Ne tako davno da bi se zaboravilo, izbor ljubitelja i postovaoca vina sa ovih prostora svodio se tek na par solidnih, „isprobanih“ etiketa, bez mnogo kreativnosti i mogućnosti za istraživanje. Neki su kritikovali i isticali nepostojanje vinske kulture, drugi nepostovanje uparivanja hrane i vina, a toliko je mogućnosti u našoj bogatoj kuhinji! „Nekultura“, ili su nam nedostajala vina !?Kako god, danas je mogućnost izbora daleko veća, a sve bolja vina iz malih srpskih vinarija ukazuju na pozitivne promene.
Gledano sa stanovišta neutralnog posmatrača, za više puta pominjan procvat vinske kulture u Srbiji, iniciran predstavljanjem vina malih privatnih proizvodaća, nedostajalo je samo malo, odnosno nešto novo.
Za početak, odnosno za vizuelnu satisfakciju dovoljni su bili stilizovanija etiketa i kvalitetniji čep. Zatim, življe boje vina, intenzivnije sortne arome, pa sve češće i kompleksnija vina, sazrevala u drvenim sudovima, dozrevala u boci, sada daju dovoljno materijala za svakodnevne diskusije među ljubiteljima. Prića o vinu postaje deo svakodnevice, nagli pomak može se primetiti u povećanju konzumacije kvalitetnijih vina, ali i u porastu „vinske kulture“.
Postavlja se pitanje šta je pravi razlog ovakvim promenama, ali siguran sam da one ne bi bile tako intenzivne da na tržistu nema sve veće ponude kvalitetnijih vina iz malih srpskih vinarija. U dosadašnjim brojevima magazina „Wine Style“ informisali smo vas o karakteristikama berbi u Srbiji i sta iz njih očekivati, ali i o novim vinima i vinarijama na tržistu. U ovom i sledećem broju, želja nam je da podrobnije predstavimo neke od najpopularnijih srpskih vinarija, gde se nalaze, koje sorte grožđa uzgajaju, koja vina proizvode.
Usled postojanja očiglednih razlika u geoklimatskim karakteristikama različitih regija, metodom probe i greške, tražene su sorte vinove loze koje u datim uslovima daju najbolji kvalitet grožđa. Iskustveno, kao rezultat rada, oformljeni su rejoni sličnih karakteristika a predložena rejonizacija vinogradarstva podrazumeva odgovarajući prostorni razmeštaj vinskih i stonih sorti vinove loze.
Cilj je ukazati na najbolji mogući lokalitet za svaku sortu ponaosob, a pravilna rejonizacija pruža osnovu za zaštitu geografskog porekla proizvedenog vina. Ustanovljene vinogradarske jedinice, rejoni podrejoni i vinogorja, definisani su na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika, ali i na osnovu stečenog iskustva i opštih uslova za proizvodnju grožđa.
Vinske regije Vojvodine
Sremski rejon
Vinogradarstvo u Sremu jedno je od najstarijih u Evropi. Smatra se da je prvu lozu na bregovima Fruske Gore zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, ali je vremenom postepeno obnavljano, a vrhunac dostiže u vreme Austro-Ugarske vladavine. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u severnoevropske zemlje, a u tom periodu Sremski Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina.
Postoje i pisani dokumenti o ondašnjem vinogradarstvu i vinarstvu u Sremu. Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao „Iskusni podrumar“, a 1816. godine, Prokopije Bolic, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu prvi vinogradarski priručnik pod nazivom „Soveršen vinodelac“.
Po nekadašnjoj rejonizaciji, sremski rejon nema podrejona, a postoji samo fruškogorsko vinogorje. Međutim, s obzirom da je fruškogorsko vinogorje veoma veliko, interesantno je posmatrati lokalitete unutar njega, a pre svega Sremske Karlovce, Irig, Banostor, Banstol, Nestin…
Zastupljene su mahom bele sorte grožđa, Fruška Gora je poznata kao područje italijanskog rizlinga, a neki čak ističu i da je njegova pradomovina. Pored italijanskog, uzgajaju se i rajinski rizling, župljanka, traminac, šardone i sovinjon, frankovka, plemenka i novostvorene srpske sorte. Poslednjih godina, sve je više vinograda sa crnim sortama.
