Priznata i cenjena kao malo ko od domaćih stvaralaca na savremenoj svetskoj umetničkoj sceni, slikarka Biljana Đurđević od svoje prve samostalne izložbe, pa kroz naredne tematske cikluse – Stomatološko društvo, Sedam smrtnih grehova, Izgubljeni raj, Rasadnik, Tamna je šuma, ostaje verna oslikavanju sopstvenog unutrašnjeg pejzaža, kao i teskobne svakodnevice prepune tenzije, konflikata i strahova; ponekad istrgnutih iz ličnog iskustva, a katkad inspirisanih velikim delima klasične umetnosti. Danas je najveći deo njenih slika izložen u uglednim galerijama širom sveta. Najmlađa je dobitnica Politikine nagrade iz Fonda Vladislav Ribnikar za najbolju izložbu u 2012. godini za rad pod nazivom Tamna je šuma. Od 2009. predaje na FLU u Beogradu na Odseku za slikarstvo, a gostujući je predavač na Univerzitetu Parsons – The New School u Njujorku. Kao i mnogo puta ranije, slikanje radova za njenu predstojeću samostalnu izložbu obeležiće višak umetničkog nagona i manjak vremena; na sreću, sasvim dovoljno za njenu intimnu (p)osvetu „brutalnoj situaciji potlačenosti, na koju svi pristajemo“.

 

Koja iskustva iz svakodnevnog života Vas inspirišu?

Svašta dolazi u moj vidokrug, baš kao i svakom sugrađaninu koji se rodio i odrastao na ovim prostorima. Možda sam preoštra, jer danas nakon tmurnih i bednih devedesetih nismo ušli u doba prosperiteta, niti će nas taj san dočekati van granica naše zemlje. Čini se da se populizam nesputano širi svugde. Ipak, nije to jedini izvor mog kamička u cipeli koji se sublimira na platnu, literatura i filmovi su moja druga važna inspiracija.

Vaš naredni opus bavi se…?

Moja naredna faza već je započela, dugo se već razvija i sada je počela da se pojavljuje i na platnu. Bavi se brutalnom situacijom potlačenosti, na koju svi pristajemo, kojoj ne pružamo otpor.

Kada i gde možemo da očekujemo Vašu sledeću izložbu?

Neka dela su već gotova i biće prikazana u Goethe Institutu u Beogradu u februaru 2017. Potom me očekuje Galerija savremene umetnosti u Smederevu i nekoliko međunarodnih koje su tek u pripremi, pa valja ćutati do njihove realizacije.

Da li Vam je neki muzej ostao u posebnom sećanju?

Ima dosta mesta gde sam se osećala dobrodošlom, od Muzeja savremene umetnosti u Beogradu do Museet Moderna u Stokholmu. Svaki susret nosi nešto novo, nekad je to poznanstvo sa nekim umetnikom ili njegovim delom, a nekada su to prijatni trenuci u najstresnijem periodu za umetnika, a to je priprema izložbe.

Na domaćoj likovnoj sceni naročito Vam se dopada…?

U mnogim delima oslikava se pravi profesionalni pristup radu, ima mnogo takvih autora, ali evo nekih imena: Vlada Nikolić, Zoran Todorović, Mrđan Bajić. Tu je i Nina Galić, mlada umetnica koja dosta obećava svojim vrlo profesionalnim pristupom i mnogi drugi čija imena sada zbog formata intervjua moram da izostavim.

A smeta Vam?

Što je državi kultura postala hobi i često je u rukama nezainteresovanih.

Vaša najveća književna inspiracja je…?

Mnogi su uticali, ali Ničeova filozofija svakako je bila glavni stožer u mom razvoju, i kao osobe i kao umetnika.

Omiljeni Hičkokov film?

Hičkok je značajan za moje poimanje ritma u slici, upravo iz njegovih filmova sam dosta naučila, prevashodno o kompoziciji. Izdvojila bih njegov Sever-severozapad.

Ričards ili Džeger?

I Ričards i Džeger, Sympathy for the Devil, kapa dole…

Omiljeni kompozitor?

Sentimentalno sam vezana za Bedžiha Smetanu, ali Vivaldijeva Gloria i Mozartov Requiem uvek su na listi.

TV serija koju preporučujete?

Twin Peaks, znam da je davno prošlo vreme ove serije, ali ona je napravila pravi lom kada se pojavila i nekako mi je obeležila televiziju tog vremena. Sada pratim West World i The Young Pope.

Filmski plakat po Vašem ukusu?

Hičkokova Vrtoglavica i Kabare Boba Fosa.

Najbolji koncert na kojem ste bili?

Leonard Cohen, prava senzacija. Nina Simon je takođe dala sjajan koncert u Beogradu, baš pred rat; bilo je sumorno jer je to bila godina kada smo postali svesni da je srećno i sigurno doba za nama, ali ujedno je bilo i predivno jer je ona dala, baš kao i Leonard Cohen 200 odsto sebe bez kalkulacije i bez obzira na to gde nastupa.

Najbolji omot muzičkog albuma?

Pink Floydov omot albuma Delicate Sound of Thunder, kao i grupe Talkie Walkie Air.

Idelan dom za Vaše slike izgledao bi kao…?

Moje slike pričaju priču ne baš prikladnu za dom, ali ipak mi je drago kada kod mojih prijatelja vidim neke svoje radove i onda shvatim kako mogu da se gledaju i sa drugog, manje dramatičnog aspekta.

Idealan dom za Vas izgleda kao…?

Idealan dom za mene je dobra emocija, sve ostalo se da premostiti.

Vaše tri najdraže knjige?

Sredinom šezdesetih, u tadašnjem SSSR-u, objavljeno je jedno jedino izdanje malo poznatog pisca iz 19. veka Jakova Polanskog, njegova zbirka priča, tačnije adaptacija starih ruskih bajki. U skladu s tim nekako se nadovezuju Slučajevi Danila Harmsa i Kafkina Metamorfoza.

Kako izgleda Vaša lista Top 5 filmova svih vremena?

  • Ran – Akiro Kurosava
  • 2001: A Space Odyssey – Stanley Kubrick
  • Paths of Glory – Stanley Kubrick
  • Razvod na italijanski način – Pietro Germi
  • Gori, gori, gospođice moja! – Miloš Forman

I ako smem da dodam, Night Porter – Liliana Cavani

United ili City?

United. Ipak, onim što je uradila na poslednjem Evropskom prvenstvu reprezentacija Islanda zaslužila je najdublje poštovanje. Podsetili su nas da se u igri može i uživati i pobeđivati, a to je vrhunac u svakom sportu.

Murinjo ili Ferguson?

Ferguson, jedan jedini, svi ostali se na njega ugledaju.

Najslađe Vas nasmeje?

Najslađe se smejem sa prijateljima, a scena ima pregršt. Moji prijatelji su veoma važan deo mog života i to međusobno razumevanje čini stub onog što sam ja, te samim tim sve biva lakše i lepše kada podelim sa njima.

Destinacija o kojoj maštate?

Destinacija je uvek more i samo more! Neko grčko ostrvo sa maslinjakom i smokvama.

Vino najbolje „legne“ pre ili nakon slikanja?

Nakon slikanja, sve pre toga je ometanje, a za vino treba naći staloženost i spremnost da se ne radi ništa, već samo da se uživa u ispijanju.

Vino Vas asocira na?

Na dobar život.

Za koju bocu vina bi uvek moralo da se nađe mesto na Vašoj vinskoj polici?

Podržavam domaće vinare. Izdvojila bih vinariju Jović, kao i vina vinarije Do kraja sveta, a možda su ipak vina Vinarije Zvonko Bogdan najbliskija mom ukusu.