Moja želja da stavim Languedoc u svoj vinski pasoš dugo je bila potiskivana, jer su uvek neke druge zvučnije regije dobijale prioritet. Verovatno je razlog to što sam, kao i mnogi drugi, imao dosta predrasuda i pogrešnih informacija kada je ovaj region u pitanju. A da je Languedoc i te kako zavredio posetu i u turističkom i u vinskom smislu, bilo mi je jasno odmah po dolasku
Smeštena na samom jugu Francuske, uz granicu sa Španijom i izlazeći na Mediteransko more, regija Langedok (Languedoc) fascinira pre svega svojim autentičnim pejzažima – klima je izuzetno topla pa je i vegetacija prilično siromašna, a predelima dominiraju široke kotline koje su ispresecane strmim brdima. Upravo na vrhu tih brda nalaze se i mali gradovi, čija arhitektura nije pretrpela ozbiljnije uticaje modernih trendova, što Langedoku daje dodatnu notu autentičnosti.
Naše prvo odredište bilo je malo srednjovekovno i jako slikovito mesto Perpignan, iz kojeg smo krenuli u obilazak Langedoka. U turističkom smislu, najveće impresije izazvali su srednjovekovni grad-utvrđenje Caracassonne i malo mesto Narbonne, odakle je započeto širenje Rimskog carstva na ovim prostorima. Naravno, to je i mesto sa kojeg se proširila kultura gajenja vinove loze i proizvodnje vina. Vrlo pitoreskno, pomalo arhaično, izuzetno spokojno i romantično… to je Langedok. Verovatno je svaki ljubitelj vina maštao da jednog dana ima svoje vinograde u nekom malom, mirnom i šarmantnom mestu, a po onome što smo videli, Langedok se savršeno uklapa u taj okvir.
Ovaj vinski region trenutno ostvaruje više od trećine celokupne vinske proizvodnje u Francuskoj, te svaka treća boca francuskog vina koja se nađe na tržištu potiče upravo iz ove regije. Impozantno, a tek ako znamo da je svaka šesta boca vina na svetu poreklom iz ovih vinograda, onda više nema nikakve dileme o značaju ove regije na svetskoj vinskoj mapi. Nažalost, u prošlosti je većina ovih vina prodavana u rinfuzi; bila su to vina masovne proizvodnje i jako niskog kvaliteta. Međutim čak i tada, Langedok je, osim po količinama, bio vrlo značajan i to prvenstveno u istorijskom smislu.
Iako je i danas ovo najveća francuska vinska regija i jedna od najvećih u svetu, sa oko 300.000 hektara pod vinogradima, zahvaljujući talasu novih, mladih, školovanih i ambicioznih vinara, priča o rinfuznim vinima polako ali sigurno preusmerava se u potpuno drugom pravcu, i to prema vinima izvrsnog kvaliteta sa iznenađujuće niskim cenama (još uvek).
Ova vinska regija danas je obuhvaćena AOC sistemom klasifikacije i deli se na dve glavne podregije: Langeduoc i Rousillon, koje zajedno čine regiju čiji je pun naziv Langeduoc-Rousillon AOC, iako se u vinskim krugovima taj naziv često skraćuje samo na Languedoc.
Danas Langedok-Ruslon postaje sve važnije ime na vinskom nebu kvalitetnih vina i sve je popularniji, u priličnoj meri zahvaljajući i vrlo prihvatljivim cenama. Regija je takođe poznata, iako malo manje kod nas, po izvanrednim pojačanim slatkim vinima Vin Doux Naturels, a koja se proizvode u nekoliko apelacija. Upravo u okolini Perpignana nalazi se jedna od najvažnijih i najkvalitetnijih – Banyuls. Slatka vina Langedok-Ruslona mogu u najosnovnijem smislu da se podele u dve grupe – ona koja se proizvode od sorte muscat blanc a petit grains (bela, izuzetno mirisna i elegantna vina, koja se proizvode u apelacijama Muscat de Frontignan, Muscat de Lunel, Muscat de Mireval, Muscat de Rivesaltes i Muscat de Saint-Jean-de-Minervois), kao i na snažna, koncentrovana vina, uglavnom crvena, koja nekada mogu da odležavaju i više od dvadeset godina (proizvode se u apelacijama Maury, Banyuls i Rivesaltes, najčešće od sorti grenache noir, grenache blanc i grenache gris).