Specificno vino ovog kraja svakako je bermet, posebno aromatizovano vino, dobijeno maceracijom više od 20 različitih trava i začina. Slava bermeta obnovljena je polsednjih godina, ali se i dalje sa ponosom ističu podaci da se karlovački bermet nalazio čak i na vinskoj karti „Titanika“.
Banatski rejon
Iako je nekada banatski rejon imao dva podrejona, sa pet vinogorja danas paznju zavređuju potisko, i posebno vršačko vinogorje.
Vršački breg, Gudurica i Veliko Središte i laika asociraju na kraj u kome se gaji grožđe i odakle dolaze bela vina. Povoljni geografski i klimatski uslovi za gajenje vinove loze, odavno su uticali na razvoj proizvodnje grožđa i vina. Vinogradarstvo u vršačkom kraju datira iz vremena Dačana i rimske vladavine, a prvi pisani podatak o istom potiče iz 15. veka. Krajem 19. veka, sa više od 10.000 hektara vinograda, vršačko vinogorje bilo je najveće u Ugarskoj, po tvrdnjama nekih statističara i u Evropi. Zatim je filoksera ostavila pustoš. Danas je ceo taj kraj, gde Vršački breg ulazi u banatsku ravnicu, zasađen vinogradima i najveće je vinogorje u Srbiji, sa nešto više od 2.000 hektara.
Rejon suboticko-horgoske pescare
Nema podrejona, ali obuhvata dva vinogorja, palićko i horgoško, za koja je karakteristično da su najniži vinogradarski tereni u Srbiji, ali i da u nekim vinogradima, zbog teksture zemljišta, odnosno peskovitog sastava, opstaje nekalemljena loza.
Gotovo da je cela površina subotičko-horgoške peščare pogodna za gajenje vinove loze, tereni su uglavnom ravni ili blago zatalasani, a dominantno je peskovito zemljiste. Nosioci razvoja vinogradarstva i vinarstva u prošlom veku bili su podrumi na Paliću i u Čoki, ali polako se pojavljuju i novi proizvođači.
Vinarija Kiš
- godina osnivanja: 1830.
- adresa: Karlovačkog mira 46, Sremski Karlovci
- web adresa: nema
- e-mail: crnkovic@neobee.net
- posete vinariji: radnim danima, vikendom i vece grupe uz zakazivanje
- vlasnik: Predrag Crnković
- enolog: Jovan Popov
- površina pod vinogradima: 9 ha, 20 % otkup grožđa
- sorte: rajnski rizling, italijanski rizling, merlo, frankovka, portugizer
- godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
- komercijalni proizvodi: Bermet, Bermet beli, Misterija, Fantazija, Italijanski rizling, Merlot, Frankovka
Na padinama Fruske Gore, na desnoj obali Dunava, okrenuti ka jugu, vekovima stoje karlovacki vinogradi. Od davnina vaze za najbolje u Sremu, a mnogi istoričari pominju ih i kao jedne od najstarijih u Evropi. Na istim parcelama smenjuju se postavke vinograda, sorte, uzgojni oblici loze, aktuelna agrotehnika, ali i generacije Karlovčana koji ih obrađuju.
Mada se poceci vinarije „Kiš“ vezuju za 1830. godinu, veliki značaj za očuvanje tradicije i autentičnosti u srpskom vinarstvu predstavlja njihov rad u protekloj deceniji. Uz nekoliko komšijskih, Kišov bermet u mnogome je doprineo da se od zaborava sačuva nekada veoma cenjeno specijalno aromatizovano vino.
Osim crvenog i belog bermeta, vinarija „Kiš“ danas proizvodi odličan rajnski rizling, dopadljiv italijanski rizling, ali i merlo, za ljubitelje laganijih crvenih vina sveže voćne arome.
