Crvena vina Pijemonta

„Velika planinska stopa“: otprilike tako bi glasio prevod naziva Piemonte, a onaj pravi, gurmanski i hedonistički, bio bi – tartufi i nebiolo, barolo, gavi, moscato, asti spumante i mnoga druga velika vina. Čuvena vinska oblast Pijemont leži u samom podnožju italijanskih Alpa i jedna je od najznačajnijih italijanskih vinskih regija, a možda i šire

Ukoliko bismo tražili neku sličnost Pijemonta (Piemonte) sa drugim vinskim regijama, onda bi to bila francuska Burgundija. Naime, i Burgundija i Pijemont su se kao vinarske regije dugo razvijale pod uticajem crkve i benediktinaca, a osim sličnog istorijskog razvoja vinari obe ove oblasti imaju sličnu filozofiju i pristup proizvodnji vina. Velika vina proizvod su savršenog uklapanja jedne sorte u lokalni teroir (nebbiolo u Pijemontu, pinot noir u Burgundiji) – tako bi se otprilike moglo definisati njihovo shvatanje vinarstva, a koje je potpuno suprotno u odnosu na veliki deo Italije i Francuske, gde se vina uglavnom proizvode kao mešavina više sorti a mnogo ređe kao samostalna sortna vina.

Iako su kod nas, a tako je i u većem delu vinske Evrope, toskanska vina mnogo popularnija, niko ne može da ospori neverovatan potencijal i snagu dva najpoznatija vina Pijemonta – barola i barbaresca. Može se reći da je nebbiolo, poput pinot noira, veoma zahtevna sorta i jako teška za svakog vinara, pa su tako samo pravi majstori tog zanata u stanju da nebbiolo dovedu do savršenstva u boci. Čak i danas, sa svim benefitima globalizacije, niko na svetu osim Pijemonta nije uspeo da od ovog zahtevnog i izazovnog grožđa proizvede velika vina. Poput nekih velikih vina Bordoa, i barolo i barbaresco su vina veoma jake strukture i sposobna su za dugo odležavanje i sazrevanje. Sve do početka devedesetih godina vinari Pijemonta preporučivali su da se barolo i barbaresco konzumiraju posle desetak godina, a neki primerci čak nakon dvadeset godina odležavanja.

Ali, ne piju Italijani barolo i barbaresco svaki dan uz ručak. Za svakodnevno uživanje koriste se dva crvena vina koja su po hijerarhiji odmah iza dva već pomenuta „kralja“, a to su barbera i dolceto. Barbera je drugo grožđe po važnosti u Pijemontu, izuzetno je rasprostranjeno, i od njega se dobija vino srednjeg tela, voćnog izraza i lagane taninske strukture. Drugo vino namenjeno za svakodnevnu konzumaciju u Pijemontu je dolceto, koje se proizvodi od istoimenog grožđa – to je lagano, pitko vino ponekad sa gorkastom završnicom, dovoljno pristupačno za svakodnevnu upotrebu. Osim ovih vina, postoji još mnogo crvenih vina dobijenih od nebiola, ali ni probližno sofisticiranih, ispoliranih i kompleksnih kao što su ona od barola i barbaresca. Vredna pomena su i vina gatinare, ghemma, nebiolo d’Alba i spanna.

Kao što je već pomenuto, reč piemonte u prevodu znači „planinska stopa“ i sam taj naziv nam već umnogome otkriva o kakvom se teroaru radi. Pijemont je najveći region na italijanskom kopnu, ali s obzirom na to da je u većem delu regije klima dosta hladna za uzgoj grožđa, Pijemont nije najveći italijanski proizvođač. Ali, ako uzmemo u obzir samo vrhunska vina, onda Pijemont prednjači. Više od 17 procenata od ukupnih DOC i DOCG apelacija nalazi se upravo u Pijemontu, što je više od bilo kog regiona Italije osim Veneta, koji ima sličan udeo.

