Nakon završetka filmskih studija na City Collegu u Njujorku, karijeru je započeo kao režiser i producent dokumentarnih i namenskih filmova, da bi zatim nastavio u fri-lens vodama. Naklonost festivalske publike Darko Lungulov je osvojio dokumentarnim filmom Bekstvo (Escape) iz 2004. godine, za koji je dobio Nagradu publike na prestižnom Hamptons International Film Festivalu.

Njegov režiserski debi u svetu igranog filma, Tamo i ovde, osvojio je na festivalu Tribeka 2009. godine u Njujorku nagradu Najbolja njujorška priča (Best NY Narrative Award); nakon veoma dobrih kritika u uglednim magazinima Varajetiju, Holivud reporteru i Njujork tajmsu, ovaj film je uvršten u programe više od pedeset internacionalnih festivala, na kojima je kasnije nastavio svoju festivalsku „zlatnu žicu“ i osvojio čak dvadeset nagrada. Kao dobar kolega Darko Lungulov dokazao se sarađujući sa Mirjanom Karanović, kao koscenarista i konsultant režije na njenom rediteljskom debiju, filmu Dobra žena.

Da nije ljubitelj samo one „teške“ festivalske publike dokazao je tokom 2016. i 2017. godine uspešno režirajući osamnaest epizoda TV serije Sumnjiva lica, nastale prema motivima Nušićevih Narodnog poslanika i Gospođe ministarke. Nakon toga vraća se dugometražnom dokumentarnom formatu, a trenutno priprema dokumentarac YU grupa – Priča o bratstvu i jedinstvu, čija se premijera očekuje krajem 2019. godine. Iako je veoma aktivan stvaralac, Darko Lungulov uspeva da pronađe vremena i za buduće filmske umetnike, gostujući povremeno kao predavač na Institutu Pratt u Njujorku i u svojoj filmskoj školi Alma Mater ¾ The City College of New York.

 

Gde je danas Spomenik Majklu Džeksonu?

Mislim da je u kolekciji umetničkih dela hotela Palisad na Zlatiboru, a film Spomenik Majklu Džeksonu još malo putuje, bio je prikazan nedavno u okviru Nedelje srpskog filma u Kini.

Za pesme Majkla Džeksona spotove su režirali čuveni režiseri Dejvid Finčer, Spajk Li, Martin Skorseze… Koji Vam je omiljeni?

Svakako onaj za Billie Jean i to zbog moonwalka.

A za kog muzičara biste Vi voleli da režirate spot?

Za beogradsku grupu Threesome.

Šta mislite o aktuelnoj kulturi spomenika u našem glavnom gradu?

Bolna, ali i komična tema. Verovatno najbolji primer je spomenik podignut 2016. godine Žambilu Žabajevu, pesniku iz Kazahstana, inače Staljinovom omiljenom državnom pesniku koji je pisao poeme o državnim funkcionerima koji su sprovodili čistke. Kod nas nikad niko nije pročitao nijednu njegovu pesmu, jer nikad nije prevedena niti objavljena nijedna njegova knjiga. Ali, evo odlomka iz Pesme o heroju Ježovu (Ježov je bio šef NKVD, danas KGB, koji je sprovodio Staljinove velike čistke tridesetih godina): „O Staljinovom drugu koji nas ostavi bez daha, / pred kojim neprijatelj drhtulji od straha“. Žabajev je preminuo u 100. godini i dobio je spomenik u Beogradu povodom posete predsednika Kazahstana Srbiji 2016. godine.

Vaš naredni film baviće se…?

Nepoverljivi osobenjak i šahovski genije Bobi Fišer pokušava da nađe utočište u platonskoj vezi sa obožavateljkom, dok igra povratnički šahovski meč u Jugoslaviji koja se raspada u građanskom ratu 1992. godine.

Kada ste u Beogradu, šta Vam iz Njujorka najviše nedostaje?

Starbucks kafa.

A kada ste u Njujorku?

Jogurt.

Iskustva, situacije ili društvene pojave iz svakodnevnog života koje Vas najviše inspirišu?

Uglavnom su to neke obične, male stvari koje kasnije postanu neobične na filmu. Njih zapamtimo a ima ih najmanje, jer se svi trudimo da kažemo neke velike i važne istine.