Naravno, klasična suva vina predstavljaju ogromnu većinu proizvodnje ove regije, a crvena vina oduvek su bila dominantna. Uz nešto rozea, uglavnom u apelaciji Cotes du Roussillon, tek u poslednje vreme povećava se interesovanje za bela vina. Od crnih se najčešće koriste tradicionalne sorte ovog podneblja: grenache noir, mourvèdre, syrah, carignan, cinsault, kao i cabernet sauvignon, merlot… Od belih sorti najzastupljenije su takođe tradicionalne: grenache blanc, clairette blanc, bourbolenc, picpoul, roussanne, marsanne…
Stil vina Langedoka je vrlo specifičan. Nisu to vina koja odmah osvajaju pitkošću, daleko su od komercijalnih, „ušminkanih“, a karakteriše ih intenzivna, duboka obojenost, izražajnost voćnih, začinskih i mineralnih aroma, često i cvetnih, kao i pomalo sirov karakter i rustičan stil. Ali, ako probate jedan kvalitetan Languedoc, onda vrlo lako možete da shvatite šta znače termini – „vino sa karakterom“, „odraz teroara“, „snažno, moćno, robusno i koncentrovano vino“. Naročito ako pred sobom imate bocu crvenog vina.
U podregiji Limoux nalaze se tri apelacije – Blanquette de Limoux, Blanguette Methode Ancestrale i Cremant de Limoux, a u kojima se proizvode vrlo kvalitetna penušava vina (prva dva po tradicionalnoj metodi), u kojima dominira lokalna sorta mauzac.
Iako je Langedok obuhvaćen AOC klasifikacijom, veliki deo proizvodnje zauzimaju stona i regionalna vina: Vin de Table i Vin de Pay. Oko 80% ukupne proizvodnje Langedoka čine ova vina, koja se prodaju širom sveta, najčešće po velikim supermarketima, pa je velika verovatnoća da ako se nalazite na delu supermarketa rezervisanom za francuska vina, onda će većina biti upravo iz ove regije. Ponovo zahvaljujući izvrsnom odnosu cene i kvaliteta, ova vina mogu da se kupe na policama sa cenom već od 350 dinara.
Najvažnije apelacijje, ujedno i najpoznatija imena Langedoka su Clairette du Languedoc, Collioure, Corbières, Coteaux du Languedoc, Côtes du Rossillon, Côtes du Roussillon-Villages, Faugères, Fitou, Limoux, Minervois i Saint-Chinian.
Što se tiče klimatskih faktora i zemljišta, Langedok zaista krasi veoma široka lepeza mikroklimatskih uslova. Regija se prostire od oboda Pirineja pa sve do Marseja na istoku, tako da je veliki deo regije pod ogromnim uticajem Mediterana i mediteranske klime, te su letnje temperature uglavnom preko 30 stepeni, dok su zime jako blage i ponekad sa dosta padavina.
Teroar je raznovrstan i mogu da se nađu skoro svi tipovi zemljišta: od aluvijalnih rečnih nanosa, dosta je krečnjaka, šljunka, krede, a u severnijim delovima regije i glina je dosta česta. Jedan lep primer specifičnosti zemljišta je pomenuta apelacija slatkih vina Muscat de Saint Jean de Minervois. Naime, u sastavu zemljišta kreda je zastupljena sa 90% (nastala je taloženjem fosilnih ostataka), koja se kao bela mrlja vidi veoma jasno na satelitskim snimcima. Klima Langedoka je vrlo suva i vetrovita, te grožđe dosta dugo sazreva na lozi prikupljajući veliku koncentraciju šećera. Najbolji vinogradi često se nalaze na nešto višim nadmorskim visinama, kao i na padinama.
Organizaciju proizvodnje vina na nivou regije karakteriše dominacija velikih kooperativa, koje ostvaruju ogromnu većinu proizvodnje. Naime, uzgajivači se udružuju i grožđe sa svih obližnjih vinograda završava na jednom mestu, gde se obavlja prijem, klasifikacija i obrada sirovine, kao i odležavanje i negovanje vina, i na kraju organizovan plasman i marketing. Ranije su ove vinarije-zadruge uglavnom proizvodile rinfuzna i stona vina, ali u poslednje vreme i one se sve više fokusiraju na visokokvalitetna vina.
Naravno, povećava se i broj manjih, samostalnih vinarija, a sve je više i stranih investicija, pa su neretka američka, engleska, ruska, a u poslednje vreme i kineska imena u potpisima vlasnika vinarija.
Kad je u pitanju naše tržište, vina Langedoka su među prvima i zakoračila u Srbiju sa novim vinskim talasom, tako da su većini ljubitelja vina prilično poznata.
Kao što sam pomenuo, u supermarketima možete da ih kupite već po ceni od 350, pa do 800-900 dinara. U vinotekama i restoranima stvar je malo drugačija, jer se podrazumeva da vinoteke biraju malo kvalitetnija vina, pa se cene kreću od 900, pa do recimo 2.900 dinara, koliko koštaju neka organska crvena vina iz Minervoa apelacije.
Organska proizvodnja je sve popularnija u Langedoku, upravo zbog specifičnog teroara i suve klime koji umanjuju pojavu bolesti, a markica na boci na kojoj se nalazi slika zelenog lista garancija je da je zaista reč o organski proizvedenom vinu.
Leave A Comment