P1100756_resizePortugalija, zemlja moreplovaca, fada i, naravno, dobrih vina. Verujem da je većina, makar i vinskih početnika u Srbiji, bar jednom probala neka od odličnih portugalskih vina. Oni koji jesu rado su im se vraćali, a izbor su uglavnom bila vina iz regije Douro, simbola portugalskog vinarstva. I danas pamtim moju posetu ovoj oblasti po nekim sjajnim vinima, koja vrlo lako mogu da uporedim sa velikim vinima Bordoa. Ništa manju impresiju od vina nije ostavio ni sam izgled vinograda, koji su smešteni u jedinstvenom i prelepom prirodnom okruženju

 

Da se ukratko podsetimo, pošto je Portugalija kao tema bio u jednom od prethodnih brojeva magazina Wine Style – ova zemlja je u vinskom svetu pre svega poznata po svojim ojačanim (fortifidovanim) vinima, poput porta i madeire. Međutim, početkom devedesetih godina portugalska vina doživljavaju pravu renesansu i danas ih prati glas da za relativno nisku cenu daju odličan kvalitet.

Portugalija se deli na sedam glavnih vinskih regiona: Minho, Douro, Bairrada, Dao, Alentejo, Setubal i Madeira, a većina ovih regija prati rečne tokove.

Tema ovog broja je Douro regija, koja je pre svega poznata po portu, ali u poslednje vreme daje odlična klasična vina. Istorija vinarstva u ovoj oblasti seže daleko u prošlost, a prvi tragovi datiraju iz trećeg i četvrtog veka Nove ere, u vreme vladavine Zapadnog rimskog carstva, iako su tragovi koštica grožđa u Douru nađeni na nekim još starijim arheološkim nalazištima.

Ipak, ključnu ulogu u razvoju vinarstva, kako u Douru tako i u celoj Portugaliji, zasigurno zauzima crkva, čiji monasi još od XII veka šire vinarstvo i sade vinograde po celoj regiji. Pravu ekspanziju Douro doživljava tokom XVII veka, pa se tako i prvi pisani trag u kojem se porto pominje kao vino, pojavljuje 1675. godine.

Geografski, sam region prostire se uz tokove reke Douro i njenih pritoka i podeljen je na tri podregije: Baixo Corgo (Donji Korgo), Cima Corgo (Gornji Korgo ili središnji) i Douro Superior (Viši Douro). Zajedno se prostiru ukupno na oko 54 hiljade hektara pod vinogradima. Ono što privlači pažnju i po čemu se vinogradi Doura razlikuju od ostalih su terase, koje su zaštitni znak ove regije. Sam donji tok reke Douro uvršten je u Uneskovu svetsku baštinu, a to nije bez razloga – fantastični prizori koje tamo možete videti zaista su jedinstveni. Sličnu impresiju na mene ostavili su samo neki delovi vinograda oko reke Rajne u Nemačkoj i na padinama Cote Rotie u Francuskoj.

Ipak, iako je porto doneo slavu ovoj regiji, obična vina Doura su sigurno veoma vredna i pomena i gutljaja. Većina vinskih eksperata i vinske javnosti smatra upravo Douro za najbolju vinsku regiju Portugalije za suva crvena vina. Tu sam i probao, za mene najbolje portugalsko vino, Barca Velha vinarije Casa Ferreirinha (Barka Velja, Kaza Fereira), fantastično vino koje po stilu neodoljivo podseća na velika vina Bordoa. Delikatne arome crne čokolade, mente, crnog bobičastog voća, duvana, neverovatna kompleksnost i svilenkasta tekstura sa veoma dugim završetkom su nešto što se teško baca u zaborav. Možda je baš kvalitet toga vina i njegova popularnost među vinskim ljubiteljima bila okidač za druge vinare da podignu nivo kvaliteta svojih vina.

Poput vinograda porta, i vinogradi za suva crvena vina Doura nalaze se na kamenitim obroncima, sa mineralnom podlogom od kamena škriljca i granita. U Douru je dozvoljeno gajenje preko četrdeset sorti grožđa ali se uglavnom koriste sorte koje su u upotrebi kod proizvodnje porta.

Touriga nacional – bobice sa izuzetno jakom kožom, veoma niskog prinosa. Ova sorta daje vina sa aromama koje variraju od kompleksnih voćnih, preko cvetnih i ponekad herbalnih aroma. Karakteriše je i velika kompleksnost aroma, dobra taninska struktura i uz pravog vinogradara i dobru godinu, i odličan balans.

Tinta roriz (tempranillo) – poznata sorta sa prepoznatljivom aromatikom zrelog voća, šljiva, kupina i pekmeza.

Tinta barroca – jedna od glavnih sorti u proizvodnji porta, daje tamno i slatkasto grožđe i može biti dobrog prinosa.

Tinto cao – veoma popularna sorta u Douru, niskih prinosa, herbalnih aroma i veoma prijatnih kiselina.

Touriga francesa – danas se još naziva i touriga franca, glavna je sorta Doura i može se reći portugalski klasik. Daje vina velike kompleksnosti i finoće. Jednom je Jances Robinson uporedila odnos torige franc i tourige nacional sa kupažom cabernet franca i cabernet sauvignona u vinima Bordoa. Aromatika ove sorte podseća na zrelo crveno voće, ribizle, maline…

Kao što sam pomenuo kod opisa velikog vina Barca Velha, bordoški stil se može prepoznati i kod većine vina iz Doura. Takav karakter može da varira od laganih i voćnih vina koja podsećaju na klasične Bordo klarete, pa do kompleksnih, začinsko-mineralnih vina sa aromama suvih šljiva i crnog bobičastog voća, koja su stilom blizu velikih vina Bordoa.

Još jedno vino i jedna kuća je na mene ostavila veliki utisak, a to je Quinta do Côtto i njihovo vino Grande Escolha – još jedan sjajan primer dobrog portugalskog vina sa komplesnim karakterom, dubinom, intenzivnim aromama začina i zrelog crvenog voća i suptilnim dodirom dima, punog tela i zrelih tanina i nadasve odličnog balansa.

Što se tiče našeg tržišta, pre svega zahvaljući nekim mojim kolegama, vinskim trgovcima i uvoznicima, i energiji koju godinama ulažu u promociju i u edukaciju našeg tržišta, zastupljenost ovih vina je više nego dobra. Tako sebi možete priuštiti celu paletu vina, od onih najpovoljnih po ceni od 400-500 dinara, pa do odličnih vina od 4.000-5.000 dinara.

Pomenuću neka od meni najpoznatijih imena: Foral, koji je sa cenom najpristupačniji i košta oko 500-600 dinara u vinotekama, Flor de Crasto sa cenom od 970 dinara, zatim Quinta dos Quatro Ventos od 2.300 i njena reserva verzija od 4.400 dinara. Takođe, Crasto superiore koji treba platiti 2.200, a Crasto reserva oko 3.700 dinara u vinotekama.

Neke od najpoznatijih kuća u Douro regiji su, osim pomenutih, i Niepoort, Quinta da Carvalhosa, Quinta de Macedos, Sogrape udruženje vinara (Ferreira, Sandeman, Offley) i naravno Symington Group (Dow’s, Graham, Quinta de Roriz, Ware, Quinta do Vesuvio).