Magija Bordoa
Zamislite samo nepregledne brežuljke pod vinogradima, reku koja se lenjo proteže i putuje ka okeanu… I imate pred sobom dom jednog od najpoznatijih i najksupljih vina sveta – „Chateau d’Yquem“.
Ova velika vinarija i njena vina obavijeni su velom mistićnosti i kroz istoriju su praćeni mnoštvom lepih i romantičnih priča. Ipak, vratimo se na trenutak u vinograde. Kao i sve druge velike stvari na svetu i slatka vina Sauternesa nastala su slučajno, pre više od pola milenijuma. Upravo u vinogradu odigrala se ta čarobna igra prirode i čoveka, igra čiji je rezultat magično vino koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Istorija Chateau d’Yquema je veoma burna i u njoj i leži deo tajne vrhunskog kvaliteta ovog vina. Istina je da je priroda dala nesebičan doprinos razvoju i renomeu ove vinarije, ali nikako ne sme da se zanemari uticaj jedinstvenog teroira i pazljivo odabranih vrhunskih sorti, kao ni dvanaest generacija predanih vinara, ciji duh kao da je zarobljen u vremenu i pleše u svakoj časi Chateau d’Yquema.
„Chateau d’Yquem“ je zamak koji se nalazi u pokrajini Bordeaux u regiji Sauternes, i udaljen je nekih 40 kilometara jugoistočno od grada Bordeaux. Vinogradi Chateau d’Yquem nalaze se u blizini reke Garonne, oko čijeg se korita u rane jesenje zore rada nezna jutarnja izmaglica. Sunce i toplota daju dodatni podsticaj za razvoj plemenite plesni botryitis cinerea, glavnog „krivca“ za rađanje slatkih vina Sauternesa. I tada, kada botritis počne da deluje, voda iz bobica lagano nestaje a procenat šećera progresivno se povećava – berba može da započne. Berba u Sauternesu obavlja se u više krugova, jer vinari biraju samo najtrulije grozdove. Prosečna berba traje oko šest nedelja, a grožđe se bere u pet ili šest krugova. Nakon berbe i izuzetno jakog presovanja započinje alkoholna fermentacija, koja ponekad traje i više od dvadeset dana. Nakon fermentacije vino se ostavlja da odlezi u hrastu, od cega potice veliki deo plemenitih aroma koje krase ovo vino. U boce se puni tek nakon tri godine mirnog sna u harstovini. A nakon toga, Chateau d’Yquem ima vanredan potencijal starenja i veliki poznavaoči ovog vina kažu da se može razumeti samo kroz prizmu vremena. Deset, dvadeset, pedeset godina, pa i ceo vek odlezavanja, ovom vinu donose samo jos više lepote, šarma i mistićnosti.
Tokom svoje istorije „Chateau d’Yquem“ nije često menjao vlasnike. Kao prvi vlasnik imanja pominje se Jacques Sauvage, potomak lokalne plemićke porodice. On preuzima imanje davne 1593. godine i vec u to vreme postoje i pisani tragovi o postojanju posebnih vinogradarskih metoda, kao i kasne berbe.
Od tada kreće i uspon imanja, a najveće uspehe beleži pod sigurnom rukom jedne dame. Francoise Josephine de Sauvage d’Yquem je spletom nesretnih okolnosti ostala udovica Grofa Louisa Amedee de Lur Salucesa, cije se porodično ime i danas nalazi na etiketi Chateau d’Yquema. (Ako ste čitali tekst u prethodnom broju nameće se zaključak da je za nastajanje dobrih vina prvo potrebno ukloniti bogatog muza – prim.aut.). Mlada i ambiciozna žena preuzima vinariju u svoje ruke, gradi novi vinski podrum i daje svoj veliki pečat reputaciji Chateau d’Yquema. Priznanje za svoj rad, nažalost, dobija tek nakon svoje smrti 1851, kada je po čuvenoj istorijskoj klasifikaciji vina Bordeauxa iz 1855. godine Chateau d’Yquem svrstan u red Premier grand cru superieur.
Sve do kraja devetnaestog veka Chateau d’Yquem plovi mirnim vodama, da bi ga na početku dvadesetog veka dočekala dva teska iskušenja – posast filoksere i Prvog svetskog rata. Cela oblast Sauternes zapala je u veliku krizu, pa su se vinari dovijali na razne načine kako bi smanjili troškove. Počeli su da uvode chaptalizaciju (dodavanje šećera u grožđani sok), kao i odležavanje vina u staklenim sudovima. Porodica Lur Saluces, i tadasnji vlasnik Marquis Betrand de Lur Saluces, ostaju slepo dosledni vekovnoj tradiciji i filozofiji „Chateau d’Yquema“, ne dozvoljavajući primenu alternativnih metoda u proizvodnji Sauternesa.
Sve do osamdesetih godina proslog veka nisu cvetale ruže Chateau d’Yquemu, ali su doslednost i upornost urodili plodom. Ovo vino danas spada u red najpoznatijih i najskupljih vina sveta, a nedavno je Chateau d’Yquem iz 1787. godine dostigao cenu od 90.000 dolara.
I za kraj, citat iz knjige „Francillon“ Aleksandara Dime sina:
„Šta je najvaznije? Časa belog vina, ako je moguće Chateau d’Yquem…“.
Chateau d’Yquem je slatko vino sortnog sastava priblizno 80% semillon i 20% sauvignon blanc. Prosečna proizvodnja vinarije iznosi oko 65 hiljada boca kada su dobre godine, a kada vreme nije tako darezljivo, vino se uopšte ne proizvodi. Upravo ova poslednja činjenica najbolje objašnjava sustinu pobedničke filozofije ove vinarije. Vinogradi su površine oko 113 hektara, mada je u stalnoj upotrebi nešto manje od 100 hektara, a prosečni prinos je oko 900 kilograma po hektaru.