Nikola Rakočević

Iako još uvek pripada grupi mladih glumaca, Nikolu Rakočevića odavno već gledamo u ozbiljnim dramskim ulogama. Raskoljnikov u komadu Zločin i kazna, Rodrigo u Otelu, Gavrilo Princip u Zmajeubicama, samo su neke od njegovih pozorišnih bravura. Diplomirao je na FDU u Beogradu, a član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 2012. godine. Osim brojnih pozorišnih uloga, iza sebe ima i zapažene nastupe u filmovima – Šišanje, Skidanje, Krugovi, Travelator...

Nikola Rakočević trenutno je jedan od malobrojnih mladih domaćih glumaca od kojih se očekuje mnogo, i to ne samo u domaćim okvirima. S pravom, može se reći, a o tome možda najbolje svedoči činjenica da je prošle godine uvršten među deset najboljih mladih evropskih glumaca na čuvenom filmskom festivalu Berlinale.

WS: Da jedno isključuje drugo, odrekao bi se glume na filmu ili u pozorištu?

To je slično kao kada biste me pitali šta bih radio u situciji kada bi me neko naterao da biram između leve i desne ruke. Obe imaju svoju funkciju i vrlo su mi potrebne. Život bez njih bio bi vrlo težak i naporan.

WS: Poziv kog evropskog režisera ne bi nikada odbio?

Nikada ne bih odbio Federika Felinija. Čim bi zvao, otišao bih kod njega bez mnogo vajkanja. Ali pošto on više nije živ, to se neće ni desiti.

WS: U filmu kog holivudskog režisera bi voleo da glumiš?

Mislim da Holivud ima samo producente. Reditelji, kao i glumci, samo sprovode njihove želje i to za veliki novac. Što se tiče američkih reditelja, voleo bih da igram u filmovima braće Koen, Džima Džarmuša i Tarantina.

WS: Čiju muziku uvek voliš da čuješ?

Omiljeni muzičar mi je Rory Gallagher. Uz njegovu muziku rešavam probleme i u životu i na poslu. Za mene je njegova muzika isto što i za Asteriksa i Obeliksa čarobni napitak.

WS: Omiljeni filmski žanr?

Ni filmove ni muziku ne delim na žanrove već na smislene i besmislene, tako da nemam neki omiljeni žanr.

WS: Bilijar ili stoni fudbal?

Definitivno bilijar. To je spoj veštine i inteligencije. Morate da budete dovoljno sposobni da možete da izvedete sve što zamislite.

WS: Najbolji muzički album svih vremena?

Da budem iskren, izgubio sam osećaj da postoje albumi. Imam utisak da postoje samo pesme. Milioni pesama koje lebde po nekom digitalnom prostoru i čekaju da kliknete na njih ili da ih poređate u malo širu formu nego što je album, a to je plej-lista. Ali koji god album Beatles-a da pomenem, neću se prevariti.

WS: Najbolja filmska muzika?

Jedino sam muziku iz filma Leaving Las Vegas slušao na audio-uređaju. Inače, ne mogu posebno da posmatram bilo koji segment filma. Kada je film dobar, sve je dobro.

WS: Mesi ili Maradona?

Kada bih rekao Maradona, verovatno bi iz mene progovorila nostalgija za vremenom kojeg se ni ne sećam. Mislim da Mesi ima mnogo teži zadatak jer igra u vremenu u kome se insistira na savršenstvu do besmisla. Ne daje se pravo na slabost i grešku. Mada i pored toga, Mesi pokazuje osobine ljudskog bića. Dakle, Mesi.

WS: Najbolji film čija se radnja odigrava u sudnici?

Dvanaest gnevnih ljudi. Skoro dva sata u jednoj prostoriji sa dvanaest glumaca, a ništa manje uzbudljiv od bilo kog akcionog filma.

WS: Robert de Niro ili Al Paćino?

Nisam siguran da mogu da se odlučim.

WS: Premijer liga, Primera ili Serie A fudbalska liga?

Ne pratim mnogo fudbal, ali kad pratim to je Premijer liga. Englezi baš vole fudbal i to se vidi, a i nema mnogo foliranja.

WS: Književni lik kojeg bi voleo da odglumiš?

Već igram Raskoljnikova, tako da mogu reći da mi se želja ostvarila. Ali, moram da priznam da nije nimalo lako.

WS: Bordo ili sive starke?

Bordo plitke.

WS: Koncert koji pamtš?

Smak, u Kragujevcu 1996. godine.

S: Najbolja komedija svih vremena je?

Maska, sa Džimom Kerijem u glavnoj ulozi.

WS: Omiljena TV serija?

Priče iz radionice Zdravka Šotre. To je televizijska serija koju su mogli da gledaju i intelektualci i radnici, i deca i stari, i umetnici i zemljoradnici, jednom rečju svi, i da uživaju u njoj i da ih ne bude sramota što su rođeni ovde a ne negde drugde.

WS: Bolji život ili Vruć vetar?

Kad sam bio klinac, najveća kazna mi je bila da ne mogu da gledam Bolji život. Ali sada kad gledam, ipak bih se odlučio za Vruć vetar.

WS: Destinacija koja ti je prva na listi za obilazak?

Bilo gde, samo da je pored mora.

WS: Mali, anonimni lokali ili velika trendi mesta?

Što se mene tiče, najbolja opcija je šuma bez lokala, a kad moram u lokale onda mi je svejedno. Najvažnije je društvo sa kojim sedim.

WS: Crvena ili bela vina?

Uglavnom pijem bela vina.

WS: Čaša vina najviše prija posle komedije ili tragedije?

Pre komedije a posle tragedije.

WS: Koje, ili kakvo vino bi uvek moralo da se nađe na tvojoj vinskoj listi?

Belo, hladno i da nije previše kiselo.

WS: Najlepše mesto (situacija) u kojoj sebe možeš da zamisliš da pijete vino je…?

Iza mene borova šuma, ispred more, gore sunce, oko mene samo dva poznata glasa.