Od kada je Predrag Crnković preuzeo upravljanje vinarijom promenjen je pristup prezentaciji vina, povećana je proizvodnja, a vina su prisutnija na tržištu i dostupnija širem krugu ljubitelja.
Vinarija Kovačević
- godina osnivanja: 2001.
- adresa: Doke Sundukovića 85, Irig
- web adresa: nema
- e-mail: sm.mire@neobee.net
- posete vinariji: nema
- vlasnik: Miroslav Kovačević
- enolog: Jovan Popov
- površina pod vinogradima: 10 ha
- sorte: sardone, sovinjon blan, rajnski rizling, merlo, kaberne sovinjon, vranac
- godišnja proizvodnja (u bocama): 150.000
- komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Chardonnay, Sauvignon, Aurelius, Bermet, Rosetto
Prva iskustva porodice Kovačević u gajenju vinove loze i proizvodnji vina datiraju s početka prošlog veka. Kao kruna stogodišnje tradicije, 2000. godine otpočeta je izgradnja nove vinarije koja danas obezbeđuje sve preduslove za proizvodnju vrhunskih vina. Zasadi vinove loze prostiru se na 10 hektara, na juznim padinama Fruške Gore, sremskog rejona, fruskogorskog vinogorja.
Kada se na pravo mesto posadi prava sorta, uz naklonost geoklimatskih uslova, rezultati ne mogu izostati, te je danas „Kovačević“ sinonim za pun, ekstraktivan šardone, veoma specifičnog, izrazenog aromatskog kompleksa. Stil njegovog sovinjona belog prilično je uslovljen karakteristikama godine, a u poslednjih nekoliko berbi rajnski rizling je sve zanimljiviji. Jedno od najpoznatijih vina ove vinarije Aurelius, inače kupaza merloa i kabernea, je vrlo ozbiljno crveno vino sa izrazenim notama hrastovine, dobro integrisanim u telo vina.
Porodični podrum vina Selecta
- godina osnivanja: 2004.
- adresa: Otona Zupancica 73, Gudurica
- web adresa: nema
- e-mail: vinarijas@hemo.net
- posete vinariji: uz zakazivanje
- vlasnici: Stojšić Milutin i Sonja Jocić
- enolog: Tatjana Đuričić
- površina pod vinogradima: 17 ha, 30% otkup grožđa
- sorte: burgundac beli, burgundac sivi, sovinjon, sardone, rajnski rizling, burgundac crni, merlo, kaberne sovinjon
- godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
- komercijalni proizvodi: Dvorsko vino, Beli burgundac, Rajnski rizling, Chardonnay
Brojni istoričari govore o vinogradarstvu, o grožđu i vinu iz vršačkog kraja, a najčešće se ističe da prvi pisani podatak o tome potiče iz 15. veka kada je vršačko vino 1494. godine prodato dvoru kralja Vladislava Drugog.
Krajem 19. veka u Vršcu je bilo vise od 10.000 ha vinograda, ali su zasadi unisteni pojavom filoksere.
Sama Gudurica centar je vinogradarstva vršačkog kraja, i sa blizu 1.000 hektara zasada vinove loze „najvinogradarskije“ je mesto u Srbiji.
Porodični podrum vina „Selecta“ izborom sorti, te pristupom vinogradarstvu i vinarstvu, pokazuje da se, osim anegdota i priča o čuvenim vršačkim vinima, u ovom kraju mogu i sada probati dobra vina. Tržištu su do sada predstavljena četiri bela vina (favorit je Rajnski rizling), iz nekoliko poslednjih berbi, ali treba očekivati da se uskoro pojave i prva crvena vina.
Vinarija Aleks
- godina osnivanja: 1990.
