Na krajnjem jugoistoku Italije, na poluostrvu u zoni pete i štikle italijanske čizme, nalazi se ova, široj publici malo poznata vinska regija. Međutim, bolji poznavaoci smatraju je vinskim podrumom Italije. Sa svojih 105 hiljada hektara Pulja čini osminu ukupne površine pod vinogradima u Italiji, a po proizvodnji vina, koja iznosi sedam do osam miliona litara, deli primat sa Sicilijom. Ako uzmete u obzir da je Italija donedavno bila i najveći proizvođač vina na svetu (prestigla ju je Španija prošle godine), onda je takav podatak stvarno fascinantan za jednu tako malu regiju

 

Nakon malo podrobnije analize same proizvodnje brzo ćemo shvatiti da je Pulja u stvari jedna velika fabrika vina, mnogo više nego vinski podrum Italije. Naime, prinosi grožđa po hektaru u vinogradima u Pulji su ubedljivo najveći u celoj Italiji, a verovatno su i u samom vrhu u svetu. Oni ponekad dostižu i neverovatnu brojku od četrdeset tona po hektaru, što je četiri do pet puta više od prosečnih prinosa za kvalitetna i sortna vina. Shodno ovom podatku ne čudi činjenica da je broj vina iz Pulje koja imaju DOC status izuzetno mali (svega 25) i da se ona prilično teško mogu naći na tržištu. Da ne bude zabune, većina onog pomenutog grožđa iz vinograda sa prinosima od blizu četrdeset tona završava kao industrijski alkohol ili koncentrovani grožđani sok.

Nakon sredine osamdesetih godina, kada su evropske vlasti želele da uvedu malo više reda u vinarstvo i vinograde Evrope, velika finansijska sredstva slila su se i u Pulju. Međutim, vinari su umesto da vinogradima sa ogromnim prinosima promene namenu i okrenu se proizvodnji kvalitetnijih vina, napustili svoje najbolje vinograde; doduše, oni su bili zasađeni na dosta nepristupačnim mestima pa je bilo teško održavati ih. Ali uprkos ovom trendu i činjenici da je preko 50.000 vinogradara napustilo ovu granu poljoprivrede, vinsko jezero Pulje i dalje tvrdoglavo odbija da presuši.

Kada su u pitanju uslovi za proizvodnju kvalitetnih i vrhunskih vina može se slobodno reći da su oni u Pulji veoma blizu idealnih. Kada ovo kažem mislim ujedno i na klimatske faktore, faktore tla, kao i na veoma važan detalj, a to su lokalne, autohtone i retke sorte grožđa. Po ovome je Pulja svakako jedinstvena i posebna. Još u doba starog Rima bila je veoma cenjena regija za proizvodnju vina i drugih poljoprivrednih proizvoda. Tada je na kulturoški razvoj Pulje veliki uticaj imala starogrčka kultura, pa se i jedan deo lokalnih sorti poreklom i imenom dovodi u vezu sa antičkom Grčkom.

Što se tiče sorti, najzastupljenija i najpopularnija je negroamaro (iako je u Srbiji to mesto pripalo primitivu). Ime ove sorte možemo prevesti kao gorki crni, a DOC status ima u oblastima Alezio, Brindisi, Leverano i Salice Salentino.

Vina ove sorte su veoma tamne, duboke crvene boje, sa jako izraženim taninima i uglavnom su moćna, puna i kompleksna, a ponekad malo gruba i donekle primitivna.

005_resizeDruga važna sorta, kao što rekoh kod nas znatno popularnija, jeste primitivo. Poreklo ove sorte je već dugo predmet rasprava – isprva se mislilo da je kalifornijski zinfandel njen direktan potomak, međutim kasnije je utvrđeno da su i primitivo i zinfandel svoj put oko sveta započeli sa hrvatskih ostrva i da je otac ove familije dalmatinska sorta plavac mali. Primitivo daje vina punog tela i izrazito voćnog, džemastog karaktera, srednje taninske strukture i slabije kiselosti. Ukoliko imate priliku, probajte uporedno neki zinfandel i primitivo da biste osetili povezanost i sličnosti, iako po meni zinfandel ima mnogo više voćnog izraza, dok kod primitiva, osim aroma pekmeza i pečenog voća, često možete sresti i začinske note. Najpoznatija DOC apelacija ove sorte je Primitivo di Manduria iz zone Salenta.

Treća važna sorta, a čija vina nisu baš zastupljena i poznata izvan Italije, jeste uva di Troia (samo ime dovoljno govori o pomenutom grčkom uticaju na kulturu i privredu ovog kraja). Od ove sorte se proizvodi većina vina iz jedne od najpoznatijih oblasti Pulje, a to je Castel del Monte, koja se nalazi na severu regije a ime je dobila po dvorcu osmougaonog oblika koji datira iz trinaestog veka. Najbolja vina Castel del Monte DOC regije ne proizvode se samo od ove sorte, već možete sresti i šardone, aglianiko, pino blan i sovinjon bambino nero. Što se tiče sorte uva di Troia, ona daje vina punog tela, robusna i snažne taninske strukture. Ponekad se ova sorta meša sa sortama slabije taninske strukture i tako se smekšava pomalo divlji i grub karakter ovih vina.

Da ne bi bilo zabune – iako sam uglavnom pominjao crvene sorte, Pulja je i te kako u stanju da ponudi i zanimljiva bela vina. Osim od pomenutih internacionalnih sorti tu je i veoma zanimljivo belo vino, hrskavo i osvežavajuće, koje se proizvodi od sorte bambino bianco, kao i sve češći greco bianco. Ipak, najveću popularnost u kategoriji belih vina i dalje uživaju šardonei.

Zanimljiv podatak u vezi sa Puljom jeste da se krajem osamdesetih godina dešava nekoliko velikih investicija koje su pokrenuli poznati italijanski vinari. Marchesi Antinori i Gianni Zonin realizovali su velike projekte u ovoj regiji, pa je tako Antinori napravio veliku vinariju Tormaresca, koja je danas po pitanju kvaliteta vina na veoma visokom nivou.

Što se tiče ostalih proizvođača, najpoznatiji su Vallone, Sandonaci, Leone de Castris, Feline Manduria, Conti Zecca i Masseria Monaci.

Kada govorimo o srpskom tržištu i zastupljenosti vina iz Pulje, sigurno ne možemo da se pohvalimo baš velikim izborom. Najpoznatije vino iz ove regije kod nas je primitivo, kojeg možete naći od nekoliko proizvođača: Primitivo Torcicoda vinarije Tormaresca iz Salenta, koji u vinotekama košta oko 1.700 dinara, zatim Monteverdijev Primitivo za koji treba da se izdvoji oko 1.100 dinara, Primitivo di Manduria Falo oko 1.300 dinara i Primitivo 62 Riserva od 3.500 dinara.

Što se tiče drugih sorti, tu je Tormareskin negroamaro Masseria Maime, sa cenom od 2.500 dinara.

Od belih vina prisutan je organski Chardonnay vinarije Tormaresca, po ceni od 1.990 dinara.