Vino francuskih kraljeva
Uz bogatu tradiciju jedne od od najpoznatijih svetskih vinarija „Chateau Lafite“ vezane su mnoge legende, a zbog toga što su ih obozavali evropski plemići i kralj Luj XV, vino Chateau Lafite je dobilo nadimak „vino za kraljeve“.
Francuska vinarija „Sato Lafit“ (Chateau Lafite) smeštena je na levoj obali reke Zironde, u oblasti Medok u severozapadnom delu regije Bordo. Prvi pisani tragovi o ovoj vinariji sežu do XIII veka, a ime Lafite potiče iz starog Gaskon jezika, u kome izraz la hite znači mali brežuljak. Po klasifikaciji Bordeaux vina iz 1855.g. Chateau Lafite pripada grupi od pet najsjajnijih zvezda u svetu vina i predstavlja san svih pravih ljubitelja i kolekcionara vina.
Početkom 17. veka vinariju „Sato Lafit“ otkupila je porodica Segur (Segur). Iako su vinogradi već postojali na obroncima brežuljka, Zak de Segur je glavnicu vinograda zasadio 1680. i tada počinje uspon ove vinarije. U prvoj polovini 18. veka Nikolas Segur uvodi nove tehnike u vinarstvu i plemstvu Evrope predstavlja svoje novo vino, koje nailazi na fantastičan prijem kod plemstva, kao i kod samog kralja Luja XV. Zbog toga Nikolas ubrzo stiče nadimak princ vina, a njegovo vino – vino za kraljeve. U 18. veku popularnost vinarije „Sato Lafit“ vrtoglavo raste, a njen čest gost i veliki ljubitelj ovih vina, bio je i nekadašnji američki predsednik Tomas Dzeferson. Inače, zvanično najskuplja flaša vina ikada prodata potiče upravo iz ove vinarije i pripadala je Džefersonu. Naime, radi se o boci iz 1787.g, koja je prodata na aukciji u aukcijskoj kuci „Christie“ za neverovatnih 160.000 dolara.
Nakon Francuske buržoaske revolucije sudbina „Sato Lafita“ postaje neizvesna. Porodica Segur gubi vlašnistvo nad vinarijom, koja ce za kratko vreme promeniti nekoliko vlasnika. Godine 1868. „Sato Lafit“ uplovljava u mirnije vode i dolazi u vlasništvo poznate familije Rotsild (Rothschild), i od tada nosi ime „Chateau Lafite Rothschild“.
Vinograd Lafite jedan je od najvećih u Medoku i prostire se na površini od oko 1 km2, a sastav vinograda po zastupljenosti sorti je sledeći: 70% cabernet sauvignon, 25% merlot, 3% gabernet franc i 2% petit verdot. Prosečna godišnja proizvodnja varira i kreće se u rasponu od 30.000 – 35.000 sanduka, od čega je 15.000 – 25.000 sanduka vino prvog roda.
U sastavu vina, u proseku, cabernet sauvignon je zastupljen sa 80 – 95%, osim u retkim godinama kao što je bila 1961, kada je sastav vina bio 100 % cabernet sauvignon. Fermentacija se obavlja u drvenim buradima, a vino odležava u novim hrastovim buradima oko 30 meseci, dok se filtracija vrši tradicionalnom metodom, sa belancetom jajeta. Osim Chateau Lafite, kao glavnog vina, u vinariji se proizvodi i takozvano drugo vino, koje pripada drugom rodu, i zove se Carruades de Lafite.
Vino Lafite krasi tamnorubin crvena boja, velika finoca i plemenitost, kao i veliki potencijal starenja. Poseduje arome zrelih crvenih ribizli, ljubicice, vanile, začina i hrasta na finišu. Odličan je pratilac pačetine, teletine, jagnjetine i svih crvenih mesa.
Antrfile:
Region Bordo podeljen je na više podregiona, od kojih je svakako najveći i najpoznatiji Medoc. Skoro sva vina iz ove oblasti su crvena, a dominantna sorta je grožđa je cabernet sauvignon, koja u kupazama ovih vina učestvuje sa 60-70%. Tlo Medoca je uglavnom sljunkovito i tek ponegde ispresecano ilovacom (glinom), što obezbeđuje jako dobru drenažu. Inače, zaravni Medoca nekada su bile jako loše mesto za uzgoj vinove loze, zbog čestog izlivanja reke Gironde.U 17. veku plemstvo je angazovalo holandske inženjere koji su uspeli da proseku drenažne kanale, čime su se stvorili idealni uslovi za uzgoj grožđa od kojih se proizvode jedna od najboljih svetskih vina.
