Vinarija Tikveš

U okviru sajma Wine Vision by Open Balkan održan je MasterClass „ š – u: “. Kroz svet nauke i inovacija u vinogradarstvu prisutne su vodili profesor Alain Deloar sa instituta Agro u Monpeljeu u Francuskoj i Đovani Bigot, konsultant i agronom, osnivač renomirane konsultantske kuće u oblasti vinogradarstva Perleuve iz Italije.

 

Prisutnima se obratio i Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora vinarije Tikveš: ,,Ono što smo radili do juče, to je istorija i treba da idemo dalje i da stvaramo za sutra. Tikveš razmišlja kako da budemo organic i kako da spasimo planetu, kako da vodimo računa o budućnosti. Sa Đovanijem i Alenom radimo na svemu ovome. Razvijamo vinograde i zato danas imamo pet ,,živih“ vinarija, a šesta je u razvoju i penjemo se na čak 1.000 metara nadmorske visine gde ćemo uzgajati grožđe. Klimatske promene su nas primorale da sve menjamo, da bismo napravili ono što želimo“, rekao je Janevski i dodao da rezultati mogu da se ostvare samo uz zajednički rad i da Tikveš već sarađuje sa pojedinim vinarijama i da započinje novu eru pod nazivom Tikveš Châteaux&Domainеs Group.

Profesor Alain Deloire govorio je na temu ,,Istraživanje senzornih profila crvenih vina kroz proučavanje šećera u grožđu i predstavljanje sorte vranac“:

,,Klima je ključni faktor koncepta teroara odnosno temperatura, svetlost, vetar i vlažnost vazduha. Cilj studije koja je urađena bio je da se ispita uticaj lokacije vinograda na sadržaj polifenola u zrnu grožđa i kožice, posebno tanina. U šestogodišnje istraživanje uključeno je sedam vinograda iz tikveškog vinogorja. PCA analize su otkrile da berba ima najznačajniji uticaj, jer se vinogradi grupišu na osnovu berbe, a ne lokacije. Zbog toga, prilikom proučavanja uticaja vinograda, svaku berbu treba posebno ispitati.

Voda je neophodna za uzgoj vinove loze i proizvodnju vina. Vinogradu je potrebno 250–350 litara vode za proizvodnju jednog litra vina, a loza je u sušnom periodu od 18. juna do berbe. Procena statusa vode vinove loze oslanja se na pragove potencijala vode u listovima, što je jedan od metoda za određivanje da li je loza izložena ograničenju vode ili stresu. Tip, struktura i sastav zemljišta, prisustvo života u zemljištu i razvoj, kao i dug korenov sistem ključni su faktori za zdravlje vinove loze i kvalitet zrna.

Urađene su i studije tla teroara za razumevanje karakteristika vinograda i u tu svrhu je osnovana laboratorija za zemljište sa ciljem analiza organske materije, mikroelemenata, teksture zemljišta, određivanja pH vrednosti i interpretacije rezultata i prenošenja znanja vinogradarima. Faza zrenja je podeljena na dve podfaze preplato i postplato akumulacije šećera u voću, na osnovu koje se bira datum berbe što kasnije određuje aromatski profil vina. U ovom procesu vinarija Tikveš koristi najsavremenija znanja i tehnologije, kako u vinogradu tako i u vinariji i razvija saradnju sa istraživačkim institutima.

Giovanni Bigot je kreator aplikacije 4Grapes za analizu vinograda, na osnovu koje se na dnevnom nivou prati stanje i radi se u realnom vremenu, a govorio je na temu ,,Uzgoj vrhunskog grožđa i prilagođavanje klimatskim promenama kroz inovativne pristupe i metode vođene podacima: Tikveš – Perleuve projekat“.

,,Praćenje vinograda naučnim pristupom možemo sažeti u tri reči – posmatrati, zaključiti i delovati. Konsalting za vinogradarstvo koji Perleuve primenjuje bazira se na fokusiranju na devet agronomskih parametara. To je holistički pristup opisu vinograda, jer se razmatraju glavni vinogradarski faktori koji direktno utiču na kvalitet vina. Preko indeksa je moguće podizati iz godine u godinu kvantitativni potencijal vinograda.

Dobili smo 20.000 satelitskih vremenskih podataka, 10.000 podataka o vremenu sa fizičkih meteoroloških stanica, 12.500 nadzora od strane 4Grapes, 4.000 slika, 300 analiza zemljišta i 10 kodifikovanih agronomskih procedura.

Tehnologija kao alat mora da bude u rukama agronoma. Postignutim rezultatima projekta napravljena je infrastruktura podataka, primenjeni su matematički modeli za predviđanje bolesti, urađena je zaštitita proizvodnje od klimatskih promena održivim praksama, postignuto je upravljanje ravnotežom vode u svakom vinogradu na osnovu izmerenog sadržaja vode u listovima i korišćen je Bigot indeks za merenje potencijala svake parcele. Naša vizija budućnosti je da nas AI kopilot vodi u svakodnevnim odlukama, jer može da nam pomogne da na izazov klimatskih promena odgovorimo pronalaženjem mogućih rešenja u određenim uslovima“.