Profesionalne degustacije najvećih vina Bordoa iz poslednje berbe
Ponosno nadmetanje kvalitetom, 16.000 registrovanih posetilaca, degustacije u 7 različitih satoa, i sav prateći glamur, obeležili su proslogodicnju Primeur degustaciju u kojoj je učestvovala i ekipa magazina „Wine Style“. Međutim, ovogodišnja Primeur degustacija vina iz berbe 2008. protekla je znatno skromnije. Brojke nece biti tako impresivne i prema mojim utiscima i iskustvu iz prethodnih godina značajno je smanjeno prisustvo američke i azijatske publike u šta ćemo tačniji uvid imati uskoro.
Jačina Grand Crus dela Bordoa dolazi i sa činjenicom da veliki deo vlasnika šatoa ekonomski ne zavisi od prodaje vina direktno. Nije redak slučaj da u lošim godinama drastično smanje proizvodnju, a neki od njih odluce da ne proizvode vino po imenu njihovog tradicionalnog brenda nego ga prodaju kooperaciji ili pod drugom etiketom da nebi ugrozili ime i postavljene standarde.
Kada govorimo o berbi 2008, karakterise je velika heterogenost u kvalitetu, kao i najmanja količina ubranog grožđa do sada, uslovljena jako kompleksnim klimatskim uslovima tokom cele godine.
Klasične apelacije kao Bordeaux, Bordeaux Superieur, Kremant, belo, crveno, rose i kleret je manji za 19 % od berbe 2007, a 25 % u proseku manji u odnosu na predhodnih 5 godina. Vinari koji su uzeli rizik i ponovo kasno brali, uspeli su da dobiju na kvalitetu iz razloga sto su poslednji dani oktobra bili izuzetno osunčani.
I ove godine Primeur degustacija je organizovana u 7 značajnih dvoraca Bordoa koji su članovi udruženja Union des Grands Crus des Bordeaux, dok su, kao i obično, u dvorcima prvog reda organizovane ekskluzivne degustacije sa selektivno biranim posetiocima. Pored toga, organizovano je još najmanje 10 drugih Primeur degustacija manje prestiznih dvoraca iz Cru Bourgois associjacije, Cercle de rive droite, Bordeaux i Bordeaux Superieur…
Degustacija vina iz oblasti Graves i Pessac-Leognan bila je u Chateau Smith Haut Lafitte, jednom od najekskluzivnijih dvoraca Bordoa. Randman vina u ovim apelacijama ove godine je bio u proseku 30 hl/ha za crvena vina, a za bela ne vise od 20 hl/ha što je u mnogome uticalo na povecanje troškova proizvodnje. Međutim, ostaje nedoumica mogu li se isti nadomestiti povećanjem cene finalnog vina usled znatnog pada potraznje poslednjih meseci. Kao mlada, najbolji utisak ostavila su vina iz dvoraca Domaine de Chevalier, Chateau Larrivet Haut Brion, Chateau Malartic-Lagraviere, Chateau Olivier i Chateau Pape Clement. Duboko sam uveren da su bela vina apelacije Pessac-Leognan medu najboljim na svetu, i to proizvedena u ozbiljnim kolicinama, te za njihovu realizaciju na trzistu nece biti većih problema, uz umerenu cenovnu politiku.
U Saint Emilionu, degustacija je organizovana u Chateau Figeacu gde su se zanimljivim ucinila vina Chateau Cap de Mourlina kao i Chateau Balestard la Tonnelle, dok su degustacijom Premier Grands Crus Classes dominirala vina Chateau Figeac, Chateau Pavie i Chateau Beausejour hDL. Uz stečen predivan utisak mogu potvrditi da ce ljubitelji sirom sveta moci u njima da uzivaju dugi niz godina.
U maloj i ekskluzivnoj appelaciji Pomerol, na degustaciji u Chateau La Conseillante, na mene su najjači utisak ostavila vina Chateau Clinet, Chateau Gazin, Chateau la Conseillante kao i Chateau la Pointe.
Nakon znacajnog rasta popularnosti vina iz ove regije poslednjih nekoliko godina, koji je za posledicu imao veoma ubrzan rast cena, uz veoma visoke ocene svetskih kriticara, interesantan će biti početni cenovni nivo sa koga ce krenuti ovi proizvodaci nakon Primeura. Naravno, zbog velicine apelacje, odnosno limitirane proizvodnje i svega par „velikih imena“ vina Pomerola i dalje ce biti u prednosti u odnosu na komsije iz St. Emilliona i Medoca.
Vina Medoca ovaj put su bila izlozena u tri dvorca, Chateau Chasse-Spleen, Chateau Branaire-Ducru i Chateau Marquis de Terme. Atmosfera je bila neobično opuštena za „ustogljenost i ekskluzivu“ Medoka, a vina koja su skrenula paznju su naravno Chateau Lynch Bages, Chateau Giscours, Chateau Pichon-Longueville, Chateau Kirwan, Chateau Lascombe, Chateau Marquis de Terme, Chateau Rauzan Gruaud Larose, Chateau Rauzan-Segla i Chateau Siran. Moze se zaključiti da je ove godine veća homogenost berbe na levoj obali nego na desnoj. Mislim da će, ne računajući premier grand cru satoe, veoma interaesantan biti cenovni nastup proizvodača iz Medoka, koji nakon izvrsne 2005. godine tesko odustaju od postignutih cena.
Degustacija (slatkih) Sauternesa organizovana je u vinifikacionom delu Chateau Dauzaca u Medoku iz razloga da bi proizvodači bili bliži mnogim profesionalnim degustatorima koji često ne stignu da odu do Soterna u ovoj ispunjenoj nedelji Primeura. Degustacija je organizovana izmedu inox cisterni, sto je cest običaj jer se slatka vina ipak degustiraju hladnija nego sva ostala. Ova degustacija mi je u secanju ostala kao „najslada“, pogotovo posle toliko strukturiranih crvenih vina punih tanina iz novog barika. Vina Chateau Rieussec, Chateau Climens, Chateau La Tour Blanche i Doisy Daene bi odmah nasla put ka mojoj kolekciji, ali s obzirom na prosecno nizak randman od nekih 3 hl/ha do maksimalno 11 hl/ha, to će verovatno biti prvi ali i poslednji put da sam mogao da prilazim tim vinima, imajuci u vidu očekivanu cenu.
Tokom degustacije i razgovora za gospodom Garbay iz Chateau dYquema mogao sam da se uverim da su postigli bolje rezultate nego ostali iz ove apelacije i dobili visoko kvalitetne prinose a randman od blizu 14 hl/ha. Rezultat berbe ’08. koja je počela 17. septembra i završila se 29. oktobra, posle 6 sukcesivnih branja, priblizan je onom 2006. godine; boca vina iz te berbe danas vredi nekih 400 evra.
I u međuvremenu, dok se ova vina ne pojave na trzistu negde 2010/2011, a onda mozda 2012. i kasnije, potrudicemo se da ispratimo flukutuaciju cena s obzirom na okolnosti na svetskom tržistu vina. Za to vreme, na nasem stolu proći ce još mnogo dobrih vina.
Nesto novo, a svakako je bilo potrebno – Chateau Angelus je odmah nakon Primeur degustacije ponudio trzistu 50 % cele berbe 2008. i to 40 % jeftinije od prethodne godine. Skoro dva meseca pre nego što su dvorci to inače radili u prethodnim godinama, obicno čekajuci komentare i pročene Roberta Parkera i ostalih značajnih degustatora i vinskih kriticara sveta, za fiksaciju cene.
Ovakav pristup prodaji vina verovatno ce biti sve izrazenija tendencija prilagodavanja trzistu, s obzirom na trenutno stanje i smanjenu kupovnu moć uzrokovanu aktuelnom krizom.