- adresa: Paje Markovića 26, Novi Sad
- web adresa: www.vinarija.aleks.izlog.org
- e-mail: vinarija.aleks@gmail.com
- posete vinariji: uz zakazivanje radnim danima
- vlasnik: Ljiljana Bjelogrlić
- enolog: Jovan Popov
- površina pod vinogradima: 1 ha, 50 % otkup grožđa
- sorte: italijanski rizling, vranac, game, sila
- godisnja proizvodnja (u bocama): 13.000
- komercijalni proizvodi: Crveni bermet, Beli bermet, Vranac
Stari zasadi vinove loze u Banstolu, koji su nekada služili da se podmire potrebe porodice, datiraju iz tridesetih godina prošlog veka. S obzirom na to da je osnivanjem vinarije proizvodnja podignuta na viši nivo, a proizvodi postali dostupni većem broju potrošača, sopstvena proizvodnja grožđa postala je nedovoljna, te su u „Vinariji Aleks“ prinuđeni i na otkup grožđa.
Istakli bismo crveni i beli bermet, perjanice ove male proizvodnje, koji nastaju „po posebnoj recepturi, uz mnoštvo špecija“, ali ne treba zaboraviti da se osim vina, kod „Aleksa“ mogu naći i odlične rakije.
Vinarija Mačkov podrum
- godina osnivanja: 2007.
- adresa: Zanatski centar bb, Irig
- web adresa: nema
- e-mail: sagrina@neobee.net
- posete vinariji: počeće od oktobra
- vlasnik: Sava Jojić
- enolog: Vladan Nikolić
- površina pod vinogradima: 12 ha, 50 % otkup grožđa
- sorte: sardone, merlo
- godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
- komercijalni proizvodi: Chardonnay, Blanc de blanc, Merlot, Cabernet sauvignon merlot
Nekada su se iriški vinogradi prostirali „svuda u vidokrugu“ i predstavljali su značajnu površinu u fruškogorskom vinogorju. Premda je aktuelna situacija drastičnija, raduju pozitivni pojedinačni primeri obnavljanja vinograda i organizovanja proizvodnje vina na daleko višem nivou.
„Mačkov podrum“ je nova vinarija koja se na tržistu Srbije pojavila s proleća, sa punim, ekstraktivnim sardoneom, laganijim merloom i sovinjonom belim karakterističnog aromatskog kompleksa.
Vinarija Vinum
- godina osnivanja: 2002.
- adresa: Patrijarha Rajačića 36, Sremski Karlovci
- web adresa: www.vinum-ns.co.rs
- e-mail: vinum@sbb.rs
- posete vinariji: uz zakazivanje
- vlasnik: Maja Ubavić
- enolog: Tatjana Đuričić
- površina pod vinogradima: zasađeno ove godine 6,5 ha, do sada je sve bilo iz otkupa
- sorte: frankovka, sovinjon blan
- godišnja proizvodnja (u bocama): 17.000
- komercijalni proizvodi: Zlatni talijanski rizling, Frankovka, Rose, Bermet
Vinarija „Vinum“ osnovana je sa idejom da se bogata iskustva i vinogradarska tradicija povežu sa aktuelnim stilovima u proizvodnji vina i raspolozivim naučnim dostignućima. Pazljiv izbor potvrdenih sorti vinove loze, oštra selekcija roda u vinogradu i odgovarajući tehnološki postupak prerade postavljeni su kao osnova za postizanje visokog kvaliteta vina, a posao će u znatnoj meri biti olakšan kada na rod dospeju sopstveni zasadi.
Uz Frankovku i Zlatni italijanski rizling, pažnju treba obratiti i na Pannon bitter, specijalno alkoholno piće.
