Nakon završetka Baletske škole u Beogradu, a zatim dvogodišnje stipendije Joffrey Ballet School u Njujorku, povratak Aje Jung u Evropu obeležila je uloga u mjuziklu Starlajt Ekspres u Bohumu u Nemačkoj, nakon koje karijeru slobodne igračice i koreografa započinje u beogradskom pozorištu Atelje 212. U više navrata pokazala se kao vrhunski producent, koreograf i izvođač. Sa svojim predstavama umela je da ostvari i preko 150 nastupa godišnje u zemlji i inostranstvu… Prošle godine Ministarstvo kulture Francuske odlikovalo ju je ordenom Viteza kulture i umetnosti.

 

Aja Jung osnivač je i direktor Beogradskog festivala igre, jednog od cenjenijih festivala umetničke igre u svetu. Zahvaljujući ovoj manifestaciji Beograd je postao sastajalište savremenih umetnika iz celog sveta, na kojem se kreiraju trendovi plesne scene. To je i mesto na kojem se otkrivaju nove produkcije i na kojem sa podjednakim žarom nastupaju oni „veliki igrači“, kao i „neki novi klinci“. Predstojeći, četrnaesti po redu Beogradski festival igre biće postavljen na istim temeljima – mešavini plesne inovacije i plesne izvrsnosti, na raskršću između velike igre i velike umetnosti

 

 

Šta sve novo donosi ovogodišnji Beogradski festival igre?

 

Donosi Veliku igru!

 

Koji su bili kriterijumi selekcije predstava za predstojeći Festival?

 

Samo ono najbolje.

 

Tri predstave koje ne smemo da propustimo ove godine?

 

Betroffenheit Kristal Pajt za trupu Kidd Pivot iz Vankuvera, Nigde Dimitrisa Papajoanua za trupu Introdans iz Arnema i Jama Damjena Žalea za Škotski plesni teatar.

 

Tri najbolja filma sa igrom kao centralnom temom?

 

Mr Gaga, Bele noći, Flešdens. Ima ih još…

 

Dramski tekst koji biste voleli da jednog dana bude „odigran“ na sceni?

 

Ibzenova Heda Gabler…

 

Najbolja domaća pozorišna predstava koju ste ikada odgledali?

 

Bila sam mala, ali je činjenica da više i nema predstava o kojima se dugo priča. Nekada se u Atelje 212 odlazilo zbog Zorana Radmilovića, a u Narodno pozorište zbog Ivanke Lukateli.

 

Baletska predstava koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

 

Krankov Onjegin u Teatru milanske Skale. Debi Majka Zenija i Đilde Đelati.

 

Jung ili Frojd?

 

Mi Jungovi smo sasvim cool.

 

Najbolji igrač među pop pevačima je?

 

Majkl Džekson.

 

A među glumcima?

 

Bilo ih je mnogo, ali je Patrik Svejzi bio važan u odrastanju moje generacije.

 

Koliko igre a koliko muke ima u organizaciji jednog Festivala igre?

 

Svaka dobra igra rasla je na znoju i suzama. Samo, publika ne treba to da vidi.

 

Najbolja balerina svih vremena je?

 

Ima ih više, ali ne krijem da sam oduvek obožavala Karlu Frači.

Ne samo zbog igre, već zbog inteligencije i neke vrste urođenog, a opravdanog bezobrazluka.

Prvi ili poslednji ples tokom večeri?

 

Uvek prvi, jer poslednji možda niko neće ni videti.

 

Na Vašoj plej-listi trenutno su?

 

Ne bih otkrivala.

 

Najbolje se igra nakon belog ili crvenog vina?

 

Pijem samo crveno vino.

 

Da morate da izaberete samo jedno vino koje biste pili do kraja života, koje bi to bilo?

 

Ne bih birala ništa zauvek. Ni društvo, ni partnere, ni zemlju, a ni vino.

 

Idealna situacija u kojoj sebe možete da zamislite sa bocom vina je…?

 

Moja kuća u Toskani, sa decom, bezbroj pasa i konja…