Sve ono dobro što je naučio od velikih majstora posla, ujedno bivših kolega sa BBC–ija i NBC-ija, Zoran Stanojević danas sjajno primenjuje na RTS – bilo kao urednik i voditelj Trećeg dnevnika i emisije Tako stoje stvari ili dok vodi popularni Magazin Oko. Kao dugogodišnji kolumnista nedeljnika Vreme, svakog četvrtka poetično i tačno otkriva nam onu lepšu stranu IT invazije u naš život. U svim aspektima, Zoran Stanojević dokazuje da je moguće biti uspešan, a istovremeno i pristojan čovek. Iako često deluje da je svojim znanjem i odnosom prema poslu prerastao okvire domaće scene, nadamo se da će još dugo biti deo ovdašnjeg etra

 

Kako je izgledao Vaš prvi novinarski zadatak?

Moj prvi novinarski zadatak bio je strip. Nacrtao sam nekoliko kaiševa stripa o glistama, jer sam jedino njih umeo da nacrtam kako treba. Bilo je klinački duhovito, imao sam tada 16 godina, odneo sam to u Omladinske novine i njima se dopalo pa su to objavili i još mi platili honorar! Onda sam se malo smucao po redakciji i napisao tekstić o nekom rok koncertu pa su zaključili da umem i da pišem. 

Najteži dan na poslu?

Sutrašnji. Kolegama uvek govorim da se na greškama uči, ali da se na njima ne sedi. Isto važi i za uspehe. Najvažnije je da ti sledeća priča bude dobra, otud toliko stresa u ovom poslu.

Najlepši radni dan?

Na početku nekog, u najavi teškog radnog dana, obično se pogledam u ogledalu u kupatilu posle brijanja i pomislim kako će biti super kada se opet nađem na tom mestu, uveče kada budem prao zube pred spavanje. Ako uveče mogu da se osmehnem, e to je bio najlepši dan. Ne valja ako odem na spavanje, a da ne operem zube. Zbog ogledala. 

Kako biste voleli da izgleda RTS u budućnosti?

Tehnološki napredniji i kreativniji. Ovo prvo može lakše da se reši s nešto malo novca. Ovo drugo je mnogo skuplje. S tim da i tu pare dosta znače, ali imaju ograničen domet. 

A kakvo Vreme nas očekuje u budućnosti?

Ubeđen sam da će biti jače na internetu nego na papiru. Što se stava tiče, neće se menjati, biće društveni korektiv u društvu koje ne voli da se popravlja.

Najbolji savremeni srpski novinar prema Vašem mišljenju je?

Na ovo pitanje mogu da odgovorim pametno, ali ne i sasvim iskreno. Pošto je ovo magazin o vinu, verujem da se iskrenost očekuje pre nego pamet. A ja ovo odgovaram vrlo trezveno.

Omiljena aplikacija?

Kalendar. Sve svoje planove i dogovore upisujem, inače proklizam. Deprimirajuće je što sam počeo da ubacujem i privatni život u kalendar, kad s kim treba da se vidim i šta treba da uradim. Tešim se da ću u nekom trenutku sve da poisključujem. Strah me je da to ne bude samo restart, kad sasvim zablokiram.

Inovacija iz IT sektora, gadget… kojem se posebno radujete?

USB stik na kojem je kompletan računar, samo se priključi na bilo kakav monitor. Nosi se u džepu kao hemijska olovka ili privezak, a svi podaci su „bekapovani“ u klaudu. To već postoji, ali još nije na nivou da bih se već odrekao klasičnog računara.

Basket ili fuca na male?

Podjednako sam loš na oba terena, s tim da fudbal igram češće. Moj sin je počeo da trenira košarku pa ponekad zajedno šutiramo na koš. Strepim od trenutka kada će prestati da me zove da mu u tome pravim društvo.

Za sebe biste rekli da ste otac ili tata?

Ćale. To je ono kada te deca vole, ali su svesna da su te malo prevazišla. Nisi neophodan, ali si im potreban. 

Destinacija o kojoj maštate je?

Island. Zbog fudbalske reprezentacije, filmova i serija koje sam u poslednje vreme gledao, ali i zbog Islanđana koje sam upoznao. Voleo bih da proverim svoje predrasude o tom ostrvu na licu mesta. Drugo mesto koje me zanima je Severna Koreja, ali to je već novinarska radoznalost. Voleo bih da se tamo nađem u pogrešno vreme.

BBC ili NBC?

Teško mi je da se opredelim jer su to dva različita pristupa novinarstvu koja su meni lično mnogo značila. NBC je stalna trka da budeš najbolji, BBC je osećanje da u odgovornom novinarstvu nema višeg vrha. 

Korto Malteze ili Mister No?

Korto, bez dileme. I dalje bih voleo da poput njega sebi povučem na dlanu britvom liniju života kakav bih voleo da živim. Sprečava me samo to što jedino znam da nacrtam gliste.

Najbolji James Bond (glumac) prema Vašem mišljenju je?

Šon Koneri, ja sam tu prilično tradicionalan. Obožavam Džejmsa Bonda, ali u poslednjim epizodama tehnologija prednjači nad duhovitošću. Konerijev Bond je sve rešavao na šarm i mišiće. A koristio je baš sve mišiće.

Najboljih pet muzičkih albuma?

Paket aranžman, Exile on the main street (Rolling Stones), 24 Carat (Deep Purple), Stupidity (Dr Feelgood), sve od Bitlsa, a ako baš moram da izaberem onda „beli album“, jer mi je nekako najkompletniji. S tim da ovo nije lista najboljih, već ploča koje su uticale na mene do 16 ili 17 godine. Do tada se formira muzički ukus, posle se samo zida na tom temelju. Sledeće što sam otkrio bio je ECM. PGP je reizdao deset ploča ove produkcije početkom osamdesetih. Tu su bili Pet Metini, Kit Džeret, Gari Barton, totalno sluđivanje za vrlo nadobudnog klinca.

A knjiga?

Grof Monte Kristo i Tom Sojer iz istih razloga. 

Omiljena društvena mreža?

Tviter, ali ne bih rekao da su mi društvene mreže omiljene već neophodne i neizbežne.

Da li postoji i kakav je prema Vašem mišljenu uticaj novih tehnologija i medija na tržište vina?

Postoji uticaj interneta u smislu da možemo bolje da se informišemo o vinima, da saznamo više o kvalitetu, osobinama i cenama. Još nisam stavio nijednu „vinsku“ aplikaciju na telefon, tako da sam i dalje analogan kada je vino u pitanju.

Crveno ili belo vino?

Zavisi od mesa. Onda od cene. Pa od društva, i na kraju od količine. Kad naručujem belo, obično tražim šardone. 

Vino koje ne možete da izbrišete iz sećanja?

Loše.