U nameri da vam približim situaciju u vinogradarstvu i vinarstvu Srbije, regije, proizvođače, te donekle i same proizvode, u uvodnim tekstovima prethodna dva dela ove teme više mesta sam posvetio istoriji srpskog vinarstva, tradiciji i potencijalu, odnosno onome što bi moglo (trebalo) biti. Aktuelno stanje, odnosno presek informacija sa terena, ciljano sam ostavio za kraj, u nadi da će usled intenzivnih dešavanja i promena u pristupu proizvodnji isti otvoriti novu tematiku za opis, diskusiju i kritiku.

Ubrzan razvoj „vinske kulture“, o kojem se poslednjih godina mnogo priča u Srbiji, poklopio se sa rastom kupovne moći građana, ali i znatno povećanom ponudom etiketa domaćih proizvođača. Premda su dešavanja u drugoj polovini i s kraja XX veka uslovila stagnaciju Srbije, vinogradarstvo je značajno degradirano, a površine pod vinogradima desetkovane. Vinogradi su polako nestajali, a vinarije se urušavale. Međutim, poslednjih godina na rod pristižu novi vinogradi, intenzivnija su ulaganja u tehnologiju, a logičan rezultat je, moglo bi se reći, primetan skok u kvalitetu vina. Iako će ljudi iz branše naći niz razloga i gomilu opravdanja za to što se pomenuti pomak u kvalitetu nije desio i ranije, ostaje žaljenje, ali i pitanje – „da li je moglo drugačije!?“ Nesumnjivo, traženje razloga u tradicionalizmu, ili opravdanja u nedostatku informacija i sredstava, danas bi predstavljalo gubljenje i vremena i energije, jer još puno toga treba uraditi u osavremenjavanju i sustizanju, za početak, komsija u regionu.

Dakle, na terenu je aktuelno…

Dominantne bele sorte grozda vinove loze u novim zasadima su svakako sovinjon beli i sardone. Sade se, nešto rede, i rizlinzi, italijanski i rajnski, a za vinogradare i vinare sve zanimljiviji postaju pino sivi, pino beli i traminac. Poslednjih nekoliko godina porašlo je interesovanje i za novostvorenim domaćim sortama, sa Instituta u Sremskim Karlovcima.

U izboru crnih sorti grožđa za proizvodne zasade prednjače kaberne sovinjon, merlo, pino noar i frankovka. Mnoge ce iznenaditi povećano interesovanje vinogradara za sortom sira (širaz), a na manjim površinama, cesto eksperimentalno, mogu se naci gotovo sve dostupne internacionalne sorte, od nebiola do peti verdoa.

Treba istaći da je vinogradarima za sadnju dostupan sirok asortiman klonova unutar svake sorte, na različitim podlogama, tako da se za svako podneblje može izabrati adakvatan sadni materijal željene sorte.

Dalji razvoj vinogradarstva znatno usporava velika isparcelisanost površina koje su tradicionalno vinogradarske, te je gotovo nemoguće obezbediti dovoljnu površinu za podizanje ozbiljnog proizvodnog zasada. Takođe, popularnost internacionalnih sorti grožđa vinove loze umnogome je inicirala zapostavljanje autohtonih. Površine pod tamjanikom još uvek su neznatne, iako su mnogi svesni potencijala, a bagrina nestaje iz vinograda. Smederevku skoro da niko više ne sadi, a izostaje i ciljano podizanje vinograda za proizvodnju vina za destilaciju, u kakvim su nekada dominirale župljanka i smederevka. O prokupcu se mnogo više priča i polemiše nego što se radi, te se može desiti da nestanu stari vinogradi koje bi trebalo razmnožiti.

Da vas ne zabuni ovolika priča o stanju u vinogradima na temu „Novo vinarstvo Srbije“, podsećam da, bez obzira na nivo vina koji želimo da proizvodimo, njegovo profilisanje i kreiranje stila započinje u vinogradu.