Skoro svi najbolji vinogradi Pijemonta koncentrisani su u toplijim delovima regije, posebno uz južnu granicu, gde se izdvajaju podregije Langhe i Monferratto. Tu su i dva najpoznatija vinska grada Alba i Asti, kao i dva geografski mala, a vinski ogromna sela – Barolo i Barbaresco, po kojima su „vinski divovi“ i dobili ime. Najbolji vinogradi uglavnom su orijentisani ka Suncu i većina imena upravo označava njihov položaja u odnosu na Sunce. Tako imamo bricco rocche, sori tildin… – bricco na dijalektu Pijemonta označava „suncu okrenutu stranu brda“, a sori predstavlja „onu stranu brda na kojoj se sneg prvi topi“.

Kad smo kod crvenih sorti Pijemontea, a neke su već pomenute, glavna je nebbiolo, čije je ime izvedeno od reči nebbia (magla) koja je veoma česta pojava u Pijemontu krajem oktobra. Nebbiolo je sigurno glavna zvezda Pijemonta i najpoznatija vina se proizvode upravo od ove sorte. Glavne odlike su mu velika snaga i jaka taninska struktura. Arome koje možete prepoznati u barolu i barbarescu su ljubičica, koža, čokolada, šljive, smokve i ne tako česti izrazi kod naših ljubitelja vina, kao što su katran i liqorice (sladić). Osim ova dva, nebbiolo je zaslužan i za nastanak malo jednostavnijih vina, poput gattinara i ghemme.

Druga sorta po značaju, a najveća po zasadima, jeste barbera. Vina od ove sorte spadaju u takozvana „svakodnevna vina“, srednjeg su do punog tela sa izrazitim voćnim karakterom i laganijim taninima.

Dolcetto je još jedna veoma popularna sorta koja daje istoimena, jednostavna vina voćnog karaktera. Trebalo bi pomenuti i bonardu i vespolinu, koje nisu toliko rasprostranjene kao prethodne tri sorte.

Može se reći da je naše tržište solidno snabdeveno vinima Pijemonta, iako se često neke etikete povremeno pojavljuju i nestaju sa scene. Naime, i kod nas je kao i u velikom broju zemalja sa mladom vinskom kulturom Toskana znatno popularnija kad su u pitanju italijanska vina. Ipak, neki od najpoznatijih proizvođača iz Pijemonta su prisutni u Srbiji – Aldo Conterna sa svojim Barolom Gran Bussia, zatim Angelo Gaja sa Barbarescom i Barolom, pa Renato Ratti, Pio Cesare, Fontanafredda, Stefano Farina… Nažalost, nedostaju još mnogi poznati proizvođači, poput Ceretta koji je nekad bio u Srbiji, nisu tu ni Bruno Giacosa, Luciano Sandrone, Marcarini, Prunotto…

Što se tiče cena, one su u velikom rasponu i kreću se od 800 do 950 dinara za Moscato Stefano Farina, od 1.250 do 1.400 dinara za Barbera Renato Ratti, dok za neki barolo i barbaresco treba da se izdvoji nešto više novca. Tako, na primer, Barolo Pio Cesare staje od 5.700 do 6.000, Barolo Fontana Freda oko 9.500,  Degramis Barolo čuvenog Angela Gaje je oko 4.500, dok je Gran Bussia Alda Conterna blizu 22.000 dinara. Kad je u pitanju barbaresco cene su slične, tako da je Pio Cesare takođe oko 5.700, Barbaresco Marziano Abbona je oko 4.000, dok za barbaresco Angela Gaje treba da se izdvoji oko 12.000 dinara u maloprodaji. Cene u restoranima su naravno veće i kreću se od 1.500 do 2.000 dinara za neku barberu ili docetto, za barolo i barbaresco cene iznose od nekih 7.000 – 8.000, pa sve do nekoliko desetina hiljada dinara kad su u pitanju najveći proizvođači.