Podrum Do Kraja Sveta
- godina osnivanja: 2006. godine
- adresa: Žarka Zrenjanina 13, Kovilj
- web adresa: www.dokrajasveta.com
- e-mail: zoran.kaplanovic@dokrajasveta.com
- posete vinariji: radnim danima od 8 – 15h, a grupne posete uz zakazivanje
- vlasnik: Miloš Milić, Zoran Kaplanović, Gradimir Glušica, Terrance Mohoruk
- enolog: Zoran Cilić
- površina pod vinogradima: 12,5 ha, ali se za sada svo grožđe kupuje od kooperanata
- sorte: sovinjon blan, sardone, merlo, kaberne sovinjon
- godišnja proizvodnja (u bocama): 73.000
- komercijalni proizvodi: Mlad Mesec beli, Mlad Mesec crveni, Šansa, Aura, Sauvignon blanc – selection, Merlot – selection, Cabernet Sauvignon – selection
Vinarija „Do Kraja Sveta“ osnovana je sa idejom da se rastućoj domaćoj publici kvalitetno i brižljivo negovano vino učini dostupnijim. Negovanje tradicionalne vestine prerade grožđa, u kombinaciji sa najmodernijom tehnologijom, čini identitet ovog podruma. Kreirana sa idejom o finalnom profilu vina, vinarija je opremljena svim dostupnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja pružaju osnovu za proizvodni proces najvišeg nivoa.
Izabrane su internacionalne sorte grozda: sardone, sovinjon, merlo i kaberne, a svaka je posađena u optimalnim geoklimatskim uslovima.
Prva linija proizvoda – Selection, nova je na tržištu, a oformljena je sa ciljem da se iz svake berbe izdvoji najbolje, te su iz 2006. dostupni merlo i kaberne, kao i sovinjon beli iz 2007, koji se nedavno pojavio na nasem tržistu i zavređuje naročitu pažnju.
Vinogradi i vinarija Vindulo
- godina osnivanja: 2007.
- adresa: Baranji Karolja 17, Temerin
- web adresa: www.vindulo.com
- e-mail: vindulo@vindulo.com
- posete vinariji: uz zakazivanje
- vlasnik: porodica Dujmović
- enolog: dr Vladimir Kovač
- površina pod vinogradima: 8 ha
- sorte: bačka, panonija, petra, kosmopolita, morava, sardone, italijanski rizling, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, frankovka
- godišnja proizvodnja (u bocama): 65.000
- komercijalni proizvodi: Talijanski rizling, Mirna Backa, Pannonia, Rosanna, Frankovka, Three star, Slatka Eva
Porodica Dujmović generacijama se bavi uzgojem vinove loze, a sadašnje imanje moze da poslužiti za primer svima koji žele da sade vinograde. Veliki broj posađenih sorti ukazuje i na sklonost ka istraživanju i traženju najpodesnijeg, a posebno je interesantan broj posadenih novostvorenih sorti.
Iako je vinarija „Vindulo“ tek od nedavno prisutna na tržistu, dobra osnova u vinogradu, dovoljno mogućnosti za kupaziranje i kombinovanje, a naročito prisustvo g-dina Kovača, ikone vinarstva naših krajeva, najavljuju dobar smer u razvoju ove vinarije.
Vinski dvor
- godina osnivanja: 1995.
- adresa: Hajdukovo bb, Palić
- web adresa: www.vinskidvor.com
- e-mail: vinskidvor@suonline.net
- posete vinariji: radnim danima i vikendom od 11-23 h
- vlasnik: Erika Fodor
- vinar: Laslo Hupert
- površina pod vinogradima: 7 ha
- sorte: ezerjo, kevidinka, sardone, rajnski rizling, italijanski rizling, zupljanka, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, portugizer, kadarka
- godišnja proizvodnja (u bocama): 25.000
- komercijalni proizvodi: vina nema na tržistu, mogu se degustirati i kupiti u samoj vinariji
„Vinski dvor“ je ljubiteljima vina u Srbiji poznat kao začetnik vinskog turizma, odnosno, kao prvo mesto na kome je prezentacija proizvedenih vina podignuta na viši nivo. U sklopu hotela-pansiona, okruženog vinogradima, nalazi se mala vinarija; sa starim podrumom koji ukazuje na tradiciju i novim, koji sa druge strane pokazuje razvoj i stremljenja u „Vinskom dvoru“.
Gajenje vinove loze na ovim peskovitim terenima obavlja se vise stotina godina unazad, a viševekovna iskustva od velike su koristi da se iz loza izvuče najviši kvalitet u ovim geoklimatskim uslovima.