Župa i Istočna Srbija

Zapadno – moravski rejon

Nalazi se delom u Centralnoj, delom u Zapadnoj Srbiji, u slivu Zapadne Morave i njenih pritoka. Po nekadašnjoj rejonizaciji podeljen je na dva podrejona, čačanski i kruševački, a od značaja za aktuelno stanje u Srbiji su rasinsko i župsko vinogorje kruševačkog podrejona, gde je u pojedinim mestima vinova loza i dalje dominantna kultura. Geoklimatski uslovi izuzetno su pogodni za vinogradarstvo, te su vinogradi u većini slučajeva na padinama brezuljaka, okrenuti mahom jugu, na pozicijama sa dobrim provetravanjem.

Župa predstavlja tradicionalni predeo srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim izvorima, Župa kao vinogradarska oblast prvi put se pominje u Studenickoj povelji sa kraja XII veka, kada je veliki župan Stefan Nemanja manastiru Studenica poklonio vinogradarska sela u Župi.

Pogodnost pedoloskih, geoloških i klimatskih uslova za uzgoj vinove loze u Župi najbolje je istaknuta 1904. godine, kada ju je francuski konzul Deko nazvao srpskom Šampanjom, iako mnogi smatraju da su klimatske karakteristike Župe mnogo sličnije onima u Bordou.

U vinogradima Župe dominirale su tradicionalne, odomaćene sorte prokupac i tamjanika, a u novim zasadima sve češće se sreću merlo i kaberne sovinjon. Organizovanom proizvodnjom vina, osim giganta „Vino Župe“, bavi se još pedesetak proizvođača.

Timočki rejon

Deo Istočne Srbije, u slivovima Dunava i Timoka i njihovih pritoka, poznat je kao timočki rejon, i bio je podeljen na dva podrejona: krajinski, oko Negotina, i knjaževački, oko Knjaževca.

Pretpostavlja se da počeci gajenja vinove loze u Negotinskoj krajini datiraju iz III veka, ali se ovaj region proslavio sedamdesetih godina XIX veka, kada se Krajina pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku i Rusiju.

Od posebnog značaja za ovaj region su Rajacke pimnice, kompleks kamenih vinskih podruma iznad sela Rajac. Mali kameni grad sastoji se od podruma koji su delimično ukopani u zemlju, a na spratu su postojale prostorije za boravak u vreme prerade. Nekada je bilo više od 300 pimnica, dok je danas u upotrebi tek pedesetak. Premda Rajačke pimnice daju ogromne mogućnosti za razvoj vinskog turizma, čak i kao „grad muzej“, vinogradi u Rajcu i okolini ubrzano nestaju, a proizvodnja vina je mnogostruko smanjena, te ostaju uspomene i priče o „moćnim“ crvenim vinima sa Rajca.

Nalazišta sa iskopina Timacum Minus u neposrednoj blizini Knjaževca ukazuju da je vinogradarstvo ovog kraja negovano i u doba Rimljana. Na ovom lokalitetu iskopan je i kip Dionisa, boga vina starih Rimljana, dok je u zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjazevački kraj je opisan kao vinogroje.

Vinograda kojima su dominirali pino crni i semijon gotovo da vise nema. Ostalo je nesto malo privatnih poseda u kojima se mogu naći vranac, ciljano siren u Istočnoj Srbiji sedamdesetih godina prošlog veka, te rizling rajinski i nešto sardonea.

Vinarija Radenković – Wineco

  • godina osnivanja: 1998.
  • adresa: selo Trnavci, Župa
  • web adresa: www.wineco.co.rs
  • e-mail: podrumradenkovic@eunet.rs
  • posete vinariji: uz zakazivanje
  • vlasnik: Milun i Gvozden Radenković
  • enolog: dipl.inz. Živojin Damjanović
  • površina pod vinogradima: 35 ha, 30-40 % otkup grožđa
  • sorte: rajnski rizling, sovinjon blan, sardone, kaberne sovinjon, prokupac
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 400.000
  • komercijalni proizvodi: Chardonnay, Sauvignon blanc, Rhine riesling, Ruzica, Carigrad

Naklonost Radenkovića prema vinogradarstvu i posvećenost vinarstvu prenose se decenijama unazad, sa generacije na generaciju, nastavljajuci tradiciju uspesnih vinara i trgovaca vinom, još sa kraja XIX veka.

