Broj: 33
NAZIV VINA: VRANAC BARRIQUE
BERBA: 2007
SORTA: VRANAC
PROIZVOĐAČ: 13. JUL PLANTAŽE
OBLAST: PODGORIČKO VINOGORJE, CRNA GORA
SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%
Vino ima intenzivnu crvenu boju zrele trešnje sa purpurnim odsajem na obodu. U kompleksnoj aromi dominiraju note crvenog voća, sa naglašenim tonovima borovnice i trešnje koji su u lepom skladu sa hrastovinom i vanilastim tonovima u pozadini. Na nepcima se oseća harmoničnost, postojanost i punoća mekanog tela, sa veoma prijatnim i zrelim taninima. U samoj završnici ukus je vrlo intenzivan, voćni i svež. Služiti ga sa jelima od crvenog mesa, mesom divljači, crnogorskom pršutom i masnim sirevima.
Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C
Prosečna cena u vinotekama: 1.000 dinara
Crnogorski Vranci ili tačnije Plantažini Vranci su slobodno možemo reći svojevrsne vinske legende ovih prostora. Njihov kvalitet se sve više uvidja i u svetu. Iako podgoričke Plantaže u svojoj ponudi imaju i mnoga druga vina, upravo je Vranac sinonim za ovu kompaniju, koju je slobodno možemo reći, on stvorio i napravio od nje jednu od najvećih svetskih i evropskih vinarija. Stoga je normalno da je i sam vranac vremenom evoluirao, pri tom ne gubeći na kvalitetu, stalno se razvijajući. Od nekada običnog, ali uglednog vranca, preko pro corde-a. reserve-a dodjosmo i do naj novijih Barrique-a, Premijera. Barrique je relativno nova linija u plantažinoj ponuti i pored Vranca prisutan je još i Šardone u ovom obliku. Barikiranje ove dve sorte, trebalo bi da da jednu novu notu i eleganciju ovim vinima. U oba slučaja plantažama je to i uspelo, reč je o zaista vrhunskim vinima, koja zaslužuju svaku preporuku. Već dobro poznate kvalitete Vranca, barikiranje je dodatno oplemenilo, donoseći jedan dosta viši kvalitet. Dobili smo zaista vrhunsko vino, koje se može nositi i sa najboljima u svetu vina.Na kraju cena je takodje tu, mnogi će reći previsoka, ali i to je svakako relativno ako se uporede cene vina, malih vinarija širom naše zemlje, koje u velikoj meri nemaju ni kvalitet, ni ugled Plantažinih vina, dok o tradiciji nije potrebno previše
govoriti.
Blago C.G. sa srpskim vinogradima…dok je njih bice i „crnogorskih“ vina