Globalna promocija italijanske kuhinje i vina u okviru V Nedelje italijanske kuhinje u svetu, deo je trajnog napora Italije da predstavi svetu neverovatnu raznolikost i kvalitet italijanskog vinskog podneblja. Beogradska kancelarija ITA/ICE, Italijanske agencije za spoljnu trgovinu pri Ambasadi Italije u Beogradu, preuzela je na sebe zadatak da ovim povodom našu javnost podseti na svu raskoš italijanskih vina iz dvadeset vinarskih regija, sa čak 590 autohtonih sorti vinove loze.

Vinska istorija

Kada su u osmom veku pre nove ere stari Grci prvi put zakoračili na tlo Italije, nazvali su je Enotrijom, ili „zemljom vina“. Istorija vinarstva u Italiji starija je i od Rimskog carstva i u ovoj zemlji postoje tragovi bavljenja vinom koji sežu četiri milenijuma u prošlost.

Vino se u kontinuitetu pravilo od doba Rimljana, preko Srednjeg veka do Renesanse, kada su bogati plemići i trgovci pretvorili dobro vino u statusni simbol, do modernog doba koje je donelo ogromne promene. U devetnaestom veku su unapređeni načini flaširanja i transporta rasuli slavu italijanskog vina širom sveta, koji je otkrio i zavoleo imena kao što su barolo, kjanti i marsala. Dvadeset, po vinskim filozofijama, vrlo različitih italijanskih regiona 1861. postali su deo jedinstvene države koja je počela da razvija svoj osobeni vinski identitet. Rast je naglo presečen pojavom parazita filoksere koji je gotovo uništio vinarstvo u Evropi. Šezdesetih godina prošlog veka nastupila je velika vinska obnova. Uspostavljeni su propisi sa ciljem očuvanja istorijskog vinskog nasleđa i garantovanja kvaliteta i porekla grožđa i vina. Danas Italija ima 334 DOC i 74 DOCG apelacije koje pokrivaju ogroman spektar klimatskih uslova, sorti i stilova vinarstva – možda i najraznovrsniji na planeti.

Prva zabeležena dobra berba u istoriji je mitska 121. godina pre nove ere, kada je, pišu istoričari, proizvedeno falernsko vino izvanrednog kvaliteta, u kome su pripadnici rimske elite uživali decenijama. Od severa Italije i regija Veneto, Friuli, Lombardija, preko Toskane i njenog neverovatnog spoja istorije i vrhunskog vinarstva, do vrelog juga gde se u regijama Bazilikata, Pulja, Kalabrija i Sicilija prave temperamentna vina sa dahom Mediterana, ova tradicija brižljivog čuvanja lokalnih vinskih identiteta održava se bez prestanka. Rezultat ovog pregnuća starog više milenijuma su vina koja su u sebi sabrala veštinu Italijana i njihovu strast prema lepoti, potom geografsku poziciju i klimu bez premca, i nevidljivi „faktor X“ koji vina iz ove zemlje čine vedrim, poletnim i nepogrešivo prepoznatljivim u svim svojim izdanjima.

Vinska statistika

U 2019. Italija je proizvela 47 miliona hektolitara vina;

Izvoz italijanskog penušavca porastao je 269% za 10 godina;

Sanđoveze je najpopularnija italijanska sorta, sa učešćem u 8 procenata u ukupnoj proizvodnji;

16 procenata italijanskih vinograda ima organski sertifikat;

U Italiji je ustanovljeno prisustvo 590 sorti vinove loze, a još više stotina čeka na katalogizaciju;

Belo vino ima udeo od 55% u ukupnoj proizvodnji;

Osam od deset najpopularnijih sorti u Italiji nastalo je na tlu Italije.

 

Nastaviće se …

Umesto pogovora

Ovaj tekst je deo promotivne on-line kampanje o italijanskim vinima, u okviru V Nedelje italijanske kuhinje u Srbiji, u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, u saradnji sa Ambasadom Italije.

V Nedelja italijanske kuhinje u svetu, koja se održava od 23. do 29. novembra 2020, ove je godine donekle izmenjena i prilagođena uslovima globalne pandemije, tako da će u nekim zemljama, gde uslovi to dopuštaju, biti organizovana i „in vivo“ i on-line, a u nekim zemljama samo u on-line formi, kako bi se postigli maksimalni rezultati u zavisnosti od situacije u pojedinim zemljama. U želji da se obeleži dvestogodišnjica rođenja Pelegrina Artuzija (Pellegrino Artusi), oca italijanske domaće kuhinje, ovogodišnje izdanje Nedelje italijanske kuhinje stavlja u fokus suštinski odnos koji povezuje italijansku gastronomsku baštinu i područje sa kojeg je potekla, a ideja vodilja se može sažeti u naslov „Znanja i ukusi italijanske zemlje, 200 godina od rođenja Pelegrina Artuzija (Pellegrino Artusi) „

Nastavljajući usaglašeni pristup manifestaciji, koji je obeležio i sva prethodna izdanja ove manifestacije, i ovogodišnja manifestacija je rezultat sinergije centralnih institucija, lokalnih zajednica, javnih i privatnih partnerstava, proizvodnih klastera i akademske zajednice, čija je zajednička misija:

– valorizacija enogastronomskih tradicija pojedinih regija i zona u Italiji, i u turističke svrhe, povezujući trodimenzionalnu projekciju Integrisane promocije (kultura, ekonomija, naučno istraživanje), a u saglasnosti sa Strateškim planom razvoja turizma 2017-2022 i trogodišnjim planom Nacionalne agencije za turizam 2019-2021 (ENIT);

– valorizacija Mediteranske dijete kao modela uravnoteženog načina života, ishrane koja pruža alternativu apstraktnim sistemima etiketiranja koji su bazirani samo na ukupnoj nutritivnoj vrednosti namirnica i koji klasifikuju, bez adekvatne naučne osnove, „zdrave“ i „nezdrave“ namirnice, nanoseći štetu reputaciji italijanskih tipičnih proizvoda i italijanskom izvozu;

– zaštita i valorizacija proizvoda sa zaštićenim imenom i poreklom;

– promocija italijanskih vina radi što boljeg pozicioniranja na međunarodnom tržištu;

– predstavljanje i internacionalizacija obrazovnih programa u saradnjih sa školama za hotelijerstvo i kuvanje, radi uspostavljanja dugoročne saradnje studenata i italijanskih kuvara, afirmišući upotrebu italijanskih kvalitetnih proizvoda;

– valorizaciija obeležavanja dvestogodišnjice rođenja Pelegrina Artuzija, autora prvog gastronomskog traktata ujedinjene Italije „Kulinarska veština i umetnost dobrod zalogaja“.