Brojna su svedočanstva o nekadašnjem poslovanju ove vinarske i trgovačke porodice, a posebno treba pomenuti da je dr Dorđe Radenković (1907-1976) završio visoku školu vinarstva u Bordou, kasnije i diplomirao, a zatim doktorirao ekonomske nauke na Sorboni. Stečeno znanje iz enologije nesebično je usmerio u osavremenjivanje nacionalnog vinarstva i vinogradarstva, posebno učestvujući u osnivanju „NAVIP“ – a i Župskog „RUBIN“-a.

Bogata vinarska tradicija Radenkovića nastavljena je pre desetak godina, podizanjem novih vinograda i nove, savremene vinarije. Sa idejom da za željene sorte grožđa pronađu najadekvatnije geoklimatske uslove, Radenkovići su vinograde podigli na dva različita kraja Srbije: na brežuljcima i osunčanim kosama atara sela Trnavci, u srcu rodne Župe, prostiru se stari i novi vinogradi prokupca, gajeni sa mnogo ljubavi i paznje, dok u dolini reke Tise, na Bisernom ostrvu, uzgajaju sardone, sovinjon beli i rizling rajnski. Ta sarolikost i pirok spektar uzgajanih sorti pruzaju im dobru osnovu za gradenje kompleksnosti finalnih vina.

Podrum Botunjac

  • godina osnivanja: 1999.
  • adresa: Donje Zleginje, Aleksandrovac
  • web adresa: nema
  • e-mail: miljanabo@ptt.rs
  • posete vinariji: uz zakazivanje
  • vlasnik: Kosta Botunjac
  • vinar: Kosta Botunjac
  • povrsina pod vinogradima: 1,5 ha
  • sorte: pino noar, italijanski rizling
  • godisnja proizvodnja (u bocama): 3.500
  • komercijalni proizvodi: Pino Botunjac, Rasplet

Opšte je prihvaćeno da pino noar (pino crni) kao sorta predstavlja veliki izazov, kako za vinogradare, tako i za vinare. Iziskuje strpljenje, paznju, negu, ali i odlučnost i pravovremenost u svim postupcima. Ali, kada ga zavolite i „savladate“, teško ćete se odreci pinoa. S toga ne čudi da je Kosta Botunjac svoju energiju usmerio na pino crni, sa posvećenošću stvarajući „vina za uživanje“.

Bez obzira na (količinski) veoma ograničenu proizvodnju, Botunjcev pino dobro je poznat ljubiteljima vina, a gotovo neizostavan je u kolekcijama dobrih poznavaoca.

Vinarija Jović

  • godina osnivanja: 1995.
  • adresa: Spasoja Milkića 32, Knjaževac
  • web adresa: www.vinarijajovic.rs
  • e-mail: info@vinarijajovic.rs
  • posete vinariji: uz zakazivanje
  • vlasnik: porodica Jović
  • vinar: Saša Jović
  • površina pod vinogradima: 6 ha, 50% otkup grožđa
  • sorte: vranac, rajnski rizling, muskat hamburg, sardone
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 60.000
  • komercijalni proizvodi: Potrkanjski vranac, Rajnski rizling, Chardonnay, Rose Dionizije, Višnjica (cherry wine)

U selu Potrkanje, u centru knjaževačkog vinogorja, Jovići nastavljaju tradiciju više generacija poznatih vinogradara i podrumara.

Iz sopstvenih zasada, u kojima uzgajaju vranac, sardone, rajnski rizling i muskat hamburg, tehnički precizno, uz postovanje tradicije, proizvode ograničene količine vina, dobro poznatih ljubiteljima u Srbiji.

Karakteristike berbi ovog vinogorja, počevši od 1987. godine, konstantno ostaju sačuvane u porodičnoj vinoteci. Vina Jovića posebno su interesantna, jer verno pokazuju karakteristike terena i klimatskih uslova iz kojih dolaze. Specifičnost u paleti proizvoda predstavlja vočno vino od višanja -„Višnjica“, proizvedeno po originalnoj recepturi od najkvalitetnijih plodova sa sopstvenih plantaža.

