Zahvaljujući sjajnim rezultatima, ali i dostojanstvenom ponašanju u atletskim dvoranama i van njih, Ivana Španović odavno je postala miljenica publike širom sveta. I ne samo sportske. Njena bronzana medalja sa Svetskog prvenstva u Moskvi ujedno je bila i prva za Srbiju na svetskim atletskim prvenstvima. Nakon toga usledila su brojna odličja: bronza na Svetskom prvenstvu u Pekingu, zatim i na mitingu Dijamantske lige u Cirihu, pa srebro na Evropskom prvenstvu u Cirihu… Naša najbolja skakačica u dalj, uopšte i atletičarka svih vremena, nada se da je zlatna medalja sa Evropskog prvenstva u Pragu iz 2015. samo početak zlatne serije, čija bi najvažnija epizoda trebalo da se odigra na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru sledeće godine.
Do tada, Ivana Španović je rado viđeno lice na mnogim društvenim događajima, kojima i prisustvuje u adekvatnoj meri. Bez usiljenog glamura, sasvim prirodna i harizmatična, pokazuje da je jedna od najvećih vrlina imanje mere
WS: Atletika je kraljica, a koji sportista je kralj?
Svih vremena – to je legendarni ruski rvač Aleksandar Kareljin, koji se takmičio 889 puta a izgubio je samo dva meča, i to jednom kad je bio povređen. Ako govorimo o današnjici, onda je to bez dileme Novak Đoković. Ne samo zbog sportskih rezultata, nego i zbog njegovog ponašanja van terena.
WS: Ko je od ove dvojice legendarnih atletičara za tebe veći heroj – Džesi Ovens ili Karl Luis?
Karl Luis.
WS: Pesma koja te najbolje „podiže“ pred skok je?
U zavisnosti od raspoloženja, na samom zagrevanju pred takmičenje slušam strani dens, rok, Lenija Kravica, Erika Kleptona… i Beogradski sindikat, dok nekad i samo slušalice bez muzike rade posao stvarajući izolaciju od ljudi, gužve, razgovora i tenzije.
WS: Uspehe na velikim takmičenjima najčešće proslavljaš uz…?
Uz svoj tim i drage prijatelje u hotelu ili najbližem restoranu, nazdravljamo uspehu i radujemo se i uživamo u istom.
WS: Žarko Zrenjanin ili Kralj Petar I, odnosno, Zrenjanin – Petrovgrad?
Uh… teško pitanje. Neka bude Kralj Petar I.
WS: Omiljeni rekreativni sport?
Zbog rizika od povreda ne bavim se nijednim drugim sportom koji je izvan mog plana i programa. Ali, ako bih mogla da biram sport kojim bih se bavila umesto atletike, onda glasam za rukomet.
WS: Herkul Poaro ili Šerlok Holms?
Šerlok Holms.
WS: Kad pomisliš na Rio, pomisliš na plažu ili…?
Pomislim na mesto polaska na zaletištu, odakle krećem zalet, marku pored jame od sedam metara i pobedničko postolje.
WS: Grad u kojem si se takmičila, a koji je na tebe ostavio poseban utisak je…?
Šangaj. Zbog atmosfere, organizacije i energije na stadionu. Kultura, način života, običaji, hrana, ljudi van staze u ovom prelepom gradu u Kini, sve je to ostavilo poseban utisak na mene.
WS: Kad se pomene Praško proleće, prva asocijacija su političke demonstracije i neredi. Ti si upravo u ovom gradu u proleće osvojila zlatnu medalju, na šta tebe asocira ovaj naziv?
Intonacija himne, ponos.
WS: Sportska dvorana koja ti je ostala u najlepšem sećanju?
Dvoranska takmičenja mnogo više volim od otvorenih borilišta. Sve je potpuno drugačije. Uživala sam u svakom nastupu do sada, pa unapred dajem prednost Kombank Areni u Beogradu, gde će se održati EP 2017. Ne postoji lepše takmičenje ni za jednog sportistu od onoga u svom gradu ili državi.
WS: Zrenjaninski Karađorđev park ili londonski Hajd park?
Zrenjaninski Karađorđev park. Tu sam počela sa atletikom, upoznala mnoge vrhunske sportiste iz timskih sportova. Park u gradu u kom sam rođena.
WS: Koliko daleko moraš da skočiš da bi to bilo veća vest od one o tvojoj novoj haljini?
Ha, ha, ha… To isključivo zavisi od medija. Sigurna sam da će vest o mojoj udaji biti podjednako ispraćena kao i novi, mnogo veći lični rekord.
WS: Da li ti se nekad čini da je TV komentatoru Dušku Koraću ipak za nijansu draža Jelena Išinbajeva?
To je sasvim u redu. Ne volim lažno favorizovanje i likovanje.
WS: Šta bi dala za jedan intervju u kojem nema nijednog pitanja u vezi sa tvojim izgledom?
Sigurno bih više uživala u razgovoru.
WS: Kako vidiš sebe nakon poslednjeg skoka?
Sa osmehom od uveta do uveta ili razmišljajući o sledećem tehničkom treningu.
WS: Da li imaš neki poseban ritual psiholoških priprema pred skokove u velikim finalima?
Na samom takmičenju nikada ne gledam ostale takmičarke, leđima sam okrenuta jami, sa peškirom preko glave pokušavam da vizualizujem svaki svoj naredni pokušaj. Nemam tremu od konkurentkinja, već motivišem sebe da budem najbolja verzija sebe u tom trenutku.
WS: Da li ti je bavljenje sportom pomoglo u privatnom, svakodnevnom životu?
Sport me je naučio da poštujem sebe i druge, da radim naporno i ulažem u sebe, da budem uporna i strpljiva. Pomoglo mi je da naučim da mnogo više cenim sve što imam, da budem zahvalna i srećna.
WS: Najbolji sportski film svih vremena je?
Price of gold.
WS: Muzika koju preporučuješ za trening je?
To je stvar ličnog ukusa.
WS: Je l’ znaš Bolta?
Samo iz viđenja.
WS: Vino te asocira na…?
Hedonizam.
WS: Da li imaš omiljeno vino?
Nisam neki poznavalac vina, da budem iskrena, ali ponekad volim da popijem čašu proseka sa prijateljima.
WS: U kojoj prilici ti najviše prija čaša vina?
Kada sam na odmoru sa verenikom, negde na primorju, uz večeru. Vino traži romantične trenutke.
Leave A Comment