Šta Vam kao režiseru najviše smeta kod scenariste Darka Lungulova?

To što mnogo sporo piše.

Da li Vam je teže da radite sa producentima koji „znaju sve o filmu“ ili sa onima koji ne znaju ništa?

Odlično pitanje. Možda je opasnije za projekat raditi sa onima koji ne znaju ništa, ali onda je moja odgovornost kao reditelja (najčešće i scenariste) da ih obrazujem na najbezbolniji način. I najdiskretniji, tako da oni to i ne primete.

Film iz poslednjih šest meseci koji je na Vas ostavio posebno dobar utisak?

Teret Ognjena Glavonjića i Dugo putovanje u rat Miloša Škudnrića.

Film koji najbolje opisuje atmosferu Njujorka?

Taxi driver Martina Skorsezea, vanvremenski film. Fantastično opisuje Njujork iz sedamdesetih. Groznica subotom uveče Džona Bedama je još jedno remek-delo, a tu su još i Pseće popodne Sidnija Lameta i Do the right thing Spajka Lija. Sva tri filma su u stvari više bruklinski filmovi nego njujorški filmovi. Mračni Njujork kasnih osamdesetih i ranih devedesetih koji ja lično poznajem, možda je najbolje oslikao Zli poručnik Abela Ferare.

A Beograda?

Nesto između, Nacionalna klasa, Buđenje pacova, Munje…

Omiljeni Skorsezeov film?

Ponovo Taxi Driver, magično mračno remek-delo, koje sam gledao u bioskopu kao klinac čim se pojavio. Nisam ga baš razumeo, ali sam osetio njegovu veličinu. Posle sam ga gledao više puta u raznim periodima svog života, pa i onda kad sam već počeo da živim u Njujorku. Neverovatno je kako je taj film lokalan, a univerzalan. Uvek ga drugačije doživim.

Žika ili Dragi Jelić?

Obojica su divni, časni ljudi i obojici sam već dosadio pošto ih snimam za dokumentrani film o Yu grupi već skoro tri godine.

Najbolji muzički film svih vremena?

Uf… možda The Anvil, Story of Anvil i Respect yourself − Stax Records Story.

TV serija koju preporučujete?

Od domaćih, to je odlična nova serija Jutro će promeniti sve Gorana Stankovića i Vlade Tagića. Od stranih, remek-delo Mindhunter (6 od 18 epizoda režirao je Dejvid Finčer); scenario i sve ostalo je besprekorno.

Najbolji koncert na kojem ste bili?

Nusrat Fateh Ali Khan u Central Parku u Njujorku 1993, još pre nego što je postao globalna world music zvezda. Koncert je organizovala pakistanska dijaspora u Njujorku, ja sam slučajno čuo kod drugara neku kasetu pre toga, pa sam znao šta je u pitanju. Bilo je pet hiljada Pakistanaca, uglavnom vozača taksija u Njujorku i ja. Preterujem, naravno.

Knjga koju biste voleli da prenesete na veliko platno?

Poglavnikova bakterija Borisa Dežulovića, ali to treba neko iz Hrvatske da uradi.

Kako izgleda Vaša lista Top 5 filmova svih vremena?

Ovo je lista pet filmova koji meni nešto znače, ali nije nikako lista svih vremena ili tako nešto: Synedoche New York Charlija Kaufmana; Big Lebowski braće Koen; Ritam zločina Zorana Tadića; Tri Saše Petrovića; The Last Picture Show Petera Bogdanovicha.

Prva sledeća destinacija koju planirate da posetite?

Treba da odem do Njujorka pre nego što se završi neverovatno važna izložba za nas u MOMI (Museum of Modern Art), „Arhitektura Jugoslavije 1948­­­­­­­−1980 / Ka konkretnoj utopiji“.

Vino Vas asocira na?

Na ljubavni sastanak, religiju, more.

Za koju bocu vina bi uvek moralo da se nađe mesto na Vašoj vinskoj polici?

Važno je da je puna i da je u prostoriji punoj prijatelja.

Situacija u vezi sa vinom koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Gutljaj belog vina iz usta devojke.