Nedugo nakon što je diplomirala na grupi za Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Egona Savina, Ana Tomović skrenula je pažnju pozorišne kritike predstavom Patka, za koju je osvojila Nagradu za najbolju režiju na Joakimfestu 2005. godine. Pozorišnu publiku definitivno je osvojila komadom Brod za lutke po tekstu Milene Marković, za koji je dobila i Sterijinu nagradu.
Istrajna u potrazi za pravim odnosom sadržaja i emocija u svojim komadima, u svaku sledeću predstavu ulazila je kao sigurnija, mudrija i veštija rediteljka; intimno i iskreno nosila se i sa najvećim književnim delima prošlog veka, kao što su Zločin i kazna i Majka Hrabrost i njena deca. Svojom poslednjom predstvom Kralj komedije načinila je još jedan skladan korak unapred, ostajući verna inteligentnoj poetičnosti svojih komada.
Dramski tekst koji priželjkujete da postavite na scenu?
Liliom od Ferenca Molnara, zbog emocije, poetike i tragedije.
Da li postoji tekst za koji osećate da još uvek niste spremni?
Osećam se spremnom za svaki izazov, a znam da će mi vreme i iskustvo doneti jasnije vizure.
Može li, i u kojoj meri, dobra pozorišna režija da pomogne prosečnom tekstu?
Nisam pristalica postavljanja bilo čega na scenu. Za mene je najbitniji sadržaj, smisao. On je motor koji pokreće i nadahnjuje i aktere i gledaoce. Nedostatak tog sadržaja ne može ničim da se maskira i to je uzaludan trud.
Da li i šta se sve promenilo u Vašem pristupu režiji od prve predstave Nakaze, pa do Kralja komedije?
Skoro sve. Razumevanje sveta, interesovanja, teme koje me intrigiraju.
Da li vam je Kralj komedije došao kao mali predah nakon „teških“ komada, kao što su Zločin i kazna i Majka Hrabrost i njena deca?
Nema ničeg teškog u vrhunskoj literaturi. To je praznik za glumce i reditelje. Stvari postaju teške kada izazov nije dovoljno veliki.
Da li planirate da se oprobate i u filmskoj režiji?
Jako volim filmove reditelja koji su takođe i pozorišni reditelji, poput Bergmana, Mihaela Hanekea, Sema Mendesa… Mislim da iskustvo rada u pozorištu može samo da doprinese filmu. Ali, iako obožavam filmove, pravljenje pozorišta je još uvek najveća misterija i ljubav za mene.
Svečano otvaranje kog događaja biste voleli da režirate?
Bitefa, FEST-a ili Festivala autorskog filma.
Omiljeni muzej – galerija koje ste posetili?
Ufici u Firenci i Pompidu u Parizu.
Destinacija o kojoj maštate?
Rio de Žaneiro i plaža Kopakabana, zbog pesme.
Najbolja epizoda Star Warsa?
Povratak Džedaja.
Pozorišne premijere koje su Vam se posebno dopale ove sezone?
Marija Stjuart, Rodoljupci, Moje dete…
Da ste kojim slučajem postali glumica, šta bi Vam smetalo kod rediteljke Ane Tomović?
Smetalo bi mi što još uvek nije shvatila da je konflikt produktivniji od harmonije.
Da ste mogli da birate, koji glumci/glumice bi bili prvi izbor za uloge u Vašim predstavama?
Oni koji su pasionirani povodom svog posla i koji mogu lako da zapale vatru u sebi. Bez strasti i posvećenosti bavljenje umetnošću nema mnogo smisla, to sam takođe iskusila na sopstvenom primeru.
Mogućnost ostrva ili Elementarne čestice?
Oba. Uelbek je moj omiljeni pisac.
Najbolji koncert na kojem ste bili?
Koncert Darka Rundeka u Sarajevu 2009, tokom trajanja Sarajevo film festivala.
Kako izgleda Vaša lista Top 5 filmova svih vremena?
Buč Kesedi i Sandens Kid, Sedam veličanstvenih, Kosa, Valter brani Sarajevo, Skupljači perja.
A pozorišnih predstava?
Villa Villa argentinske trupe De la Guarda, Evropejci, crkli dabogda Kristofa Martalera, Magbet Jurgena Goša, Eritjaritjaka Hajnera Gebelsa, Izabelina soba Jana Lauersai, za mojživotni put najznačajnija, Bure baruta Slobodana Unkovskog. Sve ove predstave smo i ja i beogradska publika imali priliku da pogledamo zahvaljujući Bitefu.
Vaša najveća pozorišna satisfakcija je?
Ne postoji veće zadovoljstvo od sjajno odigrane predstave koja diše kao jedno biće s publikom i potresa na svim nivoima.
Ulica Kralja Milana ili Srpskih vladara?
Rođena sam u Ulici Maršala Tita, odrasla u Srpskih vladara, a sada skoro svaki dan idem kod mame u Kralja Milana.
Vino Vas asocira na?
Prijatelje.
Za koju bocu vina bi uvek moralo da se nađe mesto u frižideru?
Za Probus vinarije Živanović.
Situacija u vezi sa vinom koju ne možete da izbrišete iz sećanja?
Kako dok pada kiša sa moje dve omiljene glumice na terasi dugo raspravljam o životu i umetnosti.
Leave A Comment