Kao jedini nedostatak možemo istaći da je velika šteta što Jovići ostaju jedini proizvođači vina u ovom kraju.

Vinarska kuća Spasić

  • godina osnivanja: 1999.
  • adresa: selo Tržac, Aleksandrovac
  • web adresa: www.vinarijaspasic.com
  • e-mail: info@vinarijaspasic.com
  • posete vinariji: uz zakazivanje
  • vlasnik: Milan Spasić
  • vinar: Milan Spasić, konsultant Vlada Nikolić
  • površina pod vinogradima: 3,2 ha, 40% otkup grožđa
  • sorte: tamjanika, prokupac, italijanski rizling
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 23.000
  • komercijalni proizvodi: Tamnjanika, Despot, Rujno

Spasici su uzgojem vinove loze počeli da se bave krajem XVIII veka, kada su se doselili u selo Tržac. Na najbolji način iskoristili su ono što blagorodna Župa pruza, a oni joj vratili sadnjom i uzgojem autohtonih sorti.

Doslednim radom u vinogradu, osavremenjavanjem tehnoloskog procesa i stalnim usavrsavanjem, Spasici su zaslužni za trenutnu popularnost tamjanike, jer su pokazali ogroman potencijal vina od ove, do nedavno zaboravljene sorte.

Podrum Vitis vino Jelenković

  • godina osnivanja: 1997.
  • adresa: Mire Vinklajt 17, Negotin
  • web adresa: www.vitisvino.rs
  • e-mail: vitisvino@gmail.com
  • posete vinariji: svakog dana od 09-21 h
  • vlasnik: dipl.ing. poljoprivrede Goran Jelenković
  • enolog: dipl.ing. poljoprivrede Goran Jelenković
  • površina pod vinogradima: 12 ha zakup, od cega je 5 ha za proizvodnju vina sa geografskim poreklom
  • sorte: sardone, rajnski rizling, game, kaberne sovinjon
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 50.000
  • komercijalni proizvodi: Sardone, Rajnski rizling, Game, Dunavska priča, Negotinski sokaci

S obzirom na dugogodišnje iskustvo u radu sa vinima, ne iznenaduje da su se Jelenkovići prevashodno opredelili za game, sardone i rizling rajinski, sorte koje u Negotinskoj krajini tradicionalno daju izuzetne rezultate.

U vinima se može primetiti karakter podneblja, ali i specifičan stil vinara. Izrazito zrela aroma crvenih vina ukazuje da ovaj region ima odličan potencijal i za uzgoj crnih sorti grožđa kasnijih epoha sazrevanja.

Vinska kuća Minić

  • godina osnivanja: 1988.
  • adresa: selo Tržac, Aleksandrovac
  • web adresa: www.vinskakucaminica.com
  • e-mail: mmmoma@ptt.rs
  • posete vinariji: uz zakazivanje
  • vlasnik: Milorad Minić
  • vinar: Milorad Minić
  • površina pod vinogradima: 3 ha
  • sorte: tamjanika
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
  • komercijalni proizvodi: Tamnjanika stota suza, Tamnjanika barrique, Tamnjanika kasna berba, Dorotej, Ružića

Poštujući bogatu porodičnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, Milorad Mića Minić je svoj radni (životni) vek posvetio tamjanici. Među prvima je vina ove sorte izdvojio iz mase, a otišao je i korak dalje, eksperimentišući sa momentima berbe, načinima odležavanja i sazrevanja vina.

Veoma traicionalan proizvodni proces polako se osavremenjuje i usavršava, te od Minića treba očekivati sve interesantnije tamjanike.

