Uprkos nekim ne baš idealnim vremenskim prilikama u određenim periodima, 2019. godina bila je vrlo dobra. Već sada, mlada tek fermentisala vina nagoveštavaju da berbu 2019. treba dobro zapamtiti i bez dvoumljenja kupovati kasnije vina od ovogodišnjeg grožđa

 

Sam početak 2019. godine, kao i čitav period do početka vegetacije, bio je manje-više povoljan za vinovu lozu. Zima je protekla bez mnogo snega i sa jednim kratkim periodom niskih temperatura. Početak razvoja okaca, početne faze porasta lastara, kao i cvetanje pratio je nešto hladniji period sa više padavina, što se odrazilo na pojavu prouzrokovača bolesti, naročito plamenjače u pojedinim vinogradima.

Međutim, drugu polovinu juna, a posebno jul i avgust, karakteriše obilje sunca i značajan porast temperatura, što se, uz odsustvo padavina, delimično odrazilo i na sam kvalitet grožđa. Nepovoljno dejstvo visokih temperatura više je bilo izraženo kod sorti (belih i crnih) koje imaju nešto tanju pokožicu (rizling italijanski, rizling rajnski, sovinjon beli, pino beli, pino crni, merlo, game crni, frankovka…). Izvesna oštećenja na grozdovima nastala usled dejstva visokih temperatura i direktne izloženosti grozdova sunčevom zračenju, a u vidu ožegotina, bila su uočljiva u vinogradima u kojima su nepravilno bile izvedene neke od ampelotehničkih mera, pre svega defolijacija. Svi proizvođači koji su ovu meru izveli odjedanput a ne sukcesivno, uklonivši veći deo lišća u zoni grozdova, kao posledicu su imali značajan broj grozdova sa ožegotinama.

Poznata je činjenica da vinova loza bolje podnosi sušu i visoke temperature u odnosu na bilo koju drugu voćnu vrstu, što se i sada pokazalo. Međutim, nedostatak padavina odrazio se pre svega na nešto niži prinos i manji randman soka, posebno kod sorti poznijeg vremena sazrevanja. Prateći dinamiku sazrevanja i belog i crnog grožđa, primetan je bio pravilan tok nakupljanja šećera i ukupnih kiselina. Ovaj proces bio je izraženiji kod sorti ranijeg vremena sazrevanja (sovinjon blan, šardone, pino blan), tako da je berba ovog grožđa započeta nešto ranije. U pojedinim vinogradarskim rejonima berba je započeta već pri sadržaju šećera u grožđu od dvadesetak procenata, dok je u većini drugih vinogorja obavljana sa sadržajem šećera od 21,5 do 23,0%. Pri ovako visokom procentu šećera, udeo ukupnih kiselina bio je adekvatan, što ukazuje na to da će vina biti prilično dobro izbalansirana.

Sorte poznijeg vremena sazrevanja (rizling rajnski, rizling italijanski) slično su reagovale na ovako visoke temperature kao i sorte koje sazrevaju u ranijoj epohi. Dinamika nakupljanja šećera i ukupnih kiselina proticala je normalno, a berba ovih sorti obavljena je nešto ranije nego uobičajeno. Berba poznih vinskih sorti (crnih) obavljana je sa sadržajem šećera od 22,5 do 24%, a samo u pojedinim slučajevima sa 25% i više.  Ono što je kod crnih sorti bilo primetno u jednom periodu (avgust, septembar), to je spora dinamika nakupljanja šećera. Naime, zbog veoma visokih temperatura u ovom periodu i izražene suše, a što je za posledicu imalo smanjen intenzitet foto-sinteze i izraženije disanje, biljke su više trošile nego što su stvarale asimilate. Zbog toga, fenolna zrelost grožđa nastupala je usporenije.

Što se tiče kvaliteta vina, i belih i crvenih, upravo protiču prvi dani po završetku fermentacije, a mlada vina već ukazuju na visok kvalitet. Ona obiluju raznovrsnim i intenzivnim voćnim mirisnim notama, koje naravno, treba posložiti u predstojećem periodu odležavanja vina. S obzirom na trenutno stanje, možemo da očekujemo da će finalna vina imati prelepe arome, izražen karakter, dosta svežine i punije telo.

Sve u svemu, ovo je bila jedna vrlo dobra berba.