Vinarija Bononia
- godina osnivanja: 1989.
- adresa: Svetozara Markovića 3, Banostor
- web adresa: nema
- e-mail: ims467414@eunet.rs
- posete vinariji: uz zakazivanje ili preko turističkih agencija
- vlasnik: porodica Sijacki
- vinar: Milan Šijački
- površina pod vinogradima: 4 ha
- sorte: italijanski rizling, sardone, frankovka, merlo, kaberne sovinjon, muskat hamburg
- godišnja proizvodnja (u bocama): 15.000
- komercijalni proizvodi: Italijanski rizling, Sardone, Frankovka, Merlo, Kaberne sovinjon, Muskat hamburg, Bermet
Veoma specifičan mezoklimat banostorskih vinograda, zasađenih na platoima i brežuljkastim obroncima Fruške Gore, u mnogome je uslovljen prisustvom velike reke. Padine se blago spustaju ka Dunavu, a odsustvo strme obale omogućuje intenzivno kretanje vazdušnih masa sa vode i ka vodi, kao i iskorišćenje fenomena refleksije vodene površine.
S obzirom na to da je ovo vinogorje nadaleko poznato po grožđu belih sorti vinove loze, ne čudi da je porodica Šijački paznju ljubitelja vina privukla baš italijanskim rizlingom i sardoneom – lako dopadljivim, izrazito svežim i aromatičnim vinima. Iako je godišnja proizvodnja relativno mala, vina su već dobro poznata.
Vinarija Burčel Todorov
- godina osnivanja: 1993.
- adresa: Tunislava Paunovića 6, Petrovaradin
- web adresa: nema
- e-mail: todorovm@neobee.net
- posete vinariji: nema
- vlasnik: Milan Todorov
- enolog: Žarko Kerac, Jovan Popov
- površina pod vinogradima: 2,5 ha
- sorte: frankovka, kaberne sovinjon, italijanski rizling, muskat hamburg
- godišnja proizvodnja (u bocama): 12.000
- komercijalni proizvodi: Frankovka, Talijanski rizling, Muskat hamburg
Porodična vinarija u kojoj vina proizvode od grožđa iz sopstvenih vinograda na Fruškoj Gori, odnosno sa Kraljevog brega. Ova mala vinarija poznata je po sortnim vinima od frankovke i italijanskog rizlinga. Bogato porodicno iskustvo u proizvodnji vina, danas je pomognuto i savremenom tehnologijom.
Vinarija Dulka
- godina osnivanja: 1920.
- adresa: Poštanska 8, Sremski Karlovci
- web adresa: www.dulka-vinarija.com
- e-mail: dulka@eunet.rs
- posete vinariji: uz zakazivanje
- vlasnik: Đorđe Dragojlović i Jasmina Otašević
- enolog: Jovan Popov
- površina pod vinogradima: 8 ha
- sorte: italijanski rizling, sovinjon kaberne, sovinjon blan, merlo, župljanka
- godišnja proizvodnja (u bocama): 70.000
- komercijalni proizvodi: Italijanski rizling, Cabernet sauvignon, Župljanka, Crni bermet, Beli bermet
Jedna od čuvenih sremsko-karlovačkih vinarskih porodica jeste i porodica Dulka, koja se vinarstvom bavi od 1920. godine i s kolena na koleno proširuje i unapreduje uzgoj grožđa i njegovu preradu. Trenutno kod Dulkinih rame uz rame rade četvrta i peta generacija porodice.
Vinogradi se nalaze na južnim padinama karlovačkih brezuljaka, celodnevno su obasjani suncem, i iz njih potiče jedna od najboljih župljanki koje se mogu naći u Srbiji. Karakterističan je i italijanski rizling, ali su daleko poznatiji Dulkini bermeti, crni i beli.
Osim vina i bermeta, u proizvodnom programu vinarije nalaze se i brojne rakije od voća i grožđa.