Vinarija Ivanović

  • godina osnivanja: 1919, jedan duži period nije radila, da bi se ponovo obnovila 1996. godine
  • adresa: 10. avgusta 18, Aleksandrovac
  • web adresa: www.ivanovicvino.com
  • e-mail: kontakt@ivanovicvino.com
  • posete vinariji: uz zakazivanje svakog dana
  • vlasnik: Dragoslav Ivanović
  • enolog: Dragoslav Ivanović i Lorenzo Maini
  • površina pod vinogradima: 1,2 ha, 80% otkup grožđa
  • sorte: prokupac, kaberne sovinjon, vranac, merlo, rajnski rizling, tamjanika
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 40.000
  • komercijalni proizvodi: Prokupac, Tamjanika, Rizling, Zanos, Petite rose

Ivanovići su, kao i mnogi doseljenici u Župu, početkom XIX veka počeli da se bave uzgojem vinove loze i proizvodnjom grožđa i vina. Po povratku iz I svetskog rata, Dragoslav I. Ivanovic 1919. godine osniva vinarsko-rakidžijsku radnju koja veoma brzo napreduje i dostiže proizvodnju od 500.000 litara vina. Posle Drugog svetskog rata, odlukama vlasti ova proizvodnja, kao i mnoge u Srbiji, zamire.

Pola veka kasnije, njegov unuk Dragoslav I. Ivanovic vraca se u Župu da obnovi porodičnu tradiciju. Filozofija da se vino proizvodi u vinogradu doslovno se postuje: rod grožđa je strogo kontrolisan, a pre vinifikacije oštećena i nedozrela zrna se odstranjuju. Sam proizvodni poces oslanja se na tradicionalne metode, uz primenu i upotrebu dostupnih tehnoloških dostignuća.

Vinarija Veličković

  • godina osnivanja: 2002.
  • adresa: Trg Oslobođenja 20, Aleksandrovac
  • web adresa: nema
  • e-mail: vinoprestige@ptt.rs
  • posete vinariji: samo uz zakazivanje
  • vlasnik: dipl.ing. Zoran Veličković
  • enolog: dipl.ing. enologije Zoran Veličković
  • povrsina pod vinogradima: 5,5 ha
  • sorte: italijanski rizling, sardone, tamnjanika, prokupac
  • godisnja proizvodnja (u bocama): 12.000
  • komercijalni proizvodi: Prestige Rizling, Prestige Rose (prvi put ove godine vinarija Veličković počinje sa proizvodnjom vina od sorti grožđa sardone i tamnjanika koje će se na tržištu pojaviti sredinom 2009. godine)

Sa visedecenijskim iskustvom u vinarstvu, 2002. godine Zoran Veličković obnavlja porodičnu proizvodnju visokokvalitetnih vina, u centru župskog vinogorja, u porodičnoj kuci u Aleksandrovcu. Vođen idejom da od grožđa iz ovog vinogorja proizvede vina najvišeg kvaliteta, upotrebom najsavremenije opreme uz korišćenje poslednjih dostignuća u enologiji, Veličković se opredelio za rad sa autohtonim sortama, prokupcem i tamjanikom.

Poseban trud uložen je da se za preradu koristi najkvalitetnije grožđe iz probirne berbe, a vinarija nastoji da odrzi kvalitet proizvodnjom manjih serija za svaku sortu ponaosob.

Podrum Dajić

  • godina osnivanja: 2002.
  • adresa: Kneza Miloša Obrenovica 20, Mihajlovac – Negotin
  • web adresa: nema
  • e-mail: podrumdajic@nadlanu.com
  • posete vinariji: uz zakazivanje
  • vlasnik: Saša Dajić
  • vinar: Saša Dajić
  • povrsina pod vinogradima: 3,6 ha, 30 % otkup grozda
  • sorte: game, kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran, pino noar, sovinjon blan
  • godišnja proizvodnja (u bocama): 10.000
  • komercijalni proizvodi: Gamay, Gamay barrique, Burgundac crni, Sauvignon blanc, Rajinski rizling.

Blagodeti negotinskog vinogorja, karakteristike podneblja i specifičnu klimu, Dajić je ljubiteljima vina predstavio na najbolji mogući način. Nije slučajno ni što je pažnju privukao gameom, jer decenijama unazad mnogi su se Francuzi čudili onome što njihova sorta postiže u Krajini. Veoma ekstraktivna, karakterna, puna vina naišla su na dobar odziv publike, a Dajić stavljen pred novi izazov da se oproba i u radu sa internacionalnim sortama.