – od somelijera i distributera do novinara i kupaca. Pomažemo vinarijama da se predstave na pravi način, pravim ljudima i na pravim mestima, a to podrazumeva događaje, degustacije, PR, medije, profesionalne kontakte… sve ono što vinu otvara vrata.

WS: U kom segmentu vinskog marketinga se najbolje osećate?

NV: Najjači smo u organizaciji događaja i komunikaciji. Degustacije, prezentacije, lansiranja proizvoda – tu se osećamo najprirodnije. Znamo kako da okupimo pravu publiku, kako da vodimo događaj i kako da pravu priču prenesemo na ljude koji donose odluke. To je posao u kojem uživamo i u kojem imamo najviše iskustva.

WS: Najuzbudljiviji projekat na kojem ste radili?

NV: Svaki ima svoju draž, ali izdvojio bih projekte u Londonu, Moskvi i Beogradu – različita tržišta, različiti izazovi. Svi projekti tražili su dobru prpiremu, ozbiljnu organizaciju i jasnu strategiju. Trebalo je izgraditi ime i kredibilitet, a u tome smo odlični.

WS: Najbolje vino koje ste ikad probali?

NV: Tu listu bih mogao da menjam iz meseca u mesec, ali neka dobro pamtim – Solaia iz 2015, Sassicaia iz 2016 i Amontillado 1905 Solera Pérez Barquera. Ne samo zato što su sva tri vina dobila 100 Parkerovih poena, već i zbog dubine utiska koji su ostavila.

WS: Top domaće vinarije?

NV: Imamo više ozbiljnih, stabilnih vinarija – Aleksandrović, Kovačević, Erdevik, Radovanov… svaka sa svojim stilom. A privatno, volim da svratim i kod manjih proizvođača koji rade tiho, uporno i vrlo iskreno. To su mesta gde najčešće naletite na iznenađenje.

WS: A kada govorimo o ex-Yu regionu?

NV: U regionu volim nekoliko vinarija koje kombinuju tradiciju sa ozbiljnim pristupom – Movia, Meneghetti, Bibić, Roxanić. Svaka na svoj način pokazuje šta znači doslednost.

WS: Koja vinarija Vas je najviše impresionirala?

NV: Vinarije retko ostave snažan utisak same po sebi – ljudi su ti koji vas osvoje. Nedavno sam posetio Radovana Šumana i razgovor sa njim me podsetio na to koliko je važno kada se filozofija vina dosledno živi. To su susreti koji vas profesionalno pomere.

WS: Vinska anegdota koju ne možete da zaboravite?

NV: Ima ih, naravno, više – izdvojću jednu degustacijsku. Pre više od deset godina osnovali smo klub ljubitelja vina, odnosno Klub dobrih dečaka. Ideja je bila jednostavna: da sa prijateljima podelimo vina koja smo doneli s putovanja. Okupljali smo se svakog utorka. Na početku ide pregled ko je šta doneo, napravimo raspored i krenemo redom.

Jedne večeri jedan gost je rekao: „E, nećemo više tako! Sve vreme idemo pogrešnim redom. Daj nam prvo ta najbolja vina, dok sam još pri sebi. Svaki put kad dođemo do njih, već sam pijan i nemam pojma šta pijem! Šta me briga za kraj večeri kad sam već pijan!“

Naravno, pokušali smo da „okrenemo redosled“. Rezultat? Bio je to neuspeo eksperiment. Brzo smo shvatili da redosled postoji s razlogom.

WS: Da ste milijarder, kojih pet vina biste obavezno imali u kolekciji?

NV: Znajući sebe, sigurno bih imao konsultante koji bi mi pomogli da napravim kolekciju, ali gotovo sigurno bih tražio: Romanée-Conti zbog istorije, Petrus zbog doslednosti, Screaming Eagle zbog retkosti, Masseto zbog perfekcionizma i Penfolds Grange zbog stila koji je oblikovao celu jednu epohu. To su vina koja nose priču, ali i stvarnu kolekcionarsku vrednost.

WS: Kako vidite domaću vinsku scenu za pet godina?

NV:Verovatno će se razvijati kao i globalna: veliki će biti još veći, a mali će se profilisati kao majstori zanata. Voleo bih da vidimo više porodičnih proizvođača koji ostaju verni svojoj filozofiji – oni su najčešće pokretači kvaliteta.

WS: Kada biste mogli da se vratite dvadeset godina unazad, šta biste uradili drugačije u vinskom poslu?

NV: Više bih razgovarao sa ljudima, manje objašnjavao tehniku. Na kraju dana, vino se pamti po utisku, ne po analizi.

WS: Šta za Vas znači kvalitetan marketing u sektoru vina?

NV: To znači predstaviti vino tačno onako kako jeste – bez preuveličavanja, ali uz jasnu poruku onome kome je namenjeno. Dobar marketing povezuje podrum sa tržištem, vinariju sa pravim ljudima i potrošača sa vinom koje će razumeti. To je suština.

WS: Koga od Vaših kolega biste voleli u svom timu?

NV: Ljude koji vole svoj posao, koji umeju da komuniciraju, da prenesu poruku i da grade odnose. Karakter i pristup radu  je ključ.

WS: Omiljena gradska vinoteka?

NV: Ima više mesta gde rado svratim, uglavnom zbog interesantne, neubičajene selekcije vina, dobre usluge i, naravno, dobrog društva. To mi je važnije od adrese.