Vrlo je malo španskih vinskih regiona koji mogu da se pohvale popularnošću kakvu je stekla Rioha, tako da je uvek jako teško pričati o vinima iz drugih španskih regija jer te priče uglavnom imaju prizvuk egzotike. Iako u stvarnosti nije baš tako… Mnogo je vinskih regija u Španiji koje su poslednjih dvadeset godina napravile ogroman iskorak, kako u kvalitetu vina tako i u smislu popularnosti na svetskom tržištu, a naročito je to slučaj sa regijom Ribera del Duero
Regija Ribera del Duero nalazi se unutar granica regiona Castile-Leon regiona, koji se nalazi na severozapadu Pirinejskog poluostrva u neposrednoj blizini granice sa Portugalom. U vinskom smislu, Castile-Leon se sastoji od četiri vinska podregiona: Cigales, Toro, Rueda i Ribera del Duero, od kojih su najpopularniji Ribera del Duero i Toro.
Ribera del Duero je vinska regija koja se prostire na više od 100 km uz obe strane reke Duero, koja prolazi kroz sve četiri vinske provincije Castile. Ako se vratimo u nedavnu istoriju naići ćemo na podatak da se pre dodeljivanja DO (Denominacion de Origen) statusa ovoj oblasti, svega nekolicina ljudi bavila vinarstvom. Tada je postojala tek po koja bodega (vinarija na vinskom imanju), kao i nekoliko velikih vinskih korporacija. Danas je slika umnogome drugačija, pa unutar teritorije Ribere ima više od 150 bodega, a trend nastajanja novih je sve izraženiji.
Tajna ovakvog uspeha i razvoja vinarstva u ovoj regiji jeste u njenim crvenim vinima, koja se odlikuju izuzetno punim telom, dubokom tamnocrvenom bojom, voćnim i ujedno robustnim karakterom sa izuzetnim potencijalom odležavanja.
Glavni uzrok ovakvih vina je naravno i glavna crvena sorta grožđa regije Ribera del Duero, a to je tinta del pais, ili tempranillo, kako ga zovu u Riohi. Osim te sorte, gaje se još i garnaća (garnacha), kaberne sovinjon, merlo i malbek, a od belih albilo.
Ribera je, dakle, poznata u svetu po svojim vrhunskim crvenim vinima, uglavnom odležalim u baricima, od kojih je većina rađena sa minimum tri četvrtine sorte tinta del pais. Razne vinarske tehnike se upotrebljavaju – i u vinogradu, i tokom berbe, pa dalje u procesu vinifikacije i odležavanja vina. U većini španskih regija za pravljenje barik buradi tradicionalno se koristi američki hrast, ali u Riberi ćete često videti i burad od francuskog hrasta. Osim raznih vinarskih tehika raznolikost karaktera vinima Ribere daje i teroar koji je veoma raznolik, za razliku od ostatka Castile-Leona. Takva raznolikost daje malim vinarima priliku da razviju specifične karakteristike kod svojih vina i nadasve prepoznatljivost.
U Riberi je danas pod vinogradima oko 18.000 hektara, od čega je 80 odsto pod zasadima glavne sorte tinta del pais. Sada bi moglo da se postavi pitanje „po čemu se toliko razlikuju vina Ribere od vina Riohe kada je u pitanju ista sorta, tempraniljo, kao i slični klimatski uslovi?“ Pa, za razliku od onih iz Riohe, vina iz Ribere ne provode u buradima toliko vremena koliko provode vina iz Riohe i uglavnom se plasiraju na tržište već nakon nekoliko meseci provedenih u barik buradima. Vina Ribere karakteriše robustan karakter, tamnije su boje, voćni karakter podseća na aromu šljive, dok su vina Riohe nešto elegantnija, sa svetlijim nijansama crvene boje i karakterom aroma crvenog bobičastog voća.
Pričati o Riberi a ne pomenuti velikane ove regije bilo bi neuskusno, stoga krećemo u kratki obilazak tri najpoznatije vinarije Ribere. Te tri vinarije su sa svojim vinogradima možda i najzaslužnije za nagli porast popularnosti i kvaliteta vina iz Ribere, a to su Vega Sicilia, Pesquera i Dominio de Pingus.
Vega Sicilia – prvi zasadi na ovom vinogradu datiraju još od 1864. godine, međutim o prvom kvalitetnijem vinu možemo da govorimo tek nakon 1915. godine, kada upravljanje posedom preuzima familija Herero koja je i dala ime vinariji. U vlasništvu vinarije nalazi se blizu 180 hektara, od čega je većina pod zasadom tinta del pais, a manji deo pod kaberne sovinjonom. Zaštitni znak ove vinarije su vina neverovatne kompleksnosti, baroknog stila, velikog potencijala starenja, a glavna zvezda vinarije je kupaža Unico, koja je u dobrim godinama jedno od najboljih svetskih vina. Unico se proizvodi od grožđa koje fermentiše u drvenim sudovima, nakon čega odležava još šest meseci u starim hrastovim buradima. Nakon odležavanja sva vina se testiraju i donosi se odluka koja vina idu u glavni cuvee, odnosno Unico, a koja idu u drugo vino koje se zove Valbuena. Nakon pažljivog izbora Unico ide na odležavanje još čak do pet godina u buradima, od korišćenog američkog hrasta, a nakon toga još nekih godinu i po u boci. Uobičajen blend za Unico je: tinta del pais (oko četiri petine kupaže), a dodaju se još kaberne sovinjon, merlo, malbek i na kraju vrlo malo bele sorte albilja, kao začin na jelu.
