Borka Tomović

Borka Tomović je za kratko vreme uspela da ostvari zapažene uloge u potpuno različitim dramskim formatima i žanrovima. Od miljenice dece u svom matičnom pozorištu Boško Buha, preko nekoliko uloga u TV serijama i filmovima, uglavnom sa tematikom izazova odrastanja, sve do onih znatno zahtevnijih, dramskih izvedbi u pozorištu i na filmu. Kao po pravilu, filmovi u kojima je igrala odlično prolaze na uglednim filmskim smotrama – Ničije dete na Filmskom festivalu u Veneciji, ili Vlažnost na festivalu u Berlinu. Novom ulogom u komadu Kralj komedije po tekstu Pola Cimermana načinila je možda najznačajniji iskorak u odnosu na prethodne uloge, a ujedno i najbolju najavu jedne nove, ozbiljne dramske faze, a koju Borka sa uzbuđenjem priželjkuje. I, rekli bismo, zaslužuje

Sećaš li se trenutka kada si poželela da postaneš glumica?

Mislim da se to dešavalo postepeno. Ta ljubav je rasla tokom srednje škole, tako da su mnoge predstave Ateljea 212, u koji sam stalno išla, bile presudne.

Da možeš sama sebi da dodeliš ulogu u bilo kom pozorišnom komadu, koja bi to uloga bila?

Kako lepo pitanje! To bi bila uloga Alme iz komada Leto i dim Tenesi Vilijamsa.

Koliko puta si odgledala Prohujalo s vihorom?

Odavno sam prestala da brojim.

Kum I ili Kum II?

Filmski maraton, jedan pa drugi, jedan bez drugog ne idu i ne mogu.

Najbolji Skorsezeov film je?

Meni jedan od dražih filmova uopšte je Kralj komedije.

Kakva je tvoja nova uloga u predstavi Kralj komedije?

Bilo je teško da se radi na ovom komadu. To je genijalan film koji je prenesen u pozorište, a lik Marše koji tumačim po meni je životna uloga Sandre Bernhard, tako da sam imala dozu strahopoštovanja na početku. Ali, kroz dugotrajan proces i veliku pomoć rediteljke Ane Tomović uspela sam da napravim svoju verziju opsesivno zaljubljene progoniteljke.

Koliko komedije a koliko tragedije možemo da očekujemo u nastavku tvoje pozorišne karijere?

Hm, ako to bude zavisilo od mene, biće više dramskih uloga. U ovom periodu me to više privlači.

Al Paćino ili Robert de Niro?

Nema izbora, obojica su fantastični.

Strana TV serija koju preporučuješ?

Spisak je podugačak, ali one koje mi prve padaju na pamet su Breaking Bad, Luther, Transparent, Forbrydelsen… Mogla bih celu rubriku da iskoristim za ovo pitanje.

Najbolji koncert na kojem si bila je?

Izdvojiću dva – Ennio Morricone u Areni i Bajagin koncert ispod Kalemegdana; nikad u životu nisam toliko pokisla, ali vredelo je.

Knedle sa šljivama vs. palačinke ?

Kada ih mama pravi, teško je da se odlučim. Ipak, moj glas ide knedlama sa šljivama!

Najbolja romantična komedija svih vremena je?

Bez konkurencije, Love Actually!

Na tvom mp3 playeru uvek ima mesta za?

Ima mesta za svašta, ali uvek se nađe bar jedna od pesama Lane Del Rey.

Agent Cooper ili Agent 007?

Agent Cooper i Twin Peaks, uvek.

Cosmopolitan ili mojito?

Isključivo mojito! To mi je omiljeno piće, tako da su sva ostala u zapećku.

Omiljeni soundtrack?

Ima ih više, ali na vrhu liste mi je muzika iz filmova Čudesna sudbina Amelije Pulen i Mala mis Sanšajn.

Antrfile:

Vino te asocira na?

Kada pomislim na vino, moja prva asocijacija je detinjstvo i obavezni nedeljni porodični ručkovi. Sećam se koliko sam samo zavidela odraslima na tome kako uživaju u vinu i maštala da im se pridružim. Čini mi se da ni danas, mnogo godina kasnije, još uvek nisam dovoljno „iskusna“ da im se ravnopravno pridružim u ovom porodičnom ritualu.

Idealna situacija u kojoj možeš da zamisliš sebe sa vinom?

Ona u kojoj sam okružena meni dragim ljudima. U tim situacijama vino je tu da bi oplemenilo čitav ambijent i da bi nas povezalo, da bi atmosferu učinilo toplijom i intimnijom. Na neki način i iskrenijom. Nije važno ni mesto, ni šta je na stolu, već isključivo lica koja su oko mene.