Vega Sicilija je postala poznata mnogo pre nego što je Ribera počela da zarađuje svoju reputaciju u svetu vina, pa se može reći da je ona začetnik modernog vinarstva Ribere.
Ako Vega Siciliju zovemo praocem i začetnikom modernog vinarstva Ribere, onda bi Alejandro Fernandez mogao biti u najmanju ruku otac. On je ne samo dao pravac stilu vina Ribere, već je svetu predstavio i jednu potpuno novu vrstu španskih vina uopšte – vina punog tela i visoke voćnosti, a istovremeno neverovatne elegancije i kompleksnosti. Dugo se bavio popravkom i prodajom raznih poljoprivrednih mašina, istovremeno vodeći brigu o nekoliko vinograda u Riberi, sve dok mu otac nije ostavio imanje Pesquera del Duero. U to vreme grožđe iz te regije se prodavalo okolnim regionima kojima je nedostajala obojenost vina. Alejandro je prekinuo tu praksu i počeo da proizvodi vina iz Pesquere 1972. godine i da ih promoviše po Španiji. Vino Pesquera početkom devedesetih dolazi u ruke, ili bolje rečeno pod nos, velikog vinskog gurua Roberta Parkera, koji ga proglašava za „španski Petrus“ (misleći na čuveni francuski Chateau Petrus). Slava je od tog trenutka bila osigurana, a ostalo je istorija. Pesquera se uvek proizvodi 100% od sorte tinta del pais – nakon ručne probrane berbe vina fermentišu u drvenim sudovima, a nakon fermentacije odležavaju u baricima od američkog hrasta. Nikada u tom vinu nećete osetiti drvenast karakter i dominaciju dimljenih aroma barika, već samo kompleksnost i eleganciju.
Dominio de Pingus je danas verovatno najpopularnije špansko vino, sa relativno kratkom istorijom. Naime, devedesetih godina prošlog veka upravljanje ovim imanjem preuzeo je mladi Danac Peter Sisseck, inače bordoški učenik i verni sledbenik francuskog filozofskog pravca u vinarstvu, i tada je započet veliki progres. Vinogradi se prostiru na samo četiri hektara i zasađeni su sa tinta del paisom. Glavne tehnike su potpuno restriktivni pristup prinosima i još ako znamo da se njegov položaj smatra za najbolji teroar Ribere, jasno je da uspeh nije došao slučajno. Grožđe se bere ručno u trenutku kad je dostiglo potpunu potrebnu zrelost, a potom se hladnjačama prevozi do četrdeset kilometara udaljene vinarije. Tamo deset žena ručno odvaja bobice od peteljki i nakon selekcije, na tradicionalan način pod nogama presuju grožđe. Grožđe zatim leži u sopstvenom soku nekih desetak dana do početka fermentacije, koja prosečno traje osam dana. Nakon toga vino odlazi na odežavanje u novu burad od francuskog hrasta. Kasnije se svako posebno bure proba i vina koja pokažu posebnu snagu i koncentraciju idu na dodatno odležavanje, ponovo u novu burad od francuskog hrasta. Taj proces bi se tad mogao nazvati 200% novi barik. Nakon skoro dve godine odležavanja i zrenja Pingus se flašira. Pošto je famozni Parker prvu berbu ocenio sa 98 od 100 mogućih poena, nastala je prava jagma za jednom od 7.000 boca koje se proizvedu godišnje. Ovo 100% ručno proizvedeno vino karakterišu arome dima, smokvi, crne čokolade, začina, katrana, kao i puno telo i odličan potencijal starenja.
Što se tiče ponude na srpskom tržištu ne može se reći da je preterano bogata, mada se u poslednje dve godine primećuje veliki pomak kad su u pitanju vina iz Ribera del Duero regiona. Cene u maloprodaji kreću se od 1.000 dinara, koliko košta Anta 4 iz vinarije Banderas, vino Pruno vinarije Finca Villacreces staje oko 1.800 dinara, Condado de Oriza Crianza vinarije Pagos del Rey je 1.400 dinara, dok Valduero Crianza košta 2.200. Za neku rezervu, na primer iz iste kuće, valja izdvojiti 5.700 dinara. U restoranima se cene kreću od 2.000 dinara do 8.000 dinara.
